Sletanje na „International Airport Velana“ za mnoge putnike znači početak mirnog odmora bez buke, gotovo prazne plaže, fini beli pesak, sunce i privatnost. I to je zaista moguće naći na Maldivima. Sama pista i sve zgrade aerodroma se prostiru na jednom od skoro 1.200 ostrva koja čine ovu ostrvsku državu od preko 600.000 stanovnika prilično jedinstvenu na planeti. Ostrvo je spojeno mostom maldivsko-kineskog prijateljstva sa glavnim gradom Maldiva, a koji se zove Male. Grad je svim svojim načičkanim zgradama potpuno pokorio ostrvo pod sobom, od obale do obale, od juga do severa, od istoka do zapada, bez parčeta zemlje za nešto novo. Svaka novotarija zahteva rušenje onog starog u svrhu progresa. Populacija grada je nešto više od 150.000 ljudi bez mogućnosti da se broj povećava osim na nekim susednim ostrvima, neka od njih prirodna dok neka niču na koralnim grebenima i peščanim sprudovima u okolini u tu svrhu. Za sada ću Male ostaviti po strani ali ću svakako otkucati koju rečenicu nešto kasnije.

Iz pomenutih razloga, kao i zbog jednog od najboljih svetskih snorklinga (snorkeling), mi smo odabrali ostrvo Ukulhas. Maleno ostrvo kao i sva ostala, jedno je od oko 200 nastanjenih. Ne duže od 1 kilometra i širine oko 250-300 metara, dom je za oko 1.000 lokalaca. Pripada atolu Alif Alif, jednom od 26 prirodnih, odnosno 22 administrativnih. Od svih 1.200 ostrava nijedno ne prelazi nadmorsku visinu od 1,8 metra, pa tako i ovo ostrvo koje je na kratko bilo naš dom.

Zašto baš ovo ostrvo i kako doći

Ukulhas se pruža na udaljenosti od 70-tak kilometara od aerodroma i najbolji način preći preko vode je brzi feri (speedboat) kojem je potrebno oko 90 minuta. I to je moguće u dva termina, jutarnji je u 10.30h, a popodnevni u 16.00h, dok je povratak moguć u 07.00h pre podne. Cena karte po osobi u jednom pravcu iznosi 40US$. Podaci su verovatno podložni promeni pa ih treba proveriti online.

Koralni greben koji okružuje ostrvo omogućava život celokupnoj zajednici. Malu lagunu unaokolo duž obale i sve do grebena nastanjuju sitni korali različitih vrsta, zaista prelepih, u više boja i oblika, a to se isto može reći i za koralne ribe. Podvodni svet ostrvskih laguna je nešto zaista posebno i na tom mestu sam otkrio jedno potpuno novo iskustvo i zadovoljstvo dok je Davor strastveni ljubitelj podvodnog sveta od malih nogu. U momentima smo se nalazili u situacijama da smo imali osećaj kao da smo u jednom od onih velikih akvarijuma kojim pored vas prolaze jata riba u svim mogućim jarkim bojama. Naravno tu su bile i morske kornjače ali i bebe koralnih ajkula. One nisu baš voljne da nam prilaze ali su bliski kontakti na momente vrlo mogući, uz malo sreće. Savet je svakako uvek tokom plivanja ili snorklinga nositi obuću za plivanje ili peraja, osim ako želite posekoteine korala i bodlje ježeva po tabanima. A ako vam to nije dovoljno, tu su i Stonefish, jedno od najotrovnijih podvodnih bića koje voli život među koralima u lagunama. Mirno leže među ostacima mrtvih korala od kojih ih je po boji i obliku skoro nemoguće razlikovati.

Mnoge najviše zanima da li je pesak zaista tako beo i dovoljno fin i sitan. Jeste, i ta belina se najviše ističe kada je sunce u zenitu, a oblaka ni na vidiku.

Porodice lokalne zajednice su, kao što se i može očekivati u pretežno muslimanskoj zemlji, velike. Jako rano stupaju u brak i vremenom postaju sve bogatiji velikim brojem dece koja jure i galame po prašnjavim peščanim ulicama sela. Ostrvo je uzduž ispresecano nekolicinom takvih ulica od kojih je glavna ona središnja u kojoj se nalazi najveći broj malenih lokalnih marketa kafeterija i nekoliko restorana. Sve su povezane nešto većim brojem poprečnih ulica, uglavnom pod pravim uglom i čitav prostor između popunjen je porodičnim kućama od betona, mnoge od njih iza betonskih ograda. Kapije su pokazatelj bogatstva porodice i tu je moguće videti svašta, poput gipsanih lavova i nepotrebno raskošnih ulaza od kovanog gvožđa.

Većina njih živi vrlo skromnim i jednostavnim životom. Retko kada napuštaju svoje ostrvo, dešava se samo u nuždi i predstavlja luksuz. Svako ostrvo ima školu za decu i dzamiju, a očevi uglavnom donose hranu baveći se ribolovom, što je i glavni izvor prihoda. Selo je kao i samo ostrvo toliko malo da se svuda ide pešaka, a oni koji su u mogućnosti u svom vlasništvu poseduju i Vespu koja je više prestiž nego potreba. I to je to, kada svane ide se u školu ili ribolov, uveče se svako druži sa svakim, tu i tamo se oseti miris ribe na žaru, posvećenost veri je neupitna i tako u krug. Za one sa većim prohtevima postoji mali fudbalski teren, a tu smo i mi, turisti koji zadovoljavaju znatiželju onih najradoznalijih. I to je dobra stavar, složićete se. Unazad šest ili sedam godina, ove ostrvske zajednice su otvorene za turiste. Tako je odlučila centralna vlast. Ili predsednik.

Pre toga turizam je podrazumevao dolazak na rizorte koji se nalaze na nenaseljenim ostrvima. A to je značilo novac samo za određeni sloj ljudi i izolovanost većeg dela populacije. Za sve koji žele da upoznaju lokalnu zajednicu i da istovremeno uživaju u lepoti Maldiva, Ukulhas je pravi izbor. I ono što vredi naglasiti je da su ljudi vrlo ljubazni, stidljivi i srdačni. Lako ih je zavoleti!

Stanovnici ostrva su i Flying Fox i to dve vrste. Aktivne su već pre zalaska sunca i tokom noći, a tokom dana uglavnom vise sa grana drveća, pretežno palmi. Pored banana i kokosa, između ostalog, prirodni zaklon ovim spektakularnim stvorenjima daju i Breadfruit ali i moćna stabla Banyans i Mangrove. Ovi predivni noćni stvorovi imaju krzno boje lisice koja ka repu prelazi u crnu, smedje oči i naravno crna krila bez dlaka, kako govorim o verziji slepih miševa nastanjenih širom Indijskog okeana. Raspon krila odraslih jedinki može biti i do 1,5m, a kod one druge vrste nešto manji. Zaista je posebno gledati ih sa zalaskom sunca. A zalasci sunca kao i izlasci su nešto zbog čega vredi biti ovde, i ono što se pamti.

Infrastruktura i ponude

Sticanjem više sloboda da stanovnici ovog i ostalih ostrva utiču na svoje živote, zajedno sa turistima došao je i novac, a samim tim i konstantna promena lica sela u vidu višespratnica u svrhu hotelijerstva ili dogradjivanjem kuća za iznajmljivanje po principu guesthous-a. Više posla i para, bolji život i manje vegetacije. Mi smo odseli u hotelu sa tri zvezdice „Ostrov“. Smeštaj vrlo pristojan, a cene više nego pristupačne. Osoblje i menadzer zaista divni i mi nismo imali ni jedan razlog da ne budemo srećni. Hrana takodje, kako u hotelskom restoranu tako i u ostalim restoranima na ostrvu. Uglavnom se lokalna kuhinja svodi na morske, odnosno, okeanske plodove i piletinu uz dosta karija. Naravno u opticaju je i povrće ali i drugi začini što je više posledica zahtevnosti turista. Za svakog ko baš i ne podnosi kari, a stavljaju ga baš dosta gde god se može, postoje i restorani internacionalne kuhinje kao što je „Sapore“ picerija i restoran italijanske kuhinje, a prepuručujemo i „Celeste“ restoran internacionalne i domaće kuhinje uz samo pristanište koje predstavlja centar sela. Cene su i u ovom slučaju, takodje, pristojne i ne razlikuju se mnogo od cena restorana u Beogradu.

Negativne stvari: neka budu dve. Prva je da lokalnom stanovništvu nije dozvoljeno prisustvo na bikini beach, najlepšoj, najdužoj i najboljoj plaži ostrva predviđenoj za turiste osim za zaposlene, a drugo je neadekvatno odlaganje otpada. Naime, sa progresom dolazi i smeće, a to se sve odlaže na obali dela ostrva koje je najmanje atrakvinko za bilo šta i to je lokalna deponija. Deo tog otpada voda povlači sa sobom i vraća svuda duž obale ili nosi sa sobom do drugih plaža, ko zna gde sve.

Ekskurzije su neizostavni deo Maldiva i uvek je najbolje sve organozovati preko menadzera svog smeštaja. Neka najčešća cena bilo čega po osobi je oko 50US$, osim za ronjenje (diving) koji ide i preko 100US$. Jedna od onih koju smo mi odabrali je poseta sand bank-a Madivaru Falhu i malenog ostrvceta Madivaru Finolhu. Sprud i ostvo leže jedno uz drugo oko 17 kilometara od Ukulhasa. Nalaze se na prstenu sačinjenom od mnogobrojnih sprudova i ostrava, a kao dijamant tog prstena je ostrvo Rasdhoo, takodje, nastanjeno i nama vrlo drago, a nešto više o tome u jednoj od sledecih objava.

Ostrvce Madivaru u prečniku nije veće od 20 metara sa nešto malo mangrove na sebi, a svojim krajem lagano zaranja u vodu do nekih pola metra dubine i nakon oko 500 metara ponovo izranja pretvarajući se u sprud Madivaru. I to je spektakl sam za sebe, šetate usred okena nekoliko desetina metara uzanim sprudom od belog peska, nekoliko desetina centimetara iznad površine vode. U tom plićaku izmedju, celom svojom dužinom prostire se nešto što smo mi nazvali podvodni bazen, a u pitanju je udubljenje u pesku, naravno pod vodom. Ne šire od 100 metara, a dužine kao što je napomenuto oko pola kilometra. Svuda okolo bez problema može da se hoda jer voda ne prelazi iznad kolena. Najdublja tačka bazena ne bi trebalo da prelazi 10 metara i usred te beline i tirkiza živi jedan veliki koral i jato šarenih ribica. Presavršeno!

Koralni greben sa obe strane kao i laguna su dom savršenom svetu različitih korala, riba i ribica. Predivno mesto za provesti nekoliko sati. Ti naši sati su započeli na suncu, ali su se brzo pretvorili u kišu i pravu morsku oluju. I to na ostrvcetu od 20 metara. Na ostrvo Rasdhoo nije bilo moguće otići jer je zbog zabeleženog pozitivnog slučaja kovida bilo zatvoreno. Tako su nam bar rekli menadzer i njegov ortak, vlasnik motornog čamca. Preostalo je jedino da po tom nevremenu snorklingujemo i čekamo prolazak oluje. I osećaj je zaista divan, plivati u toploj laguni dok vam po ledjima pljušti, takodje, topla kiša. Te tropske kiše i oluje su česte i brzoprolazeće, a u medjuvremenu smo imali i piknik koji je sastavni deo aranžmana i to je trebalo izvesti na tom vetru i pljusku. Bilo je zabavno.

Put nazad je trajao nešto duže nego dolazak zbog talasa koju su na otvorenom prelazili preko dva metra. Motorni čamac za šest osoba je nešto u šta se možda i ne bi ukrcali da smo znali kakva nas vožnja čeka. Oko 45 minuta jahanja po talasima je dvojici lokalnih momaka bilo kao dobar dan zato smo se i osećali sigurno, ali to je bila vožnja koju ćemo pamtiti. Kao i Ukulhas!