Poseta Madivaru Finolhu, tokom boravka na Ukulhas-u krajem 2021. godine, a o čemu sam pisao u prvom postu, evocirala je uspomene sa kraja 2019. godine kada smo po prvi put posetili Maldive, ostrvo Rasdhoo na atolu Alif Alif. Arhipelag nudi mnogo toga za istrašiti što nas dovodi u situaciju da verujemo da ova dva putovanja nisu i naša jedina kada su u pitanju maldivska ostrva.

Način dolaska na željenu destinaciju i moguća avantura pre cilja

Najbolji način da se pređe 60 kilometara rastojanja između aerodroma i Rasdhoo je brzi feri. Vožnja traje 1h 20min, a cena karte po osobi u jednom smeru je 40US$. Mi smo platili kartu za dve osobe ukupno 70US$, po smeru.

• Od aerodrom ka Rasdhoo: jutarnji termin u 10:30h (petkom u 9:30h), a popodnevni u 16:00h.
• Od Rasdhoo ka aerodromu: jutarnji termin u 7:30h, a popodnevni u 13:30h (petkom u 14:30h).

U slučaju da ne stignete ili propustite jutarnji feri, postoji moguće alternativno rešenje da iskoristite vreme do popodnevnog termina. Tako smo barem mi uradili. Naime, na ostrvu na kome se nalazi aerodrom „Velana„, a tik uz ostrvo iz koga štrklja Male, glavni grad države, nalazi se hotel „Hulhula Island„. Svrha ovog hotela je, pre svega, da se smeste piloti i osoblje iz servisa u avionima do svog sledećeg leta. Hotel je usamljen uz plažu, sa bazenom, ali i još nečim što je nas najviše zanimalo. Bar pored bazena gde se služe alkoholna pića. I to je jedino mesto gde je dozvoljeno točenje pića u ovom delu Maldiva, ako ne računamo rizorte koji su nenaseljena ostrva. Pretpostavka je da je slična situacija i na preostalih nekoliko aerodroma u drugim delovima države. Rasdhoo je nastanjeno ostrvo, a na njima je alkohol zabranjen. Jedan od najskupljih barova od svih u kojima smo bili u životu, pivo košta 12US$, a sve ostalo je skuplje. Naravno, kofere nismo mogli da ponesemo sa sobom na bazen pa su nam ih pričuvali na recepciji i tu uslugu sa naplatili 9US$ po koferu.

Zašto baš Rasdhoo

Nakon ferija, menadzer guest house-a „Ras Village“ nas je sačekao na molu sa još jednim zaposlenim momkom, vozačem motocikla sa prikolicom. To je bio naš prevoz do smeštaja. Vrlo simpatično i praktično, posebno ako se uzme u obzir da na ovim ostrvima nema automobila. Ras Village, kao i većina smeštaja ovog tipa, ima svega nekoliko soba, vrlo udobna, prijatna i skromna kuća. I poseduje sve što vam je potrebno, pristojan doručak, mogućnost doplate ručka i večere, uslužno i ljubazno osoblje, a sve što želite možete organizovati preko menadzera. Neko od njih je uvek tu, 24h dnevno.

Naš smeštaj se nalazi nedaleko od bikini beach-a, ali je postrojenje za proizvodnju električne energije još bliže, a to nije nešto što želite da slušate čitavu noć. Pre 2000-te pojedini delovi ostrva su se snabdevali strujom iz generatora, svega nekoliko sati tokom noći. Poslednjih dvadesetak godina država ulaže sredstva u postrojenja sa dizel motorima koja proizvode energiju za sve na ostrvu i to 24h svakog dana. Još uvek svi stanovnici, svih 200 nastanjenih ostrva, nisu te sreće. A možda je tako i bolje, bez turista i ugroza, u miru svog skromnog života. Pijaća voda se, takođe, doprema do lokalnih zajednica i čuva u cisternama na koje su stanovnici povezani ili je donose u kanisterima do svojih domova.

Bikini beach je vrlo lepa, uzana i kratka svega oko 100m. Kada smo mi bili na ostrvu to nije bio problem jer su smeštajni kapaciteti bili vrlo skromni, a broj turista je bio zanemarljivo mali. Često smo bili sami na celoj plaži. Laguna je isto tako mala ali predivna za plivanje i snorkling, bogata koralima i tropskum ribicama, a male koralne ajkule i jedna Stingray su bili svakodnevni posetioci. Ili stanovnici. Koralni greben nije daleko od obale i to je razlog zašto je Davor u jednom danu tokom snorklinga, u vrlo kratkom vremenskom roku, naleteo na ogromnu barakudu, a potom i na odraslu jedinku koralne ajkule. A to je prizor koji se ne zaboravlja!

Stanovništvo i ponuda

Na ostrvu živi gotovo 1.500 ljudi i njihov život je identičan stanovnicima Ukulhas-a i Feridhoo-a, o čemu je bilo reči u prethodna dva članka. Betonske kućice ispred kojih se nalazi gomila papuča i druge obuće, peščane ulice, posle pljuska pretrpane vodom, i usporen život. Većina se kreće pešaka jer je sve blizu i od kraja do kraja ostrva ne treba više od deset minuta, dok oni imućniji poseduju Vespu. Kao i na svim ostrvima i ovo poseduje dzamiju i fudbalski teren za sva seoska dešavanja.

Stanovnici ostrva su i Flying Fox, predivna noćna stvorenja koja smo prvi put u svom životu videli baš na ovom mestu. Spektakularno je gledati ih tokom zalaska sunca na plaži iznad glava. Kod onih najvećih raspon krila može biti čak do 1,5m. Od ostale faune i flore nije mnogo ostalo jer je veći deo ostrva izgrađen. Sačuvano je palmi taman toliko da plaža bude izolovana od ljudi i objekata, što vam pokraj vode daje utisak da ste zaista na pustom ostrvu.

Dve godine nakon naše avanture na Rasdhoo, kada ćemo posetiti Madivaru Finolhu, ostrvo će sa vode izgledatio neprepoznatljivo. Mnoštvo novih objekata i privezane jahte kojih onda nije bilo. Stvari se brzo menjaju na Maldivima poslednjih godina. Tako je i sa smeštajem i restoranima. Nekada je bilo svega nekoliko guest house-a i restorana, sada je ponuda dosta veća. Naš omiljeni restoran je bio „Cafe Ole„. Internacionalna i domaća kuhinja, preukusna hrana, a restoran i dalje postoji. Tu smo probali po prvi put u životu neke stvari popud Roshi-a, naziv za maldivski hleb. Davor je probao i neke morske proizvode, kojih ja nisam ljubitelj i gotove sva jela su u kariju. Dosta karija!

Bogat izbor ekskurzija

Snorkling je uvek dobar izbor, a ponuda u bližoj okolini ostrva više nego sjajna. Postoji više point-a za posmatranje podzemnog sveta kroz masku, kao što je snorkling oko Madivaru Finolhu i Madivaru Falhu, a koje ćemo posetiti i dve godine kasnije tokom boravka na Ukulhas-u. Mnoga ostrva Maldiva imaju svoj Finolhu i peščani sprud Falhu pa tako i Madivaru. Sve zajedno čini jedinstvenu celinu utopljenu u jednu veliku, predivnu i prebogatu lagunu na prstenu sačinjenom od ostrva i mnoštva sprudova, a kojem pripada i Rasdhoo.

Jedna od mogućih ekskurzija je snorkling oko Madivaru, a zatim i sa druge strane Rasdhoo-a, a u pitanju je laguna oko ostrva Kuramathi na kome se nalazi rizort. U istoj turi, postoji opcija da se posete i Mantaray, najveće raže okeana čija jata krstare okeanskim dubinama u sredini prstena, a na čijem se obodu nalaze sva ova ostrva uključujući i Veligandu. Jedan ovakav dan po osobi košta 100US$.

Ronjenje uza zidove koralnih grebena ovih laguna je druga opcija u kojoj se može doživeti podvodni svet na drugačiji način. Znatno više korala i tropskih ribica je pred roniocem nego ispod snorklera. Takođe, velika je mogućnost da ćete videti kornjače, koralne ajkule u svojoj punoj veličini, kao i ajkule čekićare na većim dubinama. Po osobi ovakva avantura od sat vremena iznosi 110US$. Davor je iskoristio i jednu i drugu ekskurziju.

Delfin safari i noćno pecanje su dodatne eksukrzije koje mogu da obogate i upotpune doživljaj tokom boravka na Rasdhoo.

Odlasci na druga ostrva

Tokom naše dve nedelje boravka na ostrvu rešili smo da posetimo i još neka. Jednodnevnu turu do onih bližih je najbolje organozovati sa menadzerom svog guest house-a. U našem slučaju izbor je pao na Ukulhas, a koji ćemo, kao što već znate, ponovo posetiti kroz dve godine. Motorni čamac za šest osoba stiže nakon pola sata, a odlazak i povratak dve osobe plaćaju 100US$. Drugi naš dolazak će nam pokazati kojom brzinom se ova ostrva menjaju i transformišu. Čitavo selo će izgledati skroz drugačije zbog svih tih novih hotela i nadogradnji. Novi restorani popunjeni turistima, male jahte i kojekakve novotarije u vidu šljaštećih reklama iznad marketa i suvenirnica. Brzim i sigurnim koracima lepota divljine se povlači u korist progresa.

I mi smo se promenili! Čast je i privilegija videti sva ostrva koja smo posetili i upoznati te skromne ljude. Svi oni i sve viđeno su nas učinili bogatijim. Dogodiće se još jedna mala različitost. Davor će mesec dana pre odlaska na Ukulhas, a odatle i na Feridhoo, operisati koleno i sve vreme putovanja će koristiti štake, a to će nam omogućiti da nigde ništa ne čekamo. Svi stanovnici koje smo sretali od aerodroma i natrag, tokom naša dva boravka na Maldivima, bili su vrlo ljubazni i uslužni.

Glavni grad Maldiva

Uzane i bučne ulice i gusto nabacane zgrade, u kojima živi oko 150.000 ljudi, su jedna od asocijacija na grad Male. U njemu, činilo nam se, svako ima po jednu Vespu, a za tako malo ostrvo i preuske ulice svi oni automobili predstavljaju pravu borbu za preći ulicu i stići od tačke A do tačke B. Ne tako mala zajednica u stisnutom prostoru izgleda uvek užurbano. Zgrade i dzamije su zgužvane jedna uz drugu sve do obale sa svih strana ostrva. U gradu se nalaze samo dva parka, malene zelene oaze, od kojih se jedan zove „Sultan Park“ i on je jedan od dve najveće znamenitosti. Druga je predsednička palata.

Male ću pamtiti, ne samo po obilasku grada u nekoliko navrata i jednom noćenju u lokalnom jeftinom hostelu, već i po našem prvom kontaktu sa prestonicom ostrvske države. Naime, prilikom našeg sletanja, a usled naše pogreške u informisanju, pri izlasku sa aerodroma smo uzeli taksi i došli u grad. Ta vožnja traje maksimalno deset minuta kako se dva ostrva, spojena mostom, nalaze jedno uz drugo. Smatrali smo da naš brzi feri polazi iz gradske luke i juri direktno do mola ostrva Rasdhoo. U kratkoj priči sa vozačem saznali smo za dve znamenitosti grada, a zatim smo stigli u luku. Platili smo vožnju i izašli iz taksija. Pomislili smo da kupimo neku klopu jer smo navodno imali vremena do ferija i usput da upoznamo ovaj deo grada oko pristaništa. Znali smo da ćemo imati još jednu priliku za ostatak Male.

Vrlo brzo, ali ne i na vreme, shvatio sam da moj ranac i moj pasoš nisu kod mene. Ono što smo mogli u tom trenutku da uradimo je da se vratimo do mesta gde smo izašli iz auta, jer sam verovao da sam stvari ostavio tu negde oko mola gde smo se euforično fotografisali. Naravno, nismo našli ni ranac ni pasoš. Ideja je bila da će nas neko možda prepoznati i prići, donoseći nam barem pasoš. Ostalo ne mora, samo je dokument bitan. Nakon verovatno pet minuta, što je trajalo kao čitava večnost, taj neko je bio naš taksista. Sve je bilo tu, sve na broju, vozaču smo dali tips, a naš prvi susret sa poštenjem ljudi Maldiva je opravdao i svaki naredni kontakt, svakim našim danom provednim medju njima.

Kada smo saznali da feri ne ide sa ovog, već sa aerodromskog ostrva, ponovo smo taksijem prešli most, ali kako je sada već bilo kasno za prepodnevni speed boat, završili smo na piću u hotelu „Hulhula Island“ čekajući popodnevni prevoz. Stres smo ugasili pozamašnom količinom alkohola.

Dodatne mogućnosti

Razlog našeg boravka i noćenja u Male, nakon prve nedelje odmora, je obilazak grada kao i naša poseta Šri Lanci. Let od Male-a do glavnog grada još jedne ostrvske zemlje traje oko 50 minuta. Tamo smo prespavali dve noći, a u povratku smo morali i jednu u Male, kako se termin sletanja aviona nije lepo uklopio sa ferijem na taj dan. O ovoj priči nešto više u sledećem tekstu.

…

Davora ste već upoznali, a mene možete zvati Aleks. Biće mi veliko zadovoljstvo da vas upoznam sa svim našim doživljajima, onim koji su se već obistinili i onim koji će se tek dogoditi.