Kolombo (Colombo), glavni grad ostrvske države Šri Lanka (Sri Lanka), je zgodno mesto za posetiti usred boravka na Maldivima. Tako smo i mi ugrabili priliku tokom dvodnevne posete Rasdhoo. Negde na sredini naše pustolovine, odlučili smo da na tri dana ostavimo naše maleno ostrvo i skoknemo do onog znatno većeg na suprotnoj, istočnoj strani najjužnije tačke kontinentalnog dela Indije. Let preko kompanije Sri Lanka Airlines traje oko 50 minuta i povezuje glavne gradove ove dve prelepe države, Male i Kolombo.

Šta videti u dva dana

Na pasoškoj kontroli aerodroma u Kolombu je bilo neophodno da uplatimo vizu. To je zahtevalo muvanje izmedju nekoliko šaltera i za ta dva dana smo iskeširali ukupno oko 25US$. Tako su oni to računali iako smo mi imali taj dan, dva noćenja i poslednji treći dan, kada smo odradili ekskurziju i ukrcali se na avion u kasnim popodnevnim časovima. I ovde je zvanična valuta Rupia (Rupee), kao i na Maldivima Rufiyaa.

Taksi do grada je povoljan. Došli smo do nekog dela šireg centra grada, nasumično, bez unapred organizovanog smeštaja. To je nešto čemu pribegavamo povremeno iz čiste radoznalosti, u nameri da se, iz vedra neba pa u rebra, snalazimo po nepoznatom gradu.

Gradovi Azije i Afrike su u jednome vrlo slični. Gde god da se krećete imate utisak da svako nešto prodaje, glasno dozivajući reke prolaznika kako bi na njih obratili paznju, a kada je dan na izmaku ostaju tone smeća. Noćna prljavština biva konvertovana iz dnevne buke. Neki od vlasnika radnji koriste megafone i nekakve razglase pa se po vazdan čuje reklamiranje robe i tu dolazi do nadglašavanja. Čini se da to njima nimalo ne smeta. Svaka ulica je u pravom smisli te reči buvljak. Lokal do lokala, pa brza hrana, pa lokali i tako u nedogled. A ispred svih ti radnji na trotoarima improvizovane tezge ili na najlonu na betonu opet u nizu može se naći svega, od povrća i voća, preko polovnih stvari svačega, garderoba, pa sveže ulovljena riba, ili gotova pržena, pileće meso, a zatim igračke, hrana za poneti ili ona konzervirana,…

Našim dolaskom smo prisustvovali toj smeni obdanice i noći, odnosno, kraju radnog vremena za većinu trgovaca. To se obično dešava oko 20h. Medjutim, to nije kraj radnog vremena za sve one koji pokušavaju da prodaju svoje usluge zalutalim malobrojnim turistima, poput nas dvojice. I tu nema graške, u svakom trenutku će se pojaviti neko ko poznaje svakog i zna sve, može da obezbedi sve što vam treba i odvede gde god želite.

Ulični buvljaci za sobom ostavljaju i jake mirise na vrelini tropskog dela planete. Sve to u kombinaciji sa umorom motivisalo nas je da što pre nadjemo smeštaj, barem za prvu noć. I tu stupa na scenu jedan od lovaca na turiste. Odmah je znao gde da nas odvede, naravno, za neku odgovarajuću kompenzaciju u novcu. Prvi od dva hostela, koje je imao na umu, je bio pun. Do onog drugog, tu negde, iza ugla pa levo, pored hrama pa kroz prljavu mračnu uličicu,…, doveo nas je posle kraće šetnje uz standardna pitanja odakle smo, čime se bavimo i slično. To je nešto što smo viđali uglavnom u horor filmovima, vrlo trošna trospratnica, sablasne unutrašnjasnosti, stari nameštaj u sobama u kojima žive velike bubašvabe. Vrlo brzo smo odustali od dalje saradnje, što baš i nije lako jer on ima još štošta da nam ponudi. Uz neku napojnicu smo se konačno osamili i krenuli u svojoj organizaciji ka finansijskom centru grada. Iako nismo ljubitelji tih stakleno-betonskih delova gradova, tamo ima dosta hotela, sigurni smo bili da ćemo naći nešto za pristojnu cenu.

Išli smo pešaka u tom smeru, što je za nas uobičajeno kada god istražujemo neki novi grad. Na nogama se najbolje upozna lokalna zajednica, uz usputno čavrljanje sa ponekim od njih. Usput se, takodje, može u nekom marketu kupiti i neko piće. To donese malo više radosti, a memla iz zgrada i sparina sa asfalta one neprijatne mirise čini manje neprijatnim. Na putu smo naišli i na lokal brze hrane, nalik na pečenjaru, gde su zaposleni momci uz preglasnu muziku pravili njihovu verziju pljeskavica i još koječega. Priključili smo im se u pevanju i igranju, oni nama muziku i čaše za piće, a mi njima društvo i napojnicu. Jednočasovna ulična žurka, spontana i neplanirana, na kojoj su svi prisutni bili srećni. Te male stvari se pamte i obeleže neke epizode života.

U finom delu grada, nakon nekoliko hotela, odabrali smo „Colombo City Hotels„. Kako smo razumeli u pitanju je lokalni lanac hotela, a naš je jedan u nizu. U njemu je noćenje za dve osobe sa doručkom koštalo 65US$. Smatrali smo to za pristojnu cenu i pristojan smeštaj, iako smo dobili sobu sa pogledom na hodnik hotela, bez prirodne svetlosti. Platili smo prvu noć jer smo pomislili da ćemo ujutru već posle doručka ići dalje i završiti opet negde bez plana.

Već na doručku sam shvatio da od tog posla nema ništa. Bolovi u stomaku, nešto kasnije i povraćanje i dijareja uz jaku glavobolju, su me zakucali za krevet, a Davora je od svega zakačila glavobolja. U nameri da nam nadje neke lekove, krenuo je u potragu za najbližom apotekom. Ispred hotela je zaustavio prvi tuk tuk, mali trotočkaš odličan za brzo meandriranje po velikim užurbanim gradovima. Taksista je, naravno, znao da je prva apoteka par raskrsnica dalje ali je iskoristio priliku da ga voza unaokolo u nameri da mu proda neki od prstena, u nekom lokalu svog prijatelja ili člana porodice, za neverovatnih 100US$. Nije ga zanimala muka koja je morila Davora. Novac je novac. Nije kupio prsten, što taksisti nije bilo pravo, ali je u nameri da ostane uljudan posvetio više od pola sata prvom prevarantu na koga smo naleteli u ta dva dana.

Kada se odlučite da posetite zemlju kao što je Šri Lanka potrebno je da se unapred psihički pripreminite, a tokom boravka naoružate svim strpljenjem koje posedujete. Pored Egipta, ovo je druga zemlja na mojoj listi najnapornijih ljudi na svetu. Tu se nema šta previše zameriti, stanovništvo živi u ekstremnom siromaštvu i svaki posetilac je za njih potencijalni rudnik zlata. Ono što smeta je preteranost u laganju i pokušaju iznude novca. I tu treba otvoriti osmoro očiju. Nakon približno 45 minuta, Davor se vratio u sobu, a realno nije bilo potrebno više od 10 jer je najbliša apoteka bila iza hotela, što smo saznali kasnije tog dana. Ja sam u međuvremenu uplatio i drugu noć sa doručkom za istu cenu kao i prethodnu. Odlučio sam da nam ne priredjujem dodatno maltretiranje u takvom stanju tražeći neki novi hotel. Čak ni sobu bez prozora nisam želeo da promenim. To je u lokalnim rupijama bilo oko 11.000. U to vreme, odnos maldivske i rupije Šri Lanke je bio 1:8, u korist Maldiva.

Davor se u potpunosti složio sa mojom odlukom i u tom trenutku smo saznali za prvu od tri prevare. Tuk tuk je platio 8.000 rupija, što je oko 45US$. Ni jedan od nas se nije informisao o odnosu dolara i evra prema lokalnom novcu. A to je greška koja zna da košta! Smatrao je da je to 4 do 5 dolara, prethodno iskustvo sa maldivskim rupijama, i bez razmišljanja poverovao prevarantu. Sličan pokušaj nam se dogodio sa taksistom, takođe, u Egiptu. Nije želeo da odustane pa je otišao u policijsku stanicu. Šef stanice, dežmekasti, sredovečni brka, ga je pitao da li je zapisao broj tuk tuk-a. Pa da sigurno da jeste, možda bi trebalo i da ga sam potraži u gradu od skoro 6 miliona stanovnika. Na to su se ostali policajci smejali i tu se završila apsolutno sva profesionalnost i usluga policije Šri Lanke.

Veći deo popodneva i večeri smo, pod dejstvom lekova, bili u stanju da obilazimo grad. Glavna odlika gradova nalik ovom je da novo gazi staro i tu nema milosti. Visoki oblakoderi niču kao pečurke, dok male udzerice i favele siromašnih kvartova čekaju svoju sudbinu u senci ovih betonskih divova. Mi smo, od svega, bili zadivljeni hindu hramom „Sivasubramania Swami Kowil„, jednim od mnogih u Kolombu. Većina stanovnika zemlje su hindusi. Ulazak u hram je moguć, fotografisanje takođe, a od svega što se od vas očekuje je da se izujete pre ulaska. Poštovaoci hrama i vernici upražnjavaju svoje rituale i to izgleda neobično i interesantno.

Izdvojio bih i najznačajniju gradsku dzamiju „Jami Ul-Alfar„, ogromno šareno zdanje, kao i jezero „Beira“ sa čije se obale uzdiže, i para nekoliko stotina metara gradski smog iznad, televizijski toranj u obliku i boji lotusa, dominirajući panoramom grada, što je posebno uočljivo tokom noći.

Drugi pokušaj prevare se odigrao kada je ulični performer, vlasnik pitona i malog simpatičnog majmuna tražio da mu Davor plati još neverovatnijih 100US$ za dve slike sa životinjama. Ja sam odmah odustao od fotkanja. Tu pored su dežurala i dva policajca, a mi nismo bili baš najsigurniji kako je najbolje odreagovati. Platili smo 5US$, zahvalili se, okrenuli i udaljili od svih prisutnih.

Dan smo završili posmatrajući paradu policijskih službenika, baš u ulici u kojoj smo odseli, proslavljajući neki državni praznik. Brku i njegove policajce nismo videli. Za razliku od nas, stekao sam utisak da lokalci imaju veliko poverenje u svoju policiju. Skoknuli smo i na piće do Hilton hotela, takođe, tu u komšiluku jer smo znali da tu, makar na sat vremena, možemo da se spasemo vreline i neprijatnih mirisa koji egzistiraju bukvalno svuda.

Moguće ekskurzije van grada

Treći i poslednji dan na ostrvu smo organozovali preko hotela. Uplativši 110US$ dobili smo automobil i vozača da nas odveze do jednog od rezervata slonova, udaljenog od Kolomba oko 100km, a na kraju ekskurzije na aerodrom. Jedno od mogučih stajališta je „Club Concept Elephant Riding„. To je mesto gde je moguće jahati slona u trajanju od 20-tak minuta. Osećaj je predivan kada ste u kontaktu sa tako velikom i inteligentnom životinjom. To kratko zadovoljstvo smo platili 80US$ plus napojnica, koja se podrazumeva na ovom mestu, od 20US$.

Druga od većeg broja mogućih tačaka je dom nekoliko desetina azijskih slonova koji se od afričkih sivih razlikuju, između ostalog, po tome što su niži, manjih ušiju, tamnije boje kože prekrivene flekama i retkim dlakama pretežno po glavi. Naziv ovog dela rezervata je „Pinnawala Elephant Orphanage„. Ulaz za dve osobe je 20US$ i tu se mogu videti ovi titani iz blizine, pripitomljeni i prelepi u svojoj veličini.

U hotelu nam je rečeno da je ručak deo naše ekskurzije, ali smo ga sami platili u jednom od lokalnih restorana. Prevara pod rednim brojem tri! Na putu do aerodroma smo posetili i obližnju manufakturu kozmetičkih preparata. Tu u kompleksu uzgoja biljaka i proizvodnje, početna ljubaznost se istopila našom rešenošću da ne kupimo ništa što nam zaista nije potrebno. I to stanje nas je pratilo sve vreme od dolaska u Kolombo pa sve do napuštanja zemlje.

…

Tri dana na prelepom ostrvu Šri Lanke je apsolutno nedovoljno, dok za grad Kolombo možda i jeste. Ova država ima dosta toga da ponudi, a naša žeđ za istraživanjem u ovom slučaju nije ugašena.