Odlazak u Portugaliju je nastavak naše pustolovine nakon Litvanije, odakle smo sa -5 stepeni celzijusa skoknuli prvo do Dortmunda, letom u trajanju od 2,5 sata. Pomenuti grad u Nemačkoj je naša uobičajena kapija kada se vraćamo ili napuštamo naš trenutni dom. Adresa nam je grad Munster (Münster), udaljenom oko 60km od Dortmunda, a isto toliko i od dortmundskog aerodroma. Za nas koji tu živimo najudobniji način za preći ovo rastojanje je svojim autom, najvećim delom autoputem. Oko aerodroma i u kompleksu aerodroma se nalaze parkinzi na kojima se po danu može rezervisati parking mesto. Za vožnju od praga stana do terminala nam nije potrebno više od 45 minuta. Alternativa i najbolji način za svakog putnika namernika je voz kojem treba, takođe, 45 minuta do železničke stanice u Munsteru. S tim što se stanica na suprotnoj strani nalazi u selu Holzwickede do koje se dolazi busom na izlasku iz terminala. Vožnja traje neverovatna 3 minuta, ili pešaka oko 15 minuta. Zaista verujem da je ovo najkraća autobuska linija na svetu. Ako znate za kraću javite mi.

Prelepi grad Munster, u približnoj veličini Novog Sada, zavređuje svoj članak na blogu te ću o njemu jednom prilikom podrobno otkucati nekoliko strana.

Nakon prespavane noći u stanu, istim putema nazad do aerodroma u Dortmundu, a odatle avionom na krajnji sever Portugalije, grad Porto. Let opet negde oko 2,5 sata do velike internacionalne vazdušne luke. Porto je inače vrlo popularna turistička destinacija, a mnogi ga putnici, koji posećuju ovu zemlju, žele posetiti zajedno sa Lisabonom. Naša namera nije bila nimalo drugačija.

Infrastruktura Portugalije

Iz mnogih gradova Evrope je moguće obići ovu zemlju koristeći usluge neke od lowcost avio kompanija. Kombinacija Wizz Air-a i Ryanair-a je magična. Prva kompanija pokriva mahom istočnu Evropu dok ova druga povezuje zapadnoevropske države. Nemačka se nalazi negde između i kao takva pruža sjane opcije da prelazite velike destinacije za male pare i tako obiđete mnoge gradove o kojima ste maštali.

Ako ste se nameračili na Lisabon, topla preporuka je izuzetno jeftina karta do Porta, sa čijeg vrlo velikog i ultra modernog aerodroma imate paletu mogućnosti. Ispred izlaznih dveri se nalaze taksi, kombi i autobuska stanica, a dalje preko puta početna stanica ljubičaste linije metroa. Mi smo nakon pola sata metroom stigli do stanice Trindade u centru grada, a odatle protegli noge do Teatro Nacional Sao Joao. Posle Nacionlanog teatra nalazi se neugledna autobuska stanica sa koje polazi Flixbus.

Tu se završio naš prvi kontakt sa ovim gradom. U povratku smo isplanirali dve noći u njemu, a to će biti naši trenuci bliskosti i međusobnog upoznavanja. Prvo Lisabon, 315km ka jugu autoputem.

Smeštaj na najboljoj lokaciji za malu svotu

Tokom voznje autobusom od 3h i 15m, neprimetno smo se adaptirali na temperaturnu promenu sa -5 stepenini celzijusa u Vilnjusu i elegantno uklopili u aktuelnih +20 u Portugaliji. Glavna autobuska u Lisabonu je ujedno i glavna železnička stanica Estacao do Oriente. Stanicu od našeg hotela Inn Rossio u srcu starog dela grada deli samo 10km. Free Now naplaćuje oko 1€ po kilometru, a posao obavlja putem aplikacije na isti način kao i poznatiji Bolt. Čekanje nakon online poziva je obično uvek nekoliko minuta. Tako je bilo i sada.

Hotel broji dve zvezdice, a nalazi se tik uz centralni gradski trg, ili jedan od njih nekoliko, Praca do Rossio. Lokacija savršena, cena 45€ za dve osobe sa doručkom. Mi smo uzeli pet noćenja. Pre prve smo saznali da nam mali sobni frižider ne radi. Naravno, odmah smo reagovali i prijavili recepciji gde su nam obećali da će nedostatak rešiti relativno brzo. Posle prve prošla je i druga noć, a naš rashlađivač vodke i Coca Cole je i dalje bio pokvaren. Bili smo uporni i dosadni pa su rešili da nas prebace u drugu, sličnu prvoj, malu udobnu sobu za dve osobe. Kad tamo, eto ti ga vraže, nije radila klima. Preko dana smo se uvek kretali u majicama, temperatura je vrlo prijatna u Portugaliji u februaru, ali noći ipak budu sveže. Treća soba je bio apartman koji nam nisu dodatno naplatili i tu smo ostali naredne tri noći. Tako to biva u Lisabonu. Ipak smo dobro izboksovali, uzevši u obzir da je u tom trenutku apartman koštao četiri puta više od onog što smo mi platili. Prvog jutra smo uvideli zašto na netu nema ni – ni + u komentarima za doručak. Vrlo je skroman pa neka se i naš komentar ovde okonča.

Grad trgova, strmih uličica, minijaturnih tramvaja i galebova

Lisabon nije trpeo razaranja kao bezbroj drugih gradova Evrope u 20. veku. Mnoga impozantna zdanja razbacana po brdima plene i dalje svojom lepotom, raskoši i monumentalnošću. Stari grad zauzima veliku površinu i nama je uspeo da upotpuni svih pet dana ostavivši za sobom pregršt fotografija u glavi i onih digitalnih. Citadela je, na vrhu kao krov nad okolinom, mala, očuvana i vidljiva kroz njene kapije. Ulazak u nju se naplaćuje 10€ po osobi. Mi smo taj deo priče preskočili jer se unutar zidova skromnog utvrđenja nema toliko toga videti što već kroz rešetke kapija nismo provoajerisali.

Parlament elegantno delo klasicizma, katedrale u različitim stilovima, državne institucije, muzeji,… Sve se spušta niz brda, dok među njima vijugaju uzane kaldrmisane ulice za automobile ili za minijaturne žute tramvaje. Neki od strmoglavih prolaza su stepeništa koja vode od zgrade do zgrade, od ulaza do ulaza. A sa fasada svih tih stambenih zrada, ispod prozora i sa balkona, visi oprani veš sa koga kapljucka voda, svuda, kud god da zameandrirate.

Većina majušnih tramvaja su deo gradskog prevoza dok su neki od njih turistička atrakcija za razgledanje grada u režiji turističkih agencija. Pogled sa brda je fascinantan. Pogled na grad i na ušče reke Tagus, pre nego što nestane u nepregledni Atlantik. U svrhu vidikovca moguće je iskoristiti i metalnu konstrukciju iznad krovova zgrada u pešačkoj zoni. Do njega vodi lift koji se naplaćuje oko 2€ ali postoji i okolni put koji vas može dovesti na isto mesto, a koštaće vas samo malo pešačenja.

U širem centru grada se baškari gradska botanička bašta zajedno sa zgradom „National Museum of Science and Natural History“ uza se. Muzej poseduje vrlo interesantnu i bogatu zbirku, a jedan njegov deo je i odeljak sa postavkom razvoja medicine i medicinske opreme, pod pokroviteljstvom krune u 19. i 20. veku.

Najpoznatiji trg sa razglednica grada je svakako Praca do Comercio. Masivna popločana površina uokvirena zdanjima od institucionalnog značaja u čijem centru se nalazi spomenik kralju Jozefu prvom (Dom Jose I) u visini od 14 metara. Monument je vrlo raskošan i govori više priča. Čitav trg je okružen zgradama sa tri strana dok četvrta izlazi na ogromno ušće reke Tagus.

Zapadna strana Lisabona leži na delu obale Atlantika. Najveća gradska plaža od oko 20 kilometara dužine je pravi raj za sufere i vrlo poznata među svetskim ljubiteljima ovog sporta koji je posećuju. Višemetarski talasi i buka, nastala usled udara hiljada kubnih metara vode o obalu, su me podsetili koliko sam sićušan na ovom svetu, sa kojim smo u tom trenutku bili konektovani dok smo šetali izuzetno širokom plažom, po sitnom pesku, a ledena voda nas je na momente zapljuskivala nakon naleta talasa. Deo obale iza plaže je popunjen stambenom novogradnjom, deo mestimično načičkan šarenim obalskim vikendicama, a deo potpuno prazan i najlepši.

Ljudi i hrana

Društvo Lisabona je vrlo multikulturalno. Ljudi su veseli, opušteni, nasmejani i šareni, baš kao i klima ove obalske države. Vrlo često ćete nailaziti na ljude koji će vam na ulici nuditi da kupite marihuanu, koja je u Portugaliji dekriminalizovana, a usput i još po nešto od ilegalnih opijata. U pešačkoj zoni je uobičajeno videti performere, igrače, muzičare, trans osobe u svojim tačkama, ali i žene bez očiju koje sviraju frule.

Kvalitetna klopa i piće su karakteristika svih mediteranskih zemalja pa tako i Portugalije. Naravno, vina su pod obavezno, a od piva lokalno i preporučljivo Super Bock. Od lokalnih snekova, a može i u formi jela uz vino, idealno je Pastel de Bacalhau, smesa od pasiranog krompira sa komadićima ribe i začininima, sve pohovano i prženo u ulju i punjeno topljenim sirom. Lokalna poslastica poznata širom Evrope je Pastel de Nata, u svim mogućim kombinacijama ukusa.

…

Lisabon je jedan od najupečatljivij gradova koje smo ikada upoznali. Šaren, dinamičan, bogat i definitivno jedan od onih u koji želimo da se vratimo. Naša priroda skitnica nas, svaki put kada napustimo svoj prag, vodi na novo, za nas, neistraženo mesto. Ali ne i ovaj grad. Upečatljiv osećaj u mom slučaju je i taj da sam sve vreme u njemu imao utisak da nisam u Evropi. Potpuno je drugačiji od severa, zapada, istoka ili centralnog dela kontinenta.