Nakon nekolikosatnog protrčavanja kroz Porto i potonjeg petodnevnog upoznavanja Lisabona, vratili smo se nazad na isti način kao i kada smo sa severa nestrpljivo hrlili ka jugu, FlixBus-om. Čitav boravak u Portugaliji smo upakovali u sedam noćenja i isti broj dana.

Mogući smeštaj u strogom centru grada

Znatno manji Porto po mnogo čemu podseća na svog starijeg brata, šmekera Lisabon. Autobuska stanica se nalazi nedaleko od centralnog gradskog trga Aliados, nama već poznata lokacija, gde se nalazi naš smeštaj u kome smo prespavali dve noći. Vrlo povoljan boravak u hotelu Chique sa dve zvezdice. Ali zato lokacija idealna.

To je jedna od onih uzanih zgrada od tri ili četiri sprata, svaka slepljena uz onu do sebe, kao što se može videti i u Starom gradu u Beogradu. Barokna fasada, uzano vijugavo stepenište optočeno kitnjastim gelenderima, prastari lift i visoki plafoni. I tako do drugog sprata na kome se nalazi recepcija hotela. Sve uredno i čisto, miriše na staro, a etisoni sakrivaju kamene hodnike i pod lifta. I u sobi je sve gotovo antičko, vrata, kalauz, nameštaj i sistem za grejanje nikada viđen do tada. Prozori su jednostakleni i sve se unutar sobe čuje kao da smo spavali na balkonu, kojeg istini za volju nismo imali. Ljubazno osoblje nam je upotpunilo prijatnu sliku o hotelu kao udobnom, toplom i ušuškanom propertiju.

Čitav trg Aliados je okružen sličnim fasadama i nekim od najraskošnijih zdanja Porta. Plato je kaldrmisan, uzan i neuobičajeno razvučen, u dužini od nekoliko stotina metara. Nalik na neki bivši bulevar koji je svoje kocke prepustio pešacima. Takav je barem onaj veći deo po sredini, dok sa obe strane pešačku zonu okružuju jednosmerne, dvokolovozne ulice spojene nekolicinom poprečnih.

Plato, kao i čitav grad, blago stremi naniže počevši od monumentalne gradske skupštine na vrhu pa sve do spomenika kralju oslobodiocu i prvom vladaru brazilske imperije Dom Pedro IV u dnu.

Razglednica Porta

Svi ljubitelji opijajuće blistavosti arhitekture, utkane u Porto kroz mnoge svoje istorijske faze usavršavanja poput renesanse, baroka, secesije, klasicizma,…, na pravom ste mestu! Delo neoklasicizma, meni nakon gotike omiljeni stil, gradska skupštine je prema mom skromnom mišljenu najimpresivnija građevina u gradu, nastala pre nešto više od stotinu godina.

Crkve su povezane neraskidivom sponom sa arhitektonskom umetnošću, a među njima nesumnjivo upečatljivo mesto zauzima Porto Cathedral. Romaneska sa elememntima gotike u atrijumu, odnosno klausteru samostana okruženom tremovima na stubovima. Crkva Igreja Paroquial de Santo Ildefonso je delo baroka, a njena fasada oblepljena plavo-belim pločicama blista na svetlosti sunca koje u ovom delu Evrope dominira većim delom godine. Katolička bogomolja iz osamnaestog veka je deo fotografije u mojoj glavi onakve Portugalije kako sam zamišljao gradove i arhitekturu ove male obalske države na Pirinejskom poluostrvu.

Muzej umetnosti je zdanje koje je svakako vredno posete ali mi nismo imali dovoljno vremena da ga ubacimo u naš program. Mnoštvo spomenika znamenitih ličnosti raštrkanih po istorijskom delu grada su deo razglednice Porta od oko 1.300.000 ljudi unutar svoje urbane zone. Sva ta masa se blago spušta kroz sve uzanije ulice i niz stepeništa do strmih, stenovitih obala reke Douro, nedaleko od svog ušća u Atlantik. Za razliku od svog brata Lisabona, čija je urbana okolina dom za oko 3 miliona ljudi, Porto leži na liticama iznad vode, preko krovova šarenih kuća usađenih u stene ovih prirodnih, obalnih zidova od kamena.

Fasade ovih uzidanih kuća i zdanja različitih namena, kao i ostalih zdgrada na obali reke su u pastelnim bojama, neke oblepljene isto tako šarenim pločicama i bude vrlo lepe emocije. Karakteristične su i po velikim prozorima i izlazima na balkone u nizu. To su oni minijaturni balkoni dovoljni da se na njih izađe, stane i to je to. Iza vas je balkonsko okno, a ispred kitnjasta ograda. I ovde se kao i u Lisabonu sa njih pobedonosno vijori veš ljudi koji stanuju iza svih tih prozora. Ispod se izležavaju terase restorana i pabova, kamene uličice i mnoštvo stepeništa kojim marširaju ljudi kao kolonija mrava.

Obalu dodatno ulepšavaju i mnogobrojne ukotvljene šarene, drvene lađe, kako majušne tako i one veće. Sve ovo i još mnogo više je deo grada severno od reke Douro. Sa obalom onog južnog, novijeg dela, spaja ga nekolicina lučnih mostova visoko iznad glava i crvenih krovova duž rečnog keja. A sa vrha litice, iznad kuća, šetališta i brodova, na nekoliko lokacija, moguće je uživati u zadivljujućem pogledu na sve ispod i po obodu, na Porto katedralu, susednu obalu sa svim visećim zgradama u stenama i dalje dole ka jugu…

Najpoznatije stepenište Porta i okoline je Bom Jesus do Monte, a nalazi se van grada. Oko šest stotina stepenika okruženo vrtom, na jednom od brda udaljenom od grada 50-tak kilometara nismo obišli, ali zato jesmo uspeli da se uspentramo uz, verovatno, ne manji broj kamenih prepreka iz podnožja grada na obali, natrag sve do istorijskog centra Porta. Počevši od keja ispod metalne konstrukcije mosta koji spaja dve obale, tabanali smo naviše prešavši nekoliko stotina stepenika i rampi između grafita, pored malih restorana, kroz uzane prolaze i uličice, ispod kapajućeg veša sa fasada zgrada,…

Porto je izgradjen, nalik Lisabonu, na ušču reke u Atlantik. I ovaj grad ima svoju plažu, baš kao i ona južnije, ne baš za plivanje u hladnom okeanu, ali zato idealnu za surfing i momente samohipnotisanja gledajući u snagu i moć vode. Sa plaže ili iz nekog od restorana. Ovde je plaža znatno stenovitija i urbanizovanija u odnosu na onu lisabonsku. Ispunjena je sadržajima, restoranima, pabovima, kafeterijama i ljudima, a grad leži na obali.

…

Dva dana u Portu nama nisu bila dovolja, ali dan ili dva više bi bio pun pogodak. Put nazad za Münster nas je vodio istom rutom, ljubičasta linija metroa sa stanice Trindade blizu Aliadosa, avion do Dortmunda i u konačnici voz do našeg grada i našeg doma.

Da li vam se ikada dogodilo da sanjate svoju najdražu osobu u životu, svoje voljeno biće koje ne mora biti čovek, a da je lik, fizički oblik ili glas u snu neke potpuno druge, nepoznate figure? Verujem da jeste. I meni se dešavalo. Svi vi koji imate takvo iskustvo znate kakav je osećaj kada se probudite. Mene je vodila ista takva emocija u Portu. Nikada pre nisam bio u ovom meni neznanom gradu ali me je sve vreme u njemu pratio osećaj da se nas dvojica dobro poznajemo i razumemo. Jedna čista i divna energija!