Od juga prema severu, ne samo u slučaju pojedinih država već i cele Evrope, nalazimo da je situacija po pitanju standarda sve bolja. I to se vidi odmah nakon sletanja na internacionalni aerodrom u Rigi. Novi veliki terminali i ostatak infrastrukture vazdušne luke glavnog grada Letonije odaju utisak uočljive razlike u ekonomskoj moći ove u odnosu na susednu i južnu, nešto siromašniju Litvaniju i njenu prestonicu Vilnjus. Još severnija Estonija i njen centar Talin su, sudeći po podacima koji se mogu izguglati, korak, odnosno dva ispred svojih prijatelja i južnih suseda. Još uvek nismo, ali jednom prilikom ćemo to proveriti na licu mesta.

Riga je, takođe, grad koji nam je vrlo dostupan avionom kompanije Wizz Air iz Dortmunda. Cena je zaista prava sitnica. Povratna karta za osobu se može kupiti u vrednosti cene taksija od nekog od pabova u centru Munstera do našeg stana, što je oko 7km udaljenosti, po noćnoj tarifi. Nakon 2h 30m eto nas na aerodromu prelepe zemlje na istočnim granicama EU.

Pri sletanju obavezno degustirajte lokalni brend Black Balsam. Dovoljan je šot od 50ml koji vas može ugrejati na minusima koji u martu još uvek drže zemlje oko Baltičkog mora u okovima leda. Ovo tamno ljubičasto ili tamno crveno herba piće je aromatizovano nizom začina, đumbirom i bobičastim voćem. Ukus je itekako specifičan, a raspon procenta alkohola je širok. Kao i flaširana količina koju je moguće kupiti. Nacionalni piće se ovde trpa u razne koktele ili ga prosto stučete zajedno sa đusom.

Gde se udobno smesti u gradu za pristojnu naknadu

U Letoniji je moguće koristit Bolt putem aplikacije. Ne čeka se duže od nekoliko minuta, a cena je u našem slučaju bila 9€ za 12km, koliko je naš hotel Wellton Riga Hotel & Spa udaljen od dolaznog terminala. Naravno brža i lakša alternativa je taxi ili nešto sporije i jeftinije korišćenjem neke od nekoliko linija gradskog prevoza. Ovde bih naglasio da gde god da smo putovali unutar EU i koristili taxi, Bolt ili Free Now od aerodroma do grada ili nazad, nismo imali nikakva neprijatna iskustva po pitanju pokušaja prevare. Nalazimo da je to negde i cilj projekta ujedinjene Evrope.

Četiri noćenja sa doručkom i pristupom spa (1,5h dnevno) nas dvojicu je koštalo 230€ što je vrlo dobra cena u Rigi. Zgrada se nalazi u samom centru grada, u onom starom delu. Doručak je vrlo bogati branč, a spa, u kome se svaki dodatni sat po osobi doplaćuje 5€, je fantastičan i tu počinje magija baškarenja u sauni, turskom kupatilu, đakuziju. Sjaj 4 zvezdice u potpunosti opravdan.

Kako upotpuniti svoje vreme u Rigi

Nije u kamenu uklesano pravilo, ali kada nam u gradu koji posetimo po prvi put okolnosti dozvole obiđemo i zološki vrt, a ako se radi o glavnom gradu i nacionalni muzej. Ovde su okolnosti bile takve da smo posetili i jedno i drugo. Riga nije skupa, nije ni zološki, cena za odrasle je 10€ po personi. Kao mnogi širom Evrope i ovaj vrt ima preko 15 hektara površine, a za njegov obilazak vam treba oko tri sata. Sve štale, obori, torovi i brlozi su od drveta, pretežno balvan, napunjeni senom i slamom, a u njima sitne i one najveće životinje žive svoj zimski san. Čitav ambijent nas je podsetio na neko davno zaboravljeno vikinško selo. Kombinacija vizuelnog doživljaja sa mirisom životinja u zatvorenom prostoru me je navela na pomisao suživota ljudi u prošlosti pod istim krovom sa životinjama. Za one koji su gledali seriju Vikings, mogu reći da ovaj zološki vrt podseća na Ragnarov dom.

Nacionalni muzej (Latvian National Museum of Art) se nalazi, lako je pretpostaviti, tu negde u gradskom jezgru. Zdanje raspolaže velikom zbirkom slika, od kojih smo uspeli da vidimo jedan deo stalne postavke. Sva umetnost datira od sredine 18. veka do današnjeg dana i dela su preko 52.000 umetnika, pretežno slikara ali i vajara sa prostora Letonije, baltičkih zemalja i iz Rusije. Ljubitelji likovne umetnosti bi znali da opišu bogatsvo muzeja, dok se ja kao običan konzument ne bih usudio da iznosim svoje komentare onoga što smo videli. Deo umetnina je bio odložen u depou kako se u tim danima, u delu zgrade, održavala izložba moderne umetnosti. Muzej funkcioniše i po principu edukativnog centra i organizatora manifestacija u slavu umetnosti.

Kada sebi damo oduška usled razmaženosti ili umora i hladoće u ovom slučaju, ne ustručavamo se da angažujemo vozilo Bolta. Na putu do vrta smo pešačili što je negde oko 9-10km u nameri da vidimo što više i upoznamo što bolje grad. Nazad nije bilo potrebe za đon transportom. Ni na onoj ne odviše simpatičnoj periferiji nema previše socrealizma, ali je zato grad ispunjen zgradama u Art Nouveau. Ili kako ga Nemci nazivaju Jugendstil. Ili možda bolje Britanci Modern Style ili Amerikanci Art deco. Nama najpoznatiji kao Secesia. Po lokalnim podacima oko 800 zgrada u Rigi je sagrađeno u ovom stilu, koji je briljirao krajem 19. i početkom 20. veka i to je markira kao važnu destinaciju za sve ljubitelje secesije u Evropi. U gradu ćete čuti i čitati da je njihova prestonica zapravo i prestonica Art Nouveau na kontinentu. Modernizovani i pojednostvaljeni klasicizam ukrašen licima, skulpturama i asimetričnim prirodnim motivima koji izgledaju kao da će oživeti svakog trena. Neke od fasada su oblepljene pločicama sa istim elementima. Interesantno je videti ka periferiji grada zgrade od manjeg značaja, takođe, u Art Nouveau čije su fasade u potpunosti od drveta.

Vozač Bolta auta koji smo sačekali pred dverima zološkog vrta, ljubazni mladić imena Egils, je bio raspoložen da sa nama pročavrlja koju tokom vožnje. Obično su taksisti ti koji imaju potrebe da razgovaraju sa svojim mušterijama, no u ovom slučaju je bilo obrnuto. Početak marta 2022. godine je period o kome govorim u ovom članku. Dve nedelje pre toga, započela je invazija Rusije na Ukrajinu. To se moglo videti i osetiti na svakom koraku jer je Riga bila, prosto rečeneo, umotana u zastavama žuto-plave boje. Tog dana se održavao i sastanak zemalja Baltika sa generalnim sekretarom NATO Stoltenbergom, premijerom Kanade Trudom, pored čijeg vozila u pokretu smo prošli, i još nekim političarima iz EU. Tu negde smo i upali u priču sa Egilsom o situaciji u njihovom komšiluku. Zanimalo me je kako se ljudi osećaju i ophode prema trenutnim okolnostima. Njegov odgovor je bio upečatljiv: „Evo baš jutros me je pozvala moja bivša devojka. Na moje, bez da joj dam priliku, zašto me zove kada su stvari među nama gotove i šta želi od mene, molila me je da joj dođem u posetu jer sam joj potreban. Tih dana je zadržana u bolnici za mentalno zdravlje od straha koji je u njoj izazvao Putin.“ I to je, kaže Egils, kako se trenutno stvari odvijaju, ljudi su poludeli zbog straha od Rusa. Nisu zaboravili svoju skorašnju istoriju, očigledno.

Stari grad i još po nešto u njemu

Grad ima naravno više trgova koje krase crkve, muzeji i druge znamenitosti, a jedan od njih je i Dome Square na kome leži centralna gradska katedrala Riga Cathedral. Od pošetka 13. veka ova lepotica dominira gradskom panoramom, presvlačeći se kroz vekove. Tokom svojih 800 godina života svlačila je i oblačila svoje haljine istkane u romanesci, gotici, baroku i secesiji. Za mene su crkve značajna umetnička dela na prostoru Evrope i tako gledam na njih, kao male muzeje koji svedoče istorijskim dešavanjima. Kao takve volim da ih obilazim i što su starije to su mi interesantnije. Još jedna sa početka 13. veka je St Peter`s Church, tačnije, početak gradnje zabeležen je 1209. godine što je od ove prethodne čini dve godine starijom. Barokni toranja je simbol Rige dok je crkva predstavnik gotike. Sve do drugog svetskog rata bio je najveći toranj od drveta u Evropi i do tada je preživeo šest udara groma, ali ne i veliki rat kada je cela crkva izgorela. Nakon obnove čitava građevina je sagrađena od čvrstog materijala sa liftom do vrha, odakle se može uživati u pogledu na crvene krovove starog grada i reku Daugava.

Od popularnih muzeja možete obići, za razliku od nas koji nismo, još i Riga Museum of History and Navigation ili Riga Bourse Art Museum. A ako vam je dosta muzeja možda Kalnciems Quarter, obnovljenu četvrt drvenih zgrada poznog klasicizma gde ljudi uživaju u umetnosti i vinu, a nalazi se na suprotnoj strani reke u odnosu na stari grad.

Za kupoholičare, gurmane i uživaoce u piću ima dosta toga na meniu. Čitav stari grad je prošaran restoranima i pabovima. Čest prizor je šank izrađen od školjke VW kampera iz 60-tih godina prošlog veka. Bergs Bazaar može biti pravo mesto za kupovinu i ručak ili večeru, a Riga Central Market, živopisna tržnica hrane pod kupolama jedan je od najvećih i najstarijih marketa ovog tipa u Evropi.

Gradski zamak (Riga Castle) datira, takođe, iz istog veka kao i gore navedene dve crkve. Već vam je jasno da je početak 13. veka ujedno i počatak grada Rige. Zvanično osnovana 1201. godine. Danas je to rezidencija Predsednika Letonije, sa čijeg Tornja Svetog Duha (Holy Spirit Tower) se vijore državna zastava i zastava predsednika kada je prisutan. Nedaleko odatle se nalazi jedini sačuvani Powder Tower, od nekadašnjih 28 koliko ih je bilo u sastavu odbrambenog zida grada.

Najstari kompleks stambenih zgrada u Rigi su The Three Brothers, slične kompleksu The Three Sisters u Talinu. Svaka zgrada je građena u svome vremenu i drugom stilu, a najstarija je sa kraja 15. veka. Reizgrađeno zdanje savršene lepote, House of the Blackheads, stolećima je u istom sjaju, baš kao i danas, krasilo Rigu dok zgrada nije srušena u ratu nakon prelaska zemlje u ruke sovjeta. U svoje vreme slave je bila stecište okupljanja trgovaca, pomoraca, zlatara i drugih bogatih ljudi grada i okoline. Srećom, pre nešto više od dvadeset godina ponovo je sagrađena vrativši gradu deo svojih čari, a ima ih u izobilju. Još jedan od simbola u centru grada je Freedom Monument (Spomenik Sloboda), koji simbolizuje samostalnost Letonije stečene 1935. godine. Ali sloboda nije dugo trajala, zar ne?

Ljudi, hrana i piće

Ako ste čitali jedan od pređašnjih članaka o našim danima u Litvaniji, biće vam jasno zbog čega neću dodatno pisati o ljudima, hrani i piću ovde, u susednoj Letoniji. Prilično je slično, a Black Balsam sam već pomenuo. Dodao bih jedino da je lokalno pivo Valmiermuiža odlično, a riblji specijaliteti su uobičajeni uzevši u obzir da je Riga primorski grad. Supa od pečuraka u hlebu je i ovde moj izbor, naravno uz kuvano vino.

…

Biser Baltičkog mora ima dosta toga da ponudi. Lepo je biti u gradu čije zidove lokalno stanovništvo voli i ceni, ne uništavajući ih grafitima. Četiri dana je sasvim dovoljno za videti i doživeti sve ono najbitnije čime prestonica Letonije mami turiste. Među Nemcima je vrlo popularna destinacija. Realno, ono što smo mi obišli može da se spakuje samo u danima vikenda, a usput smo se bezuslovno zaljubili u Rigu i definitivno se nalazi na našoj listi gradova gde želimo da se vratimo.