Safari – Dan II – Nacionalni park „Serengeti“

Severno od „Tarangire (Tarangire)“ nalazi se pravi biser čitavog kontinenta, nacionalni park „Serengeti (Serengeti)“. Ovo je najveći nacionalni park ovog tipa u Tanzaniji (Tanzania), Africi i na svetu: najbrojnija populacija afričkih lavova živi na ovom prostoru, više od 3.000 od ukupno 15.000 u celoj Africi; 5.000 afričkih slonova; 1.000 geparda; 9.000 hijena; 50.000 bufala (afričkih bizona); 70 crnih nosoroga; preko 500 vrsta ptica; više od 250.000 zebri; 1.500.000 gnuova i različitih vrsta antilopa; žirafe; nilski konji; krokodili; afrički leopardi i još mnogo drugih životinja. Impozantnost prirode na jednom mestu! „Velika seoba“ je najveća sezonska seoba životinja na svetu, tada oko 2.000.000 njih u krdima napušta Serengeti. Krajnja destinacija je „Masai Mara (Maasai Mara)“ u Keniji (Kenya). Na tom putu im je najveća i nasmrtonosnija prepreka reka Mara u kojoj živi oko 3.000 krokodila. Ovaj put života i smrti ne preživi oko 250.000 životinja.

Rano buđenje se podrazumeva, a to nikome ne pada teško jer baš svi želimo da iskoristimo svaki mogući dan, sat, minut. Svaka prohujala sekunda u divljoj lepoti Tanzanije se nikada više neće ponoviti. Posle doručka smo se ukrcali u 4×4 Safari Land Cruiser i napustili selo Mto Wa Mbu (MWM). Fredi je vozio kroz predele u kojima su se smenjivali savana, prašuma, a zatim opet savana, graničeći se u svojoj koegzistenciji, na prelazu izmedju jezera Manjara (Manyara) pa sve do visoravni na 1.500 metara iznad mora, i preko toga. Prirodna granica visoravni, na kojoj se nalazi Serengeti i onog nižeg predela oko jezera, je zid. Masivan, zastrašujuć i očaravajuć, rukom prirode ozidan stenom u visini od nekoliko stotina metara. Čitavim putem smo vijugali kroz siromašna sela peščanih ulica i skromnih domova od blata ili cigle. Stanovništvo obezbeđuje svoju hranu baveći se pretežno stočarstvom. Sve vreme smo susretali mala stada krava i koza koja su predvodili ili ganjali dečaci u tradicionalnoj Masai (Maasai) nošnji. Porodice su velike, svaki par ima puno dece i to je nešto što je uobičajeno u ovim selima. Klinci su uvek nasmejani i vedri kao da sav taj teret života u potpunoj nemaštini ne utiče na njih. Red sela u savani, a zatim red staništa babuna u prašumi, koji znaju da kradu iz vozila ako ne zatvorite prozore u momentima pauze. I nakon sat vremena vožnje, vijugavi put ipak probija ovu naizgled nepremostivu prepreku do visoravni. Ovaj deo pripada nacionalnom parku „Jezero Manjara (Lake Manyara)“. Istoimeno jezero Manjara, 500 metara niže nadmorske visine, sa svojom okolinom, takođe, pripada ovom parku, graničeći se sa Tarangire na jugu nakon sela MWM. Na istoku se proteže do grada Aruše (Arusha), severna granica je ujedno i državna sa Kenijom, a na zapadu se graniči sa Serengeti.

Vožnja se nastavlja. Sat ili dva ćemo i dalje safarisati ka zapadu kroz klanac. Tim delom puta se stiže do Serengetija. Takođe, vodi i na još jedno uzbudljivo putovanje. Iznenada smo se našli u dalekoj prošlosti, u doba plemenske zajednice. Iskonski običaji plemena Masai, odvojenog od civilizacije, ovde se odvijaju kao da je vreme stalo. Njihov način života je zaštićen zakonima države i sastavni su deo ovih nacionalnih parkova. Mala sela od po nekoliko desetina koliba od blata, trske i šiblja predstavljaju domove porodica u kojima dečaci postaju muškarci nakon prvog ulova vrednog divljenja. Tradicija lova na lava, kao simbola najveće muške časti, je i dalje opstala ali su tu negde i postavljene granice onog dela društva koje zakonima štiti ljude jedne od drugih i životinje od ljudi. Neka od sela su okružena utvrdom od kolaca i kopalja, upletenih prućem. Druga su pak otvorena jer u njihovoj blizini nema previše opasnosti od slobodnog sveta savane. Komšije su im antilope i zebre koje pasu zajedno sa kravama i kozama. Bude i žirafa i bizona, hijena i slonova, ali ne lavova i drugih mačaka. Jedan put, naravno zemljani, meandrira kroz ova sela prolazeći pored zaštićenog područja – kaldera „Ngorongoro (Ngorongoro)“ u blizini Masai naseobina. Ovaj krater je dom ne samo lavovima i ostalim pripadnicima životinjskog carstva, već je pravi raj prirode i sveti gral svakog ko želi da doživi safari i ko se zadesi u ovom delu sveta. Kalderu ćemo posetiti petog dana i o tome ću pisati nešto kasnije. Ovo područje se smatra za mesto nastanka prvih Hominina pre 3,6 miliona godina i početnom tačkom ljudske vrste.

Nakon klanca, kaldere i poslednjih Masai sela put se pretvara u pravolinijski, zemljani, truckavi safari-autoput. Ravno i golo, gotovo pustinjsko prostranstvo bez kraja. Prvo do čega se stiže je poznata Serengeti kapija nakon koje ste zvanično u ovom parku. Tu svi staju zbog fotkanja i video zapisa. Ovo je ulaz u carstvo zbog koga smo svi ovde! Posle kapije, a nakon 18 kilometara vožnje ravnicom na 1.500 metara, stigli smo do brežuljka adaptiranog za pauze, obed i toalet. Na tom mestu se odrađuje i neophodna administracija, u naše ime to je obavljao naš vozač i drugar Fredi (Freddy). Nama je ovo iskustvo bilo prelepo; čitavim putem smo se vozili praznom pustarom, sa tek ponekim rudimentarnim drvetom, presvučenom niskom sasušenom travom. Dominante boje pejzaža su bile svetlo plavo iznad nas i svetlo oker ispod nas.

Predeo bi postepeno nakon uzvišenja menjao svoje lice. Zemlja je i dalje ostajala ravna poput pučine, a tamo negde u daljini dokle je pogled mogao da dobaci, uočavali smo tek po koji usamljeni vrh. Prva porodica lavova na koju smo naleteli lenjo je dremala pokraj puta. Dve lavice i mladunče. Zvuk motora i naše zadržavanje na 2-3 metra od njih im nisu smetali u njihovim snovima i sunčanju. Mlataranje ušima, u cilju teranje sitnih insekata sa glava, je bila njihova jedina aktivnost u 10-tak minuta našeg zajedničkog druženja. U jednom trenutku, jedna od lavica je teško podigla glavu, pogledala nas na sekund ili dve i vratila se svom poslu – dremežu. Predivan trenutak, taj kontakt očima. Zaista!

Krstarenje ide dalje svojim planiranim tokom, a sa njim u paketu i potraga za krdima i grupama. Brojnost gazela, impala i drugih antilopa, zebri i gnuova se povećavao. Njihova brojnost se u nekim krdima meri u hiljadama. Topi su najveće afričke antilope, a za svoj dom su odabrale baš ova prostranstva. Serengeti je mesto gde želite da doživite pravu Afriku, iskonsku lepotu, snagu i moć prirode i bogatstvo života van domašaja čoveka. Ovo je pravo mesto za safari, jedinstvenim na celoj planeti. Afrički lavovi su prvi u grupi nazvanoj „Big Five„. Tokom popodneva smo bili u prilici da sretnemo nekoliko krda afričkih slonova i pojedine usamljene mužjake. Ponosni su nosioci titule drugog člana velike petorke. Dan je vreme prividnog mirovanja života u safari. Predatori su aktivni noću kada idu u lov, dok lovina koristi dan za ispašu jer lovci tada dremaju. I grupa nilskih konja spada u travojede koji se hrane noću pored jedne od pet reka Serengetija. Najpoznatija među njima Seronera (Seronera) je dom jednog od krda koje smo fotografisali sa obale. Nepomični poput stena kojima iznad vode štrče jedino obli vrhovi. Povremeno mrdanje sitnim ušima iznad i bučno frktanje i izdisaj kroz nozdrve ispod površine, odaju ih da su ipak od krvi i mesa. Ovi lepotani su teški preko tone, a mogu biti i do 1.500 kilograma, pa i preko u pojedinim slučajevima. Dugi su oko 4 metra, ženke malo ispod, momci malo iznad, a žive do 50 godina. Mladunci se radjaju pod vodom poput kitova, jer su pripadnici iste familije. Prema rečima lokalaca, nilski konji spadaju u najsmrtonosnije, po čoveka, životinje na kontinentu. Znaju biti osvetoljubivi i izuzetno agresivni. Na osunčanoj obali, a na bezbednoj udaljenosti, društvo su im pravili krokodili u stalnom startnom položaju za napad na potencijalni plen.

Savršeni dani su nastavili da se nižu jedan za drugim. Usred popodneva pravi specijalitet dana: pored puta smo naišli na još jednu porodicu lavova. Pospana lavica i tri sitna mladunca koji bi radoznalo virili sakriveni iza termitnjaka. Ovih dzinovskih termitnjaka ima bukvalno svuda. Štrče iz zemlje po reljefu dajući panorami specifičan izgled. Kao da smo se našli na nekoj drugoj planeti. Neki od termitnjaka lavovima služe kao osmatračnice sa kojih odmeravaju situaciju na terenu ili pak za dremku. Izmedju lavića i gomile terenaca, među njima i mi, dva odrasla mlada lava, još uvek kratke grive, igrali su se igre nadmetanja. Iskonska potreba za isticanjem muževnosti i snage čak i kroz zabavu, odigravala je svoju ulogu na sceni, tu pred nama i pred desetinama objektiva. Kao da su znali da ih snimamo, ponosno su se šepurili među vozilima pokazujući nam svoju lepotu i moć. Da, mi smo kraljevi savane! Presavršena scena tog dana! Ovde ću stati sa opisom i ostaviti vama da sami zamislite predstavu, uz fotku njih dvojice ispod, kada su iz igre dvoboja prešli u poziranje.

Treći član velikih pet je crni nosorog. Ovih samotnjaka u celom parku ima manje od trocifrenog broja. Susreću se samo tokom parenja, a po veličini i težini su negde u rangu nilskih konja. Oko 3,5 metra dužine i do 1.500 kilograma težine. Ovi sisari sive boje kože, zapravo, vole život u travi u blizini vode. Mladunče se rađa nakon godinu i po dana trudnoće, a mogu da žive do 70 godina. Tog dana, i jedino tada, od svih sedamdesetak koliko ih živi u parku, uspeli smo da vidimo samo uši jednog od njih. Odmarao je, ili je odmarala, u visokoj travi nezainteresovan da ustane i pokaže nam svu svoju lepotu. Mnogi posetioci nisu te sreće. Mi smo uz pomoć dvogleda imali tih nekoliko trenutaka, da osmatramo pokrete ušiju snažnog rogonje.

Nedaleko od nosoroga u travi, šunjao se još jedan samotnjak. Prelepi gepard se nečujno približavao gazelama koje su pasle u blizini. U trenutku sopstvene procene, skočio je u trk. Nekoliko desetina metara, pokraj terenaca naređanih u nizu, bacio se u juriš. Najbrža kopnena životinja na svetu nije uspela tog dana, do tog trenutka, da ulovi nijednu antilopu. Gazele su ipak bile na bezbednoj udaljenosti. Tokom dana smo videli mnoga krda ali i ljubitelje samostalnog života. Među njima i nekoliko porodica žirafa i hijena. I moram priznati, hijene nisu nimalo nelepa i nesimpatična bića.

Pred kraj dana Fredi nas je dovezao do kampa „Angaata Seronera Camp“ na obodu parka. Vrlo pristojan prostor sa kuhinjom u kojoj je naš kuvar spremao večeru za nas, a njegove kolege za ostele grupe. Taj kuhinjski deo je ozidan i pokriven, a prozori su rešetke u cilju odvraćanja babuna. Takođe, kamp poseduje uređene toalete i tuš kabine. Nekoliko jednostavnih letnjikovaca i to je to. Sve je prilično lepo održavano i uredno. Ostatak kampa je prostor za šatore. Sva kamping oprema je vlasništvo agencija i nosimo je sa sobom na krovovima i u gepecima terenaca.

Opremu sami postavljamo, a spavanje u šatorima je u parovima. Tokom dana smo imali jak pljusak, baš u trenutku kada smo pravili pauzu za ručak na onom uzvišenju. Vreće za spavanje su bile skroz mokre pa smo ih razbacali svuda unaokolo da se suše, ako je to moguće do mraka, a to je manje od dva sata do tada. Nije nam puno trebalo da shvatimo da je ceo kamp neograđen i bez rendzerske zaštite. Iz nekog razloga smo svi mislili da je mesto obezbeđeno. Oko nas, odmah tu izvan predviđenog prostora za kampovanje, a to je oko 20 metara dalje, pasli su afrički bizoni. Malo krdo bufala. Ove moćne životinje nisu preveliki ljubitelji ljudi i spadaju u najopasnije životinje po čoveka. I eto ih tu pored, a između njih i nas ama baš ništa. Posle večere smo ispijali mlako pivo iz limenki i razmenjivali utiske na klupama. Kada su su strasti malo slegle, postali smo svesni okoline u kojoj ćemo prespavati. I Fredi je tu bio sa nama. Šaljivdzija je i na naša pitanja o bezbednosti je odgovarao kroz šale:

„Pre spavanja obavezno idite do toaleta. Ako vam se u toku noći pripiški i budete izlazili iz šatora, dovodite svoje živote u veliku opasnost.“

One poslednje gutljaje piva većina iz kampa nije želela da popije. Niko ga nije pitao da li se šali ili je to zbilja. U isto vreme smo se svi uvukli u šatore i polumokre vreće za spavanje. U toku noći smo čuli hijene, slonove i šuškanja. Ne znamo šta se kretalo oko nas ali poslednje životinje koje smo videli pred spavanje su bila bufala, a oni su četvrti član u nizu velike petorke.

…

Podaci u ovom tekstu, kao i u prethodnim ali i budućim, su pokupljeni na terenu od vodiča i lokalaca ili od drugih avanturista koji su ih prikupili na isti način. Isključivo su informativnog karaktera.