Safari – Dan V – Nacionalni park „Jezero Manjara“

Poslednji od pet dana u savani severne Tanzanije, na mestu gde se susreću tri velika nacionalna parka. Jezero Manjara (Manyara) je centar oko koga gravitiraju „Tarangire (Tarangire)“, „Serengeti (Serengeti)“ i „Jezero Manjara (Lake Manyara)“. Treći park u nizu je i poslednji kojim ćemo prokrstariti pre nego što se prebacimo u podnožje planine Kilimandzaro (Kilimanjaro) na kraju dana. Kao što možete i da pretpostavite, jezero je sastavni deo istoimene zaštićene celine.

Nakon noćenja u selu Mto Wa Mbu i skromnog doručka u „Fig Tree Lodge and Camp“, ukrcali smo se u 4×4 Safari Land Cruiser. Fredi (Freddy), naš vozač, vodič i prijatelj, nije bio sa nama na poslednjoj vožnji ove petodnevne pustolovine. Zamenio ga je jedan od njegovih kolega iz „Topy Tours Tanzania“, agencija koja je organizovala za nas ceo aranžman. Na žalost, nismo upamtili ili zapisali ime ovog momka, kao ni ime našeg kuvara koji je brinuo o našim stomacima drugog, trećeg i četvrtog dana. Tokom svakog obroka bi nam rekao: „Jedite kao lavovi!“. I jesmo, jer je hrana koju je spremao bila preukusna.

Ubrzo nakon što je selo nestalo iza naših leđa, pred nama se ukazala kapija nacionalnog parka prirode „Jezero Manjara“. Ulaz se nalazi vrlo blizu jezerske obale, ali da vas ne zavara, nije samo okolina vodene površina deo ovog parka već mnogo šire područje u regiji. U njegov sastav ulazi i prostranstvo iznad stenovitog zida ka severoistoku. Iz smera jezera i sela meandrira put sve do vrha zida iza koga se prostire visoravan, oko 600 metara iznad. Taj gornji deo, takođe, pripada parku Manjara, uključujući i klanac u kojem žive pripadnici plemena Masai (Maasai), a pored ulaza u krater i zaštićeno područje „Ngorongoro (Ngorongoro)„. I tako sve do naredne kapije iza koje se nalazi ravnica i park Serengeti na nadmorskoj visini iznad 1.500 metara. Članovi plemena nisu preveliki ljubitelji fotografisanja, a informacije o tome se nalaze na tablama za turiste. Detaljnije o planinskom zidu, vijugavom putu, klancu i kalderi, pisao sam u prethodna tri članka.

Deca kišne šume

Prašnjavi kolski put prati obalu jezera, pretežno kroz šumski ambijent. Nakon prolaska ispod luka dveri parka, slonica Tia i njena devojčica Wia su bili prvi stanovnici koje smo sreli. U pitanju su afrički šumski slonovi, znatno manji od svojih rođaka, afričkih slonova u savani. Bez obzira na sve razlike u veličini, životnom staništu ili ishrani, dve podvrste povezuje ista navika. Mužjaci žive usamljeničkim načinom života dok mladunci žive sa svojim mamama. Naravno, sreli smo ih na putu pa smo sačekali dok nisu nestali uz obližnji potok kroz zeleniš prašume. Nedaleko odatle sreli smo i slona, možda supruga i oca, a možda ipak nekog drugog samotnjaka.

Tu i tamo, sa puta je moguće videti jezero levo od vas, onda kada se kišna šuma razredi, a planinski zid sa desne strane. U zavisnosti od gustiša naletali smo na porodice babuna koji žive u zajednicama i do 200 jedinki. U svakoj od njih glava kuće su alfa ženka i alfa mužjak. Po čitav dan trebe jedni druge, osim kada su u potrazi za hranom ili kada spavaju. Seksualna aktivnost kod ovih primata nije sezonska već je nalik ljudskoj. Plavi majmuni su još jedna majmunasta familija koju smo osmatrali iz terenca. Na mestima gde je šuma gubila rat protiv vode, na otvorenim poljima, snimili smo nekoliko manjih krda afričkih bizona, zebri, impala i nekoliko žirafa. Afrički beli orao je osmatrao naše kretanje sa vrha osušenog drveta. Najstarije drvo pored ovog puta je stablo baobab koje se diči brojem ne manjim od 800 godina.

Put kojim smo se kretali povezuje selo Mto Wa Mbu sa nekim drugim selima okoline i na njemu smo sretali školske autobuse bez prozora, dupke pune decom. Kada živite u prirodi deo ste nje. Naše safarisanje nismo zavržili u nekom od njih, ali se nismo ni vraćali u selo koje je bilo naš domaćin. Negde na polovini jezera napravili smo pauzu na mestu adaptiranom za ručak. Poslednji obrok iz pokretnog frižidera koji smo nosili sa sobom. Klupe i stolovi pod pokrovom, a tu je i toalet. Radnik koji je brinuo o urednosti prostora nam je ispričao kako je koji dan pre video zelenu mambu u visećem položaju sa grane, tu na ulazu u toalet. A pokazao nam je i mesto ispod kamena koje je dom kobri, takođe, ispred ulaza u toalet. Tanzanija je dom mnogim stvorenjim sa kojima ne želite da imate posla, poput crnih mambi i raznih otrovnih paukova.

Kralj i kraljica prašume

Identičnim pravcem ali u suprotnom smeru nastavili smo ka ulazu = izlazu iz parka. Nazad do puta koji vodi pored Mto Wa Mbu, i dalje ka gradu Aruši (Arusha), iz koga smo započeli safari pet dana ranije. Neke od stanovnika jezera smo ponovo sretali, ali je bilo i nekih novih upoznavanja. Mužjak i ženka afričkih lavova penjača. Ova podvrsta lavova živi u šumama i vole da vise sa drveća. Za razliku od mačora iz savane ovde mužjaci imaju znatno kraću grivu i agresivniji su. Mirno bi šetali ispred nas nekoliko minuta, sve dok kralj i kraljica nisu odlučili da siđu sa puta i nestanu iz našeg vidokruga.

…

Nakon možda dva sata vožnje asfaltom, ili manje, bili smo u kancelariji agencije u Aruši. Menadzer Dzeksonom (Jackson) nas je dočekao baš onako kako nas je i ispratio, vratio nam naša dva backpack-a, i organizovao za nas transport do sela Moši (Moshi). Dzeksonov prijatelj Set (Seth) će se pobrinuti u vezi svih naših potreba u okolini i na planini Kilimadzaro naredna 24h.