Poslednje putovanje od „mojih velikih pet“. Naravno, putolov se ovde ne završava, dok god dišem upoznavaću svet. Moj san je da pređem svaki meridijan i svaku paralelu Zemlje, da posetim najudaljenije kutke sveta i da upoznam sve do jedne civilizacije. Da budem svuda, vidim sve, sretnem svakog, radim svašta. I da, i na ovom putovanju kofer sam punio pričama zajedno sa Davorom. Za sve vas koji ne znate moje ime je Aleksandar, a nas dvojica zajedno nastavljamo da osvajamo zemlju po zemlju, grad po grad…

1. stanica: Budimpešta

Iskoristili smo nama vrlo praktičan aerodrom u Dortmundu, sve u cilju brzog i jeftinog preskakanja Nemačke po širini, Austrije i Češke i eto nas nakon 1h i 45min u Budimpešti. Dve povratne karte smo platili 144€, bez prtljaga, samo onaj ručni – ranac dozvoljenih dimenzija do poslednjeg cm i poslednjeg kg težine koju je moguće uneti sa sobom u kabinu. Taxi služba sa aerodroma nadomak glavnog grada Mađarske funcioniše besprekorno. Naš prevoz se pojavio posle svega par minuta od trenutka kada smo naručili vozilo na taxi šalteru ispred ulaza/izlaza iz terminala. Cena vožnje do centra grada je tu negde od 25 do 30€. Odseli smo u hostelu „Pal’s Hostel“ tik uz baziliku „St. Stephen’s Basilica“. U gradu smo proveli samo jedno popodne i jednu noć, a nju smo platili ukupno 45€, bez doručka. Bili smo sami u celom apartmanu od nekoliko soba što smo iskoristili za baškarenje i privatnu žurku, nešto kasnije. Naravno, kada ste u Budimpešti podrazumeva se šetnja do Vaci ulice, spuštanje do Dunava i fotografisanje pored parlamenta. Gruzijski restoran „Hachapuri“ je prilika koju nismo želeli da propustimo. Nalazi se odmah iza bazilike u Ul. Bajcsy-Zsilinszky i dajemo sve moguće preporuke za kvalitet gruzijske hrane i vina, a koje mi naprosto obožavamo. Zadržali smo se na obilazak peštanskog dela grada, toliko smo imali vremena. Brdoviti Budim sa druge strane Dunava smo viđali više puta u godinama za nama. Budimpešta je za nas poznat i drag grad i naći će se još mnogo puta na našoj ruti. Nakon klope i vina, usledila je mala žurka u apartmanu, sve dok nismo otplesali u san.

2. stanica: Vadi Musa

Let od Budimpešte do Akabe (Aqaba), grada na krajnjem jugu Hašemitske kraljevine Jordan, traje oko 3h i 40min, po ceni od 88€ za dvoje, koliko smo izvadili iz novčanika u januaru 2023. godine, naravno, i dalje samo sa rancem na leđima. Karte su i u ovom slučaju povratne, a putovanje, takođe, avionom kompanije Wizz Air. Tako smo organizovali našu avanturu: sa aerodroma u Dortmundu do Budimpešte, a dan kasnije iz prestonice Mađarske do Akabe; na kraju sedmodnevne priče, o kojoj ću pisati u ovom i naredna dva teksta, povratni let iz najjužnijeg jordanskog grada nazad do dunavske lepotice, a odatle avionom do početne stanice u Nemačkoj. Najbrža opcija da nakon sletanja u Akabu stignete do sela Vadi Musa (Wadi Musa) je taksi. Cena vožnje je oko 100€, u jordanskim dinarima to bi bilo oko 70JOD. Selo je niklo nadomak zaboravljenog grada Petra (Petra), iz detinjstva poznatom po filmu „Indiana Jones and the Last Crusade“ iz 1989. godine.

Grad smo ostavili za sobom još na aerodromu. Opcija je svakako da provedete koji dan u Akabi, a taksi bi vas koštao uobičajenih 10JOD. Mi smo ovih deset dana u Budimpešti, Jordanu i Izraelu isplanirali tako da pretposlednje veče posvetimo gradu na obali Zaliva Akaba (Gulf of Aqaba), Crvenog mora (Red Sea). Ali korak po korak. Nakon prve noći u Mađarskoj, drugo i treće noćenje smo uplatili u hostelu „Petra Cabin Hostel“, u selu Vadi Musa 130km severnije od aerodroma. Negde nakon pređene trećine puta, iz taksija smo gledali predele Zaštićenog područja „Wadi Rum“. Dominantna Wadi Rum pustinja podseća svojim reljefom i crvenom bojom stena i peska na Mars. Nije slučajno odabrana lokacija za snimanje filma „The Martian“, ali i delova „Star Wars“, „Aladin“, „Dune“,… U pustinji živi istoimeno selo, formiran je kamp za posete, a postoji i mogućnost korišćenja Jeep Tour-a. Mi nismo imali vremena da upakujemo obilazak pustinje u svoj raspored iako je lokacija za „obavezno posetiti“. Te boje vidljive i sa puta i iz aviona su nezaboravne. U slučaju da se odlučite na dolazak u pustinju ali da ne noćite u kampu, postoji opcija jednodnevne ture iz Akabe. Vožnja autom ne bi trajala duže od jednog sata od vašeg hotela, a mesto u terencu tokom krstarenja pustinjom košta oko 25€. Pustinja je prevrtljivo mesto, temperatura vazduha varira u zavisnosti od oblačnosti i doba dana. Svakako je neophodno da ponesete duge rukave i zaštitu za glavu i lice.

Prvi put u životu smo se susreli sa prenoćištem u japanskom stilu. U njemu ćete dobiti svoju kapsulu za spavanje veličine kreveta za dvoje, plafona u visini taman toliko da možete da klečite, a da ne udarate glavom iznad. U kabini imate jednu kratku policu dovoljnu za dva ranca, mali ormarić za vredne stvari koji se zaključava, utičnicu i prekidač za svetlo. I to je to. Jedna kapsula dole, druga iznad i tako u nizu čitav jedan red, a zatim i drugi, treći i na kraju četvrti. Kabine onog prvog i poslednjeg poseduju prozore koji se ne otvaraju, dok su dva centralna niza bokseva naslagana po sredini velike prostorije, na poslednjem nivou četvorospratnice, a što ih lišava kontakta sa dnevnom svetlošću. U jednom kraju te velike sobe se nalazi zajedničko kupatilo. Higijena, ventilacija u kapsulama i udobnost kreveta su apsolutno zadovoljavajući. Mi smo odabrali kabinu sa pogledom, ne ispod već onu iznad, a takve su nešto skuplje. 35JOD je cena koju smo mi platili za dva noćenja bez doručka. 30JOD bi bilo u boksu bez pogleda, dva noćenja za jednu ili dve osobe. Na spratu ispod je upakovana recepcija zajedno sa dnevnim boravkom i restoranom. Ostale cene: vrednost doručka je 6JOD, večere 7JOD, paketa za poneti 3JOD po osobi, a korišćenje peškira 3JOD za dve osobe na dva dana.

Duž korita reke, bez kapi vode u vreme naše posete Vadi Musi, uz blagi uspon klizi ulica oko koje gravitira sve ostalo u selu. Većina restorana, suvenirnica, marketa i hotela sa nalazi na suprotnoj strani ulice u odnosu na kej. U nekim od hotela je moguće popiti ili kupiti piće za poneti. U Jordanu je na snazi prohibicija alkohola, ali turistima nije uskraćena mogućnost konzumiranja istog. Prodavnice alkoholnih pića postoje tu i tamo u gradovima, ali ne i u ovom selu. Jedina alternativa je nekoliko hotela u kojima limenka piva 0,5 košta 6JOD, što je negde oko 8€. Simpatična je činjenica da u zemlji gde je alkohol zabranjen lokalnom stanovništvu postoji domaći brend piva „Petra“ od 4,5 ili nešto većih 8 i 10 procenata. Od najnižih 1.050 metara nadmorske visine, iznad ulice i praznog korita, uzdižu se ćelave, kamenom posute planine, a najviša tačka sela je na 1.450 metara. Vadi Musa se užurbano širi zajedno sa sve brojnijom masom posetilaca koji dolaze zbog Petre. Zgrade i hoteli sve više osvajaju okolne padine ničući kao pečurke. Stanovnici sela mogu biti prenavalentni prema turistima, kada god pomisle da je moguće prodati neku robu ili uslugu. Ovo je jedno od onih mesta gde se cenkanje podrazumeva. Kada želite nešto da kupite obavezno unapred razmotrite cenu proizvoda, koliko vi mislite da bi to moglo da vredi, pre nego što pitate koliko roba košta. Marketi suvenira i drugih potrepština, poput arapskih marama, na ulazu u Petru čekaju posetioce od svitanja do sumraka. Uz cenkanje smo kupili dve marame za 30JOD, što je suludo skupo. Početna cena je bila 45JOD. U centralnoj ulici sela, koja se inače spušta do ulaza u zaboravljeni grad, u marketima bi nas to isto koštalo 10JOD. Glavna znamenitost Vadi Muse je arheološki muzej „Petra“. Sagrađen je u dnu pomenute ulice, pored autobuske stanice i ispred ulaza u arheološko nalazižte. Ulaz u muzej je besplatan, a u njemu se mogu videti pojedini očuvani eskponati upotrebnih predmeta poput posuda ili delovi fasada poput skulptura. Jedna od njih je oštećena statua Herkulesa, poznata iz pojedinih knjiga i magazaina u kojima sam je sretao.

Fascinantna Petra

Posle prvog noćenja u kapsuli uputili smo se ka ulazu u spektakularno arheološko nalazište svetske reputacije. Vlasnik tragova ljudske civilizacije unazad 10.000 godina. Jedno od sedam svetskih čuda novog sveta. Napušten i zaboravljen, a nekada prestonica carstva Nabatejaca, grad Petra. Ovaj savez arapskih plemena više ne postoji, svoju slavu je živeo u prohujalim vekovima, počevši u davnim 100-tim godinama pre nove ere. Vlast su kasnije preuzeli Rimljani, a zatim Vizantijci. Zemljotres u četvrtom veku i promena trgovačkih ruta vremenom su izbrisali ovaj grada sa svih mapa. Pustinja je progutala domove i hramove stanovnika koji su zauvek napustili grad do sedmog veka nove ere. Narednih 1.100 godina za ovaj grad su znali samo lokalni Beduini (Bedouin) i tako sve do 1812. godine kada je švajcarski istrašivač Johannes Burckhardt ponovo otkrio Petru. Grad je u vreme Nabatejaca bio vrlo bogat i razvijen u svakom smislu te reči, naročito u prvom veku pre i prvih sto godina nakon Hrista. Ruža Crvenog mora, naziv je koji su koristili sa ponosom. Kroz njegove ulice je tekla trgovina začinima, tamjanom i svilom, a na trgovačkoj deonici između Mesopotamije i Egipta.

Lokalitet je otvoren od 07h do 19h. The Visitor Center je mesto gde se kupuju ulaznice, a cena za dve osobe je 70JOD. Postoji mogućnost kupovine ulaznica i za dva ili tri dana. Mi smo se odlučili da obiđemo antički grad u jednom danu. Najbolje je započeti turu još na početku radnog vremena kako bi ste videli sve i izašli iz Petre pre mraka. Ruta je duga oko 8km, a laganim hodom se sa jednog na drugi kraj stiže za najviše 4 sata. Toliko će vam biti neophodno i za povratak uz željene stajanke i pauzu za ručak ili piće. Budite sigurni da ćete ostati do kraja. Želećete da traje i duže. Preporuka je da sa sobom ponesete ranac, dovoljnu količinu vode, voće, laganu odeću, zažtitu za glavu i udobnu obuću.

Na ruti se nalazi 15 bitnih tačaka:

1. Djinn Blocks – Prvi lokalitet ćete ugledati nekoliko minuta nakon prolaska kroz kapiju napuštenog grada. Grobnica je uklesana u kamenu u I veku nove ere. Njen najmonumentalniji deo čine četiri piramide i pet niša za pet statua, petoro ljudi koji su sahranjeni u steni. Sastavni deo ovakvih sakralnih mauzoleja je i triclinium unutar banket prostora ispod grobnog dela spomenika. Ova porodična grobnica je prva u dugom nizu sličnih;

2. The Dam – Ostaci brane duge 88 metara pre ulaska u kanjon su i dalje vidljivi. Nabatejci su bili vrhunski graditelji i hidroinženjeri. Znali su kako da spreče bujice iz pravca Vadi Muse, koje bi pre izgradnje brane znale da kuljaju kroz kanjon ka dolini u kojoj je smeštena glavnina grada;

3. The Siq – Uzani kanjon u dužini od 1,2km. Nastao je prirodnim razdvajanjem stena i erozijom. On je ujedno i ulaz u grad i kamenom popločani put kojim su išli trgovački karavani. Duž celog kanjona, u zidovima sa obe strane, izrezani su kanali za odvod kišnice koja se sliva niz stene. Značajan deo infrastrukture je očuvan. Nabatejci su bili sjajni umetnici, takođe, te su tu i tamo klesali različite motive u kamenu. Meandriranje između ova dva zida će vašu šetnju pretvoriti u magično putovanje u prošlost. Ambijent na granici mašte;

4. The Treasury Al-Khazna – Izlaskom iz uzanog kraka kanjona ušli smo u grad, a na tom mestu prva stvar koju smo ugledati je trezor poznat iz filma „Indiana Jones and the Last Crusade„. Kao klinac sam se zaljubio u ideju posete Petre, kao i mnogi drugi. Još tada je zauzela stabilnu poziciju na listi „mojih velikih pet“. Kao što ste do sada shvatili, mada ne sumnjam da ste već znali, Petra nije sam jedan uklesani trezor u steni već čitav grad nebrojenih fasada, hramova, grobnica, domova,… Nakon više od milenijuma zatrpavanja peskom i nakon dva veka od reotkrivanja, istražena površina lokaliteta je manja od 20%. Stubovi trezora su u korintskom stilu, a visina fasade ukrašene skulpturama doseže 40. metar. Pretpostavlja se da je izradjen u I veku pre nove ere. Lokalna legenda govori da pogrebna urna na ovom mestu sakriva blago faraona iz Egipta. Prostoriji unutar stene, koja je relativno mala, nije moguć pristup. Na licu litice nasuprot trezoru postoji nekoliko terasa-vidikovaca do kojih vijuga stepenište. Međutim, ako želite da sami razgledate i fotkate spomenik iz drugačijeg ugla, to vam verovatno neće poći za rukom jer Beduini koriste ovu priliku da zarade novac i neće vam dozvoliti da se popnete bez njihove dozvole. Cenkanje se podrazumeva ali izbegavajte sukob sa njima jer njih ima više i braniće svoje „pravo“ vrlo agresivno. Svedočili smo jednoj takvoj situaciji. Na lokalitetu ne postoji nikakvo obezbeđenje i u tom vakuumu organizovana skupina lokalaca koristi potencijale sive zone;

5. The Street of Facades – U produžetku, sada već drugog i širek kraka kanjona, nalik na korita reka gde se ona manja uliva u ovu veću, nastavlja se „Ulica Fasada“ kao početak centra grada. U zidovima litica uklesane su fasade različitih veličina i oblika. Neke od njih su vrlo raskošne, ovenčane stepeništem, stubovima i kavetama u nabatejskom, grčkom, rimskom ili egipatskom stilu;

6. High Place of Sacrifice – Nakon 5-e tačke, ako nastavite svoje kretanje kanjonom dalje kroz centar Petre, doći ćete do tačke broj 7 i dalje redom do poslednje 15-e. Ako ne želite da propustite 6. tačku, nakon razgledanja „Ulice Fasada“, najbolje je skrenuti sa tog jedinog i glavnog puta, stazom koja vodi ka vrhu litice iznad grada. Nećete zažaliti, pogled odozgo na dolinu je nezamenljivo iskustvo. Do tamo će vas voditi stotine stepenika usečenih u stene, a usput ćete proći i pored ostataka svetilišta na kojem su vršeni obredi tokom najvažnijih verskih ceremonija. Na vidikovcu možete uživati koliko god želite sedeći na litici i posmatrajući fascinaciju nekoliko stotina metara ispod sebe. Grad je isklesan i građen na visini od oko 800 metara nadmorske visine. Na vidikovcu, kao i na bezbroj drugih lokacija na ruti, Beduini drže svoje male tezge sa suvenirima. Na pojedinim mestima su sagradili čitave kolibe u kojima prodaju kafu, čaj, snekove i još po nešto što bi vam moglo zatrebati. Neki čak i stanuju u njima. Naravno da smo mi odlučili da ne propustimo ništa te smo narednih sat vremena hajkingovali stepeništem do vrha, uživali u pogledu, a potom prateći istu stazu klizili niz stotine stepenika sa druge strane litice, prastarih urezanih ili u danešnje vreme dorađenih. Naniže smo prolazili pokraj bezbroj grobnica i hramova u kojima su živeli monasi. Na putu sam čak našao i jednu kovanicu iz nekog od vekova kada je grad bio živ. Kada se sa ove sporedne staze vratite na glavni put bićete na tački 8. Ali bez brige, 7. ćete videti u povratku nazad;

7. The Theatre – Lokacija koju ćete videti poslednju, ako odlučite da ne propustite tačku broj 6, je tetar iz I veka pre nove ere. Šepuri se ispod litice na kojoj se nalaze svetilište i vidikovac, a u centru grada na glavnom putu kroz kanjon. Uklesan je u stenu i to ga čini jedinstvenim u svetu. Rimljani su proširi kapacitete nešto kasnije do broja od 4.000 ljidi. Akustika je odlična;

8. The Royal Tombs – Spuštanje sa vidikovca nas je dovelo do broja 8. Četiri grobne fasade na visokom zidu doline pored glavnog puta, sa pogledom na centar grada, ulicu oivičenu stubovima, Veliki hram i mnogo toga drugog. Na ovom mestu kanjon se disperzira u dolinu. Urn Tomb – grobnica isklesana u I veku nove ere, a nazvana je tako jer je zabat krunisan ćupom. Adaptirana je u vizantijsku crkvu sredinom V veka. Silk Tomb – karakteristika ove grobnice je koloritna fasada, izražajnijih nijansi u odnosu na ostale tri. Corinthian Tomb – fasada ove grobnice je u velikoj meri erodirala, a svojim elementima podseća na trezor na poziciji broj 4. Palace Tomb – petospratna fasada ovu grobnicu čini grandioznom. Celina je u svom sastavu objedinjavala i bazen u kojem se skladištila voda, a služila je za pogrebe i bankete. Izrađena je u II veku nove ere;

9. The Nymphaeum – Javna fontana se nalazila na polovini puta između Kraljevskih grobnica i Velikog hrama. Danas su vidljivi samo ostaci koji podsećaju na umeće Nabatejaca. Voda do fontane se kanalisala sistemom iz rezervoara na suprotnom kraju doline;

10. The Church – Crkva iz V veka nove ere je sagrađena od materijala prethodnih građevina. Najočuvaniji njen deo je podni mozaik. Nisu svi hramovi, grobnice ili domovi uklesani u steni. Nabatejci su bili vrhunski kamenoresci ali i arhitekte;

11. The Colonnaded Street – Nakon fontane, a sve do Velikog hrama duž istog onog glavnog puta grada, i dalje se uzdižu pojedini stubovi kolonade u stilu karakterstičnom za Nabatejce ali i onih naknadno sagrađenih u stilu Rimljana. Ulica je korišćena kao glavni gradski market;

12. Great Temple – Najveći arheološki biser i najimpozantniji arhitektonski spomenik Petre. Hram se prostirao na oko 7.000 kvadratnih metara u koji se ulazilo kroz raskošnu kapiju. Krovnu konstrukciju kuće bogova su držali stubovi 18 metara visine. Zdanje je izgrađeno u I veku pre nove ere kombinacijom nabatejskog stila i klasicizma. Hram je kao i većinu drugih spomenika u gradu uništio zemljotres, neke od njih ipak požari;

13. Qasr Al-Bint – Najznačajnije sveto mesto grada posvećeno Dušari (Dushara), arapskom bogu predislamske ere. 26 mermernih stepenika bi vodilo do ulaza u hram, a sagrađen je u I veku nove ere. Do današnjeg dana je ostao sačuvan jedan zid bogomolje. Lokacija je poslednja tačka u centralnom delu grada koji se razvijao pretežno u otvorenom prostoru doline. Na tom mestu je aktivno nekoliko restorana i jedino tu možete popiti pivo;

14. The Lion Triclinium – Dolina se nanovo skuplja u uzani kanjon kao na početku. Put se u produžetku pretvara u beskonačni niz stepenika izrezanih u planini. Staza puže strmo sve do kraja, do tačke broj 15, a za ovakvu prepreku će vam trebati barem sat vremena. Ali vredi svakog stepenika, svakog koraka i svakog minuta. Negde na sredini od Dushara ugledaćete triclinium za bankete. Nazvan je tako zbog izvedenih glava lavova iznada ulaza, sa obe strane po jedna;

15. The Monastery-Ad Deir – Kada smo došli do kraja čekala nas je, prema mom skromnom mišljenju, najlepša fasada Petre. Definitivno jedna od očuvanijih i grandioznijih, dimenzija 47×48 metara. Čitavim ovim stepenišnim delom puta, između centra grada u dolini i manastira na kraju, nanizane su male improvizovane tezge Beduina. Vrlo praktično, a ujedno i potpuno neuklopljeno u čitav ambijent. Sklepane su od dasaka i platna ili dograđene uz neku od pećina. Prodavci kojima radnja nije ujedno i dom, koriste motorne dvotočkaše ili magarce kako bi pre mraka otišli svojim kućama u selu. I tako iz dana u dan. Cene suvenira su sve niže kako dan odmiče, a cenkanje je svakako preporučljivo. Magarci i kamile se koriste i za transport robe ali i kao ponuda turistima kako bi poštedeli svoje tabane. Većina ovih životinja živi u šupljinama koje su nekada bile domovi, grobnice, torovi ili ostave. Na nekoliko mesta ćete moći da se okrepite sokovima i snekovima, čajem ili kafom, a najbolji restorančić pećinsko-kolibskog tipa se nalazi na kraju puta ispred manastira. Iza fasade je umetnuta samo jedna prostorija, a koristili su je visoki sveštenici za obavljanje važnih sastanaka. Manastir je nastao u II veku nove ere, a tokom vremena je dobio ulogu hrišćanske kapele. Ovakvih manjih hramova, svetilišta i tricliniuma ima bezbroj široma kanjona. Kada bi ste želeli sve da obiđete definitivno bi vam bilo neophodno nekoliko dana. Prostorije u stenama iza fasada su, kao i kod manastira, jednostavne i najčeće neočekivano malih dimenzija. Ako odlučite da pređete još nekoliko stotina metara dalje, možete se popeti na jedno od nekoliko uzvišenja sa kojih puca pogled na crvene planinske vrhove i kamenu pustinju. „Najlepši pogled na svetu“, takav smo tekst zatekli na onom koji smo mi odabrali. Naš view point, na 1.500 metara nadmorske visine, pružio nam je jedan od najlepših pogleda ikada;

Spuštanje niz stotine stepenika do doline je lakši deo puta i pruža drugačiju perspektivu gledanja na stene neverovatnih nijansi crvenih, narandzastih i ljubičastih boja. Nakon doline i već viđenog, prošli smo pored tačke 7 na kojoj se nalazi teatar, potom pored trezora, kroz suženje i dalje ka izlazu iz lokaliteta. Tezge Beduina opstaju duž celog puta, mnoge od njih vise zakucane o ostatake relikta prošlosti na liticama. Stotine, možda i hiljade manjih i većih pećina zjapi iz zidova kanjona, a neke od njih su u službi torova ili toaleta. To je ona tamna strana sedmog svetskog čuda novijeg doba.

…

I dalje ne verujemo da smo bili ovde! Ostvarenje velikog i dugog sna i ogromna privilegija. Baš u trenucima kada smo napuštali kapiju Petre mrak je progutao planine, antički grad i Vadi Musu. Za nama smo ostavili još jedan savršeni dan i popili bazen emocija i uspomena na tom jednodnevnom putovanju. Posle drugog noćenja u kapsuli gospodarili smo našim poslednjim prepodnevom u selu. Vreme smo posvetili obilasku muzeja i okoline. Ukrcali smo se u prvi autobus u popodnevnim terminima ka našem sledećem odredištu. Aman (Amman), glavni grad Kraljevine Jordan. Ali to je je jedna zasebna priča o kojoj ćete moći čitati u narednom postu.