Kroz vekove sopstvenog bitisanja nosila je mnoga imena. Šumska majka, Velika majka, Baba Jaga, Ježibaba, Baba Roga, Noćna kraljica, Gorska majka, Baba Cloanata ili na vlaškom, Muma Paduri. A svakako šumska vila, nadvila, nadređena ostalim vilama, prva u hijerarhiji matrijarhata, boginja žena. Demon i anđeo. Oličenje iskonske dobrote i nemerljivog zla! Mlada prelepa žena, duge kose i prstiju, naga ili u beloj haljini, bosa. Ružna starica kvrgavog nosa, veštica dugih zuba i noktiju. Gospodarica je zemlje, a zaštitnica žena po svaku cenu i njihove dece, jer su deca majci sveta.

Velika majka izlazi samo noću kao i većina drugih demona. U životu Vlaha niti jedan demon nije isključivi simbol svega zlog. Oni su nosioci prirodnog balansa u svetu u kojem dobro i loše žive u simbiozi. Kako u ljudima tako i u demonima. Njih se plaše ali im i udovoljavaju. Mole im se ali ih i proteruju iz svog doma ili zajednice. Muma Paduri živi u šumi i ne zalazi u sela jer ne voli galamu i dim. Nju nikako ne treba ogovarati i na bilo koji način uvrediti, jer će se osvetiti. Za manje grehe gađaće kamenjem onog ko je uznemiri. A ako neko naudi šumi, odseče drvo ili ošteti plod biljaka bez da je umilostivi, iz prstiju će pustiti vatru na grešnika ili će čak bacati vatreno kamenje na njega. Jer Gorska majka je gospodarica i šume, a tamo ona štiti drveće i sve plodove i svo semenje. Oličenje je ženstvenosti, velike su joj grudi, a prsti i nokti su joj crni, sagoreli od vatre. Tako je opisuju Vlahinje sela Duboka kod Kučeva, a vrlo slične sintagme dolaze i iz Donjeg Milanovca i okoline Majdanpeka. Žene zakazuju ‘pomane’ pored potoka i izvora ili na čistim mestima uz obod šume gde je osvedočeno njeno prisustvo. A tada, pale sveće i namenjuju hranu i piće svojoj zaštitnici, kojoj zatim upućuju svoje molitve. I ne samo tokom pomana, kad god oseti potrebu moguće je videtu Vlahinju kako se tiho u sebi moli Muma Paduri, i dan danas, izgovarajući nejasne reči sebi u bradu.

Šumska majka se kreće uobičajeno svojim gorskim stazama. Tada se drveće pokraj kojeg prolazi klanja svojoj kraljici dubokim naklonom grana uz stazu. Prelazi i preko livada, a transformiše se u plast sena ili kvrgavo suvo drvo na raskrsnici. Može, takođe, da zauzme oblik lepe devojke ili da se preobrazi u životinju poput konja ili krave, svinje ili ćurke, sokola ili labuda, vuka ili jelena. Naravno, ona ume i da oponaša te iste životinje ali i zvuk vetra ili zvuk žuborenja vode. Njen vrisak je tako stravičan kada želi nekog da uplaši, a glas joj se munjevitom brzinom provlači kroz šumu. Znaju to dobro meštani homoljskih sela, itekako dobro. I Svetlaninog supruga, moja draga prijateljica iz sela Duboka, pratila je Muma Paduri. Davno beše, ali on nikada neće zaboraviti to iskustvo. Seća se kao da je juče bilo. Baš kada se jedne noći vraćao kući sa zanata, prešavši reku Pek, ugledao je desno od sebe svoju senku i još jednu koja u stopu prati njegovu. Sopstvena je senka koračala dok je ova iza lebdela. Nije smeo da se okrene od straha, ali su zato noge dobile neizmernu snagu. Ne osvrćući se, bežao je kao đavolom gonjen do prvih kuća sela, kada je njegova senka opet bila jedina. Nije je ugledao iza sebe, ali je znao sa stopostotnom sigurnošću da je te noći Gorska majka imala nekakva posla sa njim. A to i nije neuobičajena stvar jer ona ne voli muškarce. Sveti im se za njihova zlodela. Jedna od njoj omiljenih metoda kažnjavanja je zavođenje, kada bi oduzela pamet muškarcu na koga se namerači. A kada mu zamagli glavu, dešavalo se da on ode u suprotnom smeru ili u potpuno pogrešnom pravcu, u neko drugo selo. Ovo je veština za kojom posežu i druge vile. Pogledom zna da okameni ali i poljupcem da otkameni okamenjenog.

Neke niti povezuju Muma Paduri sa majkom boginja ‘Kibela’ iz Anadolije. Ona je vlasnica moći proricanja, vida ranjene, a može da leči nerotkinje i mnogo od neizlečivog. Ume da komunicira sa životinjama koje navodi da za nju obavljaju pojedine poslove, poput potrage za magičnim biljem kao npr. ‘vratolom’ ili ‘raskovnik’. Dovodi se u ljubavnu vezu sa vodenim duhom. Posebno je brižna prema devojčicama pre prvog ciklusa. Ali i mlade majke i njihova deca uživaju veliku naklonost nadvile. Vračare takođe, jer njima i prenosi svoja znanja, učeći ih ‘ženskim’ veštinama. Kada bi neka žena u nevolji zatražila njenu pomoć, nesumnjivo bi odgovorila na poziv. Biće im na raspolaganju svojim moćima u svakom važnom i teškom životnom momentu. Decu majke uče da je Šumska majka vrlo moćna i vrlo opasna, ali i da je ona uvek tu za njih i da brine o njima. Poštovanje i strah idu ruku pod ruku. Ako je sretnu nekad pokraj vode ili uz šumu, najbolje da ne govore i da je ne gledaju u oči. A ako i izgovore štogod, ne više od tri reči jer za svaku preko ona im može oduzeti moć govora ili će ih oslepeti. U pojedinim mestima bi taj broj bio sedam ili najviše devet reči. Neki seljani su je viđali kao nagu ženu kako jaše jelena dok u ruci drži zmiju otrovnicu umesto biča.

Rituali

Devojka i ogledalo: kada je devojka zagledana u nekog mladića, uzeće ogledalo i sesti ispred istog. Gledaće u sopsveni odraz, a zamišljaće njegov lik i izgovaraće njegovo ime. Dozivaće ga. Razgovaraće sa njim. Sve vreme će upućivati molitve Muma Paduri, a ova će na njih odgovoriti. Ritual deluje samo u noćima punog meseca.

Devojka i prsten: ritual je identičan prethodnom, osim šro će umesto ogledala koristiti prsten nekog od svojih pokojnih predaka kroz koji će gledati i govoriti.

Kada bi neka muka morila dete, majka bi izgovarala zahvalnicu ili osudu ako joj ova još nije odgovorila na molitvu: „O mati šumska, hvala ti na moći ženskoj i što moje dete spasi!“ ili „O Šumska mati, dosta si mene morila, mori sada neku drugu ženu!“ ili „O Šumska mati, dosta je moje dete plakalo, neka sada plače neko drugo dete!“. A ako bi iz očaja htele da bace kletvu na nekoga rekle bi: „Dabogda te uzela Velika majka!“. Deo stare obredne molitvene pesme: „Hajde vilo, uzmi sve što je tebi milo!“.

…

Sakupljač: Aleksandar Bogdanović

Izvor: Svetlana Živanović iz sela Duboka, meštani sela Duboka, Ševica i Rudna Glava i stanovnici varoši Donji Milanovac