Njih sedmorica! Poput sedam jahača apokalipse, svaki je nosilac posebne katastrofe i svakom od njih je posvećen jedan dan u Todorovoj nedelji. Todorovci, negde poznati kao todorci, crni su jahači, najopasniji od svih demona i u direktnoj koheziji sa podzemnim svetom, zastrašujuće pojave i neopisive surovosti. To ih čini htonskim demonima. Oni će ubiti ili osakatiti, možda ipak samo oslepete svoje žrtve, a može se desiti da čovek koji ih sretne ostane bez pameti.

U selu Debeli Lug ove demone opisuju kao jahače u gunjevima. Polu ljudi – polu konji, do pola životinja a od pola čovek, jer je telo jahača ‘izraslo’ iz leđa crnog konja. Istovremeno i jahač i konj, konjanik. Zimske poklade se završavaju u nedelju, krajem februara ili početkom marta. A tog prvog utorka nakon poklada nastupa Todorova nedelja, kada meštani ovog sela obustavljaju sve radove i ne izlaze iz svojih kuća nakon što se Sunce istopi iza horizonta. I tako sve do srede u narednoj sedmici, kao osmi dan, kada todorovci vraćaju seljanima njihove živote i lokalni mir. Nikako ne treba cepati drva u tim noćima, čak ni ložiti vatru jer konjanici ne vole dim koji ih može opasno razljutiti. Veš se ne pere nakon što svetlost dana prepusti selo mraku. A u subotu, Todorovu subotu, posvećenu Velikom Todoru, pedvodniku ostalih todoraca, nikako ne treba seći nokte i kosu kada jutro svoje vreme ustupi popodnevu. U suprotnom, kose više nikada neće rasti, a nokti će otpasti. U nedelji posvećenoj jahačima se ne ide na put. Vlasi su pretežno stočari, zanatlije i trgovci. To je sveto trojstvo zajednice. Ali u ovim danima se ne kreće na put čak ni zbog trgovine ili drugih važnih poslova. Ako se neko usudi i ogluši o ovo pravilo, danima kasnije čobani će ga naći pokraj nekog puta usmrćenog kopitama.

Opasni su i za životinje iz domaćinstva. U Todorovoj nedelji se pre mraka ispred kuća i štala ostavlja hrana za mračne konjanike, ako kojim slučajem ogladne tokom noći. Niko ne želi da mu zli demoni ubiju, odnesu ili pojedu stoku. Da bi ih umilostivili, todorcima u čast se sprema konjski kolač ‘kopitnjak’ koji se daje konjima u domaćinstvu. Kolač je u svom središtu ‘ukrašen’ otiskom koji treba da podseća na trag kopita, a predstavlja žrtvu namenjenu crnim jahačima.

U nekim selima todorovce opisuju kao surove konjanike ogrnute crnim plaštom kako nemilosrdno gaze sve pred sobom. Ostavljaju tragove svojih velikih kopita putevima kojima prolaze noću, a koje seljani nalaze sutradan. Imali su sreće! Ali, istini za volju, i dobru su hranu i prikladnu žrtvu prineli. Što jes’ jes’! Ne sakate ljude samo svojim strašnim kopitama već i sabljama kojima su naoružani ovi đavolji jahači. Zvuk njihovog topota ledi krv u žilama svakome ko ih čuje tokom sna iz svog doma. Neki od todoraca sa sobom nose smrt, neki razne bolesti, a neki pak ludilo. O njima se nikada ne priča; njihovo se ime ne pominje, a Todorova nedelja se ne sme zaboraviti. Bitni datumi još i mogu, ali vreme kada se hrana mora ostaviti na kućnom pragu je zasigurno neoprostivo i smrtonosno zaboraviti. Vekovi nezaborava i nepominjanja su nas ostavili u skromnom saznanju o ovim zastrašujućim bićima.

Veliki Todor je, po nekim predanjima, hrom i bez lica. A možda mu je ipak lice nemoguće ugledati iza basineta koji visi sa njegovog šlema volujskih rogova. Zbog svoje hromosti ide iza šestorice, ali autoritet njegove moći je neupitan. Tu i tamo ga povezuju sa Hromim Dabom, ranjenim hromim vukom ili samim Sotonom. Nisu Vlasi jedini poznavaoci opasnosti koje sa sobom donose ovi demoni. Svedočenja među južnim Slovenima su svakako eklatantan dokaz postojanja strašnih noćnih konjanika! Stari Dačani i Tračani su sretali đavole na konjima u svoje vreme, na putevima po zalasku Sunca.

…

Sakupljač: Aleksandar Bogdanović

Izvor: Mitar Pistolović iz sela Gornjane, meštani sela Debeli Lug i Rudna Glava