„Vampir iz Kisiljeva“

„DIARIUM“, austrijski dokument sačinjen 21. jula 1725. godine, zvanična je potvrda vekovnog postojanja pojave koja se na Balkanu naziva vampir. U moru smislenih reči naslaganih po redovima tog trovekovnog zapisa provlači se ime Petar Blagojević. Seljanin iz Kisiljeva, iz Srbije, iz braničevskog okruga. Te 1725. godine Petar je umro, sahranjen, a potom se i povampirio. U tom razdoblju vremena Braničevom je gospodarilo Austrijsko Carstvo; vlast još uvek sveža nakon preuzimanja teritorija od onog drugog, Otomanskog Carstva. Austrijanci su kako danas tako i tada bili predani u evidentiranju, mapiranju i razumevanju svega do kamo su dobacivale kandze careva i carica iz Beča. Na južnoj obali Dunava se i dan danas izležava ovo pitomo selo, ušuškano iza rukavca širine oko 300 metara. Drema daleko od pogleda brodskih radoznalaca sa reke tamo iza ade, sa one druge strane rukavca ka severu. Odsečeno od sveta već evo 1,000 godina, Kisiljevo je odvojeno od puteva koji povezuju Požarevac sa važnim pristaništima, Veliko Gradište nizvodno i tvrđava Ram gore uz tok velike reke. Skele su prevozile trgovce vekovima unazad, a danas biciklisti nastavljaju svoje kotrljanje prateći medjunarodne koridore EuroVelo 6 i 13, prelaskom pučine Dunava ispod tvrđave na metalnim skalamerijama.

Selo, većinski nastanjeno Srbima, te davne 1725. godine zatražilo je neobičnu pomoć od austrijskih carskih vlasti. Pošast koja je harala Kisiljevom nisu mogli sami da zaustave. Devetoro ljudi je zadavio vampir, uključujući i sopstvenog sina. Morali su ga ili ubiti ili proterati. Kapetan iz Požarevca, službenik austrijskih vlasti, donosi odluku da problemu pristupi na osmanlijski način. Jer Otomane nisu zanimale zavrzlame lokalnog stanovništva, dok god je porez pristizao na vreme nisu se mešali u poslove meštana kolonija. Austrijanci su birokrate, a to je zahtevalo slanje depeša, traženje dozvola i šta sve ne da bi se grob otkopao. Za to vreme vampir će napraviti ko zna kakvu štetu. Kapetan sa sobom dovodi još dvojicu oficira, a otkopavanju će prisustvovati i lokalni sveštenik koji je u ime zajednice pozvao pomoć carskih vlasti. Tu su i još dvojica seljana koji su odradili posao lopatama.

Birokratija je zaobiđena, a zapisnik o događaju detaljno je sačinjen:

Imena svih prisutnih i u kom svojstvu bivaju na groblju, datum i vreme otkopavanja groba, mesto i ime pokopanog, detaljan opis razloga i ciljeva čitave operacije, zatečeno stanje i preduzete mere. Telo u zemlji je bilo neraspadnuto. Izgledao je Petar kao da spava. Spava ali ne diše. Ni nalik ostalim leševima. Na licu mu je nedostajao delić nosa, a oko usta mu sasušena sveža krv. Kosa i nokti su mu dugi i prljavi bili. Članovi komisije su proburazili grudi mrtvacu glogovim kocem nakon razotkrivanja, potom su spalili leš, a u konačnici pepeo su prosuli u rukavac Dunava. „Ovaku pojavu u Kisiljevu nazivaju vampir!“, deo je izveštaja koji je ovoj srpskoj reči dao krila. Službena beleška je otputovala u Beč, a sa njom u Evropu i pojava povampirenja.

Nakon 6 godina, carske vlasti u Beču delegiraju ekspediciju za istraživanje ove pojave na prostorima gde dominira srpsko stanovništo. Na čelu tima bio je hirurg Johann Heinrich Glaser. Izveštaji o vampirizmu na Balkanu su nastavili da se nižu jedan za drugim, jer ovakvu su pojavu zabeležili i u Trsteniku, Medveđi, Stalaću, Kragujevcu,… Misionari su, pored prikupljanja informacija, bili zaduženi i da eliminišu nemrtve. U tu svrhu pribegavali su već oprobanoj i pokazalo se uspešnoj metodi iz Kisiljeva. Rezultati ekspedicije će pokazati da ova bića žive među ljudima vekovima unazada. Niko ne zna od kada. Prvi pisani trag koji svedoči postojanju vampira je „Dušanov zakonik“ iz 1349. godine, a u članu 20. jasno piše:

„O vračarima, koji tela mrtvih spaljuju:
I ljudi, koji vračbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, to selo, koje to učini, da plati vraždu. A ako bude pop na to došao, da mu se uzme popovstvo.“

Nakon angažmana ekipe iz Beča usledio je kongres u Lajpcigu 1732. godine, kao logičan naredni korak. ‘Lajpciška debata’, nazivana i ‘Vampirska debata’, okupila je mnoge eminentne nučnike tog doba koji bi mogli da daju prave odgovore na neka nova pitanaja. Jer pojavu opisanu u izveštajima hirurga Glaser-a trebalo je sagledati i objasniti iz ugla nauke. Kao i onu pre, istraženu i evidentiranu u selu Kisiljevo nedaleko od Velikog Gradišta. Zaključak kongresa je obesmrtio do tada nepoznatu pojavu u Evropi, razotkrivši nemrtve i ovekovečivši činjenice o njihovom postojanju u naučnim krugovima i celokupnoj javnosti na kontinentu. Vampir, biće sa Balkana ni živo ni mrtvo, dobilo je svoj službeni pečat. I tako jedina srpska reč, mada neki kažu jedna od nekoliko, beše usvojena kao zvanična u mnogim drugim jezicima. A prvi zavedeni vampir na svetu bi Petar Blagojević!

Izveštaj iz 1725. godine, odnosno dnevnik, u originalu ‘DIARIUM’, nalazi se u Nacionalnom muzeju u Berlinu. Takvim informacijama raspolaže Mirko Bogičić is Kisiljeva. Mirko će svakog dobronamernog posetioca sela ugostiti i ponuditi svojim brendom ‘vampiruša’, a to bi bila šljivovica u kojoj se baškari ona sitna ubitačna ljuta papričica. Pisale su austrijske i nemačke novine o događaju u Kisiljevu, davitelju devetoro u svega nekoliko nedelja. Moglo se u tim tekstovima čitati i o oficirima dzelatima, kao i o tome kako je vampiru potekla krv kroz nos i uši kada su mu ovi provukli kolac kroz srce, ali i još svašta nešto.

„Vampirska princeza“

Princeza nemačkog porekla rođena u Svetom Rimskom Carstvu, u Melniku na prostoru današnje Češke Republike, inspirisala je nemačkog autora Gottfried-a August-a Bürger-a da napiše pesmu „Elleonore“. Eleonore von Schwarzenberg je živela životom vampirice u njegovim poetičnim tonovima sastavljenim od reči. Odgajala je vukove u svom zamku u Beču, a mleko vučica bi koristila tokom svojih transcedentnih rituala. Jer princeza je više od svega volela magiju i život u okultizmu i mistici. Umrla je 1741. godine i, po sopstvenoj želji, sahranjena u crkvi Sv. Veit-a u Krumlovu. Današnja Češka.

Dvojica holandskih hirurga, za veliku svotu novca, doputovala su čak u Krumlov, a po zahtevu carskog lekara, da obave autopsiju. Tako je to predstavljeno javnosti, ali zapravo misija dvojice lovaca na vampire je bila da ubiju vampirsku princezu. Jer i krajem devetnaestog veka, naslednik zanata Van Helsing iz Holandije posvetiće svoj život potrazi za povampirenima širom Evrope i njihovoj eliminaciji. Sve do Transilvanije. ‘Šuma sa one strane’, značenje je naziva regije u Rumuniji nadenut od ljudi iz južnih zemalja. Onih sa druge strane Dunava gde žive i vampiri. Dvojica lovaca su probili kocem grudi princeze u njenom grobu u podu crkve, baš kao što se radi na Balknu, a potom su prekrili telo osveštanom zemljom sa groblja prošaranu ljudskim kostima; ljudi nekada davno tamo sahranjivanih. I sve to ispod nadgrobne ploče Eleonore von Schwarzenberg. Čitav ovaj događaj se odigrao 16 godina nakon smrti i ponovnog rađanja Petra Blagojevića iz Kisiljeva.

…

Autor: Aleksandar Bogdanović

Izvor: Mirko Bogičić zvani Gibanica iz sela Kisiljevo, profesor istorije Goja iz varoši Veliko Gradište i meštani sela Kisiljevo