Perge

Grandiozna lepota i spektakularna monumentalnost sada su ruševine. Tako danas izgleda antički grad Perge. Gelerima vekova pokidani bedemi, destrukcijom zemljotresa urušene kule i vremenom zagrižene kolonade stubova od mermera i krečnjaka oslikavaju sada samo obrise nekadašnjeg progresa i moći. Ulicama bi tekle reke ponosnih građana i njihovih gostiju. A sa njima i skupocena svila, što su je donosili trgovci sa dalekog i misterioznog istoka. Amfore pune vina vukli su volovi u kolima jer nisu to bile tamo neke prašnjave bogaze kojima bi se provlačili dokoni zemljoradnici u prljavim odurnim tunikama. Ne ne! Široke su to aleje, celom svojom dužinom oivičene pilonima u svim, graditeljima poznatim, stilovima. Besmrtni blokovi od kamena odbljeskuju i dan danas, uglačani sandalama zadovoljnih stanovnika i kopitama pastuva legionara centurija što bi defilovali od kapije one zapadne ili pak do one južne gde još uvek leži stadion. Košare pune hrane, keramika od terakote, od pokućstva svega što je svaka domaćica mogla da poželi. Sve su to vukle mazge i mule, ali i konji onih imućnijih. A šta se sve nije moglo naći od tapiserija, manjih i većih kipova bogova sa potpisima umetnika, statue imperatora ukrašene onim finim kamenjem u svakojakim bojama. I svi se oni i sve se to slivaše u centar grada gde se nekada sunčala agora Perge.

Neki istorijski izvori nam govore da je prvo naselje na ovom mestu niklo pre tri milenijuma. Persijanci su na istom mestu izgradili prvi grad. Potom su se naselili Heleni. Osnivače zapadne civilizacije su nasledili Rimljani, zidajući na već postavljenim temeljima. Sve je moralo biti veće i još impresivnije. Dva ili tri veka pre početka nama danas poznatog računanja vremena i isto toliko nakon. U tih pet ili šest stotina godina, dve evropske civilizacije su iza sebe ostavile polis koji je u svoje vreme živeo godine blistave slave.

Na samom ulazu u lokalitet proći ćete pored teatra koji je u velikoj meri sačuvao svoj oblik, ali se smatra nebezbednim te s’ tim u vezi ulaz nije dozvoljen. Procenjuje se da je predstavama moglo da prisustvuje oko 15.000 ljudi. Odmah pored doma umetnosti, sagradili su stari majstori i stadion. Kapaciteti hrama sporta i gimnastike nisu bili manji od onih kojim se i sused hvalio. Lukovi spoljašnjosti su i dalje tu, a tada su korišćeni kao trgovine zanatlijama, mesarima i ostalim trgovcima. U nekim stvarima svet se nije pomerio ni za dlaku. Zar ne? Ovakva zdanja su se uobičajeno gradila van zaštitnih zidina. Masu je tako lakše kontrolisati. Možda je to dobro rešenje i za nas. Ova dva kolosa su, verovatno zbog svoje ogromnosti, najočuvanije građevine. Ali zbog mogućeg obrušavanja, kao što sam napomenuo, možete ih gledati samo sa sigurne udaljenosti.

Sa obe strane južne kapije uzdižu se okrnjene dve rimske kule. Nakon njih još dve, one helenske. Jer Rimljani su svaki grčki grad prepakovali po svojim standardima, a to je značilo širenje po horizontu i rast u visinu. Nakon ulaza u Perge sa leve strane je bilo kupatilo, jedno od velika dva, sada samo ruševine, naravno. Svi gosti grada bi prvo prošli kroz ove odaje kao deo turističke ponude grada. Spa nikada nije passe. Administrativni upravnici su ipak o ovome razmišljali pragmatičnije. Obaveza svakog kome se dozvoli prolaz kroz dveri gradske je da se okupa i skine svu prljavštinu. Takođe, proći će kroz rendgen očiju onih što će proceniti da došljaci nisu pretnja po javno zdravlje. Pošast sa druge strane zida im nikako nije potrebna. Ovo je inače bilo striktno pravilo svih polisa antičkog doba. Među sobom su organizovali takmičenja, a to su bile idealne prilike za trgovinu i špijuniranje. Zapravno, sportska nadmetanja su bila samo lepo upakovana opravdanja istinskog povoda. Špijuni su procenjivali snagu utvrđenja i moć vojske, slabe tačke i mogućnosti osvajanja i pljačke grada. I svi su tako radili. A domaćini, e oni su se trudili da pokažu svoju nadmoć i bogatstvo, ali i sposobnost svojih ratnika i takmičara kako bi odvratili eventualne agresore. Deo kupatila je bila gimnazija sa palaestrom gde su trenirali najspretniji među njima. Jedan bazen tople, a drugi ispunjen hladnom vodom za snažne sportiste. Sauna? Naravno! Gosti bi bili u prilici da svedoče disciplini i utreniranosti mladih Pergerijanaca. Sistem podnog grejanja još uvek odaje veštine ondašnjih arhitekata. I klinci su imali svoje dane za brčkanje, a ulaz za njih bi platio neki imućni mecena opravdanog motiva da kupi naklonost njihovih roditelja.

Agora je gradski trg, pijaca, market, tržni centar. Obično su kvadratnog oblika postavljeni u centralnom delu polisa. Tako je i u Pergi. Uokviren stubovima dok se u centralnom delu uzdiže ovalno sakralno zdanje. Po obodima trga nalazile su se trgovine, poput mesare čiji se otisak noža i kuke u mermeru kao reklama i dalje lepo vidi. Marketing svog imena ili svojih proizvoda je bila uobičajena pojava, baš kao i danas. Ovo bi bila druga tačka nakon južnog kupatila. Glavna i najduža ulica u gradu i danas broji svojih 480 metara u dužinu i 22 metra u širinu. Povezuje agoru na jugu sa fontanom „Nymphaion of Kestros“ na severnom obodu grada. Aleja i danas ostavlja bez daha. Sa obe strane se spuštaju trotoari oivičeni kolonadama po spoljnim obodima, tada obložene mermerom. Između dve trake se pružaju dve saobraćajnice, razdvojene kanalom kojim je voda iz fontane tekla do kupatila. Neverovatno zar ne? Javne zgrade i trgovine su se nizale utrkujući se do čijeg će ulaza da vodi raskošniji portik. Ti tremovi su bili ukrašeni podnim mozaicima. Jedan od takvih, posvećen moćnom kralju Mikene Agamemnonu, može se videti u onoj drugoj važnoj ulici što vodi do zapadne kapije. Iza fontane je breg, a odnekud iza cevi od pečene gline bi dopremale vodu u grad. Nagib uzvišenja je predviđen za akropolis u kojem su živeli bogati i moćni. Na pijedestalu fontane, široke 21 metar, leži obezglavljeno rečno božanstvo Kestros. A nešto pre kraja aleje, sa leve strane nastavlja se zapadna ulica, dužine 460 metara i širine od 8 metara. I ova je ukrašena stubovima, a na kraju, nakon izlaza kroz kapiju, širi se nekropolis. Zapadni deo polisa je očuvaniji, ulica isto tako. Nju prate i delovi nekadašnjeg akvadukta, a krase je severno kupatilo i još jedna gimnazija.

Aspendos

Aspendos je izgrađen u drugom veku nove ere. Potpuno je očuvan i u funkciji. Rimski teatar iz doba Marcusa Aureliusa prečnika je 96 metara i ređa 41 red što su mogli da ugoste 12.000 posetilaca. Akustika je savršena i to sami možete da testirate. Oko teatra je pronađeno šezdesetak rupa u kojima su se nalazili pričvršćivači kanapa koji bi zategli platno preko tribina. Impresivno! Korišćen je kao karavan-saraj u vreme Otomana. Ondašnji gospodari nisu mogli a da ne ugrade muslimanski luk iznad ulaza u arenu kao simbol Alaha, gospodara neba. Danas se koristi za koncerte i pozorišne predstave.

Side

Još jedan antički grad u okolini Antalije nalik Perge je Side. Organizaciona hijerarhija je poštovana. Tu su ostaci fontane, kupatila, duge ulice, agore, marketa, palata, hramova,… Najočuvaniji je teatar koji je moguće posetiti, a koji je mogao da primi oko 15.000 gostiju. U Side je sve mnogo veće, monumentalnije, grandioznije i impresivnije nego u Perge. Bio je to lučki grad, centar regije. Čak su ga i imperatori iz Rima posećivali na svojim osmatračkim putovanjima ili osvajačkim pohodima. Usidrivali su se u ovaj polis i trgovci iz svih krajeva tada dostupnog dela sveta. A i ovi iz Side su odlazili u udaljene luke u potrazi za robom koja će im doneti prosperitet kod kuće. Dolazili su i pirati, ne sa namerom da trguju već da pljačkaju. Bio je to moćan i bogat grad iza čijih bedema je živelo oko 60.000 građana.

Na samoj obali se uzdiže pet korinstkih stubova koji su preživeli vreme, a nekada su bili deo hrama posvećenog Apolonu. Svuda unaokolo su ostaci i relikvije prošlosti. Mnogo toga se nalazi ispod stakla, a iznad su domovi i lokali loaklaca u otomanskom stilu. U prizemlju su radnje, dok su privatne odaje na spratu. Kao putovanje kroz vreme.

…

Grad su osnovali Grci. Pretpostavka je da se to dogodilo u sedmom veku pre nove ere. Ulicama Side je prošao i Aleksandar Makedonski. Posle njega, polisom je gospodario samoproglašeni kralj Egipta, Ptolomej koji je uveo embargo na izvoz papirusa u Evropu. Potom Rimljani, zatim i Arapi. Danas je biser Turske na obalama Mediterana. Istorija ovog grada i cele regije je impresivna, svi to znamo, a moje saznanje o istom se ovde završava.