Rano bu\u0111enje se podrazumeva, a to nikome ne pada te\u0161ko jer ba\u0161 svi \u017eelimo da iskoristimo svaki mogu\u0107i dan, sat, minut. Svaka prohujala sekunda u divljoj lepoti Tanzanije se nikada vi\u0161e ne\u0107e ponoviti. Posle doru\u010dka smo se ukrcali u 4×4 Safari Land<\/strong> Cruiser<\/strong> i napustili selo Mto Wa Mbu (MWM)<\/strong>. Fredi je vozio kroz predele u kojima su se smenjivali savana, pra\u0161uma, a zatim opet savana, grani\u010de\u0107i se u svojoj koegzistenciji, na prelazu izmedju jezera Manjara (Manyara)<\/strong> pa sve do visoravni na 1.500 metara iznad mora, i preko toga. Prirodna granica visoravni, na kojoj se nalazi Serengeti i onog ni\u017eeg predela oko jezera, je zid. Masivan, zastra\u0161uju\u0107 i o\u010daravaju\u0107, rukom prirode ozidan stenom u visini od nekoliko stotina metara. \u010citavim putem smo vijugali kroz siroma\u0161na sela pe\u0161\u010danih ulica i skromnih domova od blata ili cigle. Stanovni\u0161tvo obezbe\u0111uje svoju hranu bave\u0107i se prete\u017eno sto\u010darstvom. Sve vreme smo susretali mala stada krava i koza koja su predvodili ili ganjali de\u010daci u tradicionalnoj Masai (Maasai)<\/strong> no\u0161nji. Porodice su velike, svaki par ima puno dece i to je ne\u0161to \u0161to je uobi\u010dajeno u ovim selima. Klinci su uvek nasmejani i vedri kao da sav taj teret \u017eivota u potpunoj nema\u0161tini ne uti\u010de na njih. Red sela u savani, a zatim red stani\u0161ta babuna<\/strong> u pra\u0161umi, koji znaju da kradu iz vozila ako ne zatvorite prozore u momentima pauze. I nakon sat vremena vo\u017enje, vijugavi put ipak probija ovu naizgled nepremostivu prepreku do visoravni. Ovaj deo pripada nacionalnom parku „Jezero Manjara (Lake Manyara)“<\/strong>. Istoimeno jezero Manjara, 500 metara ni\u017ee nadmorske visine, sa svojom okolinom, tako\u0111e, pripada ovom parku, grani\u010de\u0107i se sa Tarangire na jugu nakon sela MWM. Na istoku se prote\u017ee do grada Aru\u0161e (Arusha)<\/strong>, severna granica je ujedno i dr\u017eavna sa Kenijom, a na zapadu se grani\u010di sa Serengeti.<\/p>\n\n\n\n Vo\u017enja se nastavlja. Sat ili dva \u0107emo i dalje safarisati ka zapadu kroz klanac. Tim delom puta se sti\u017ee do Serengetija. Tako\u0111e, vodi i na jo\u0161 jedno uzbudljivo putovanje. Iznenada smo se na\u0161li u dalekoj pro\u0161losti, u doba plemenske zajednice. Iskonski obi\u010daji plemena Masai, odvojenog od civilizacije, ovde se odvijaju kao da je vreme stalo. Njihov na\u010din \u017eivota je za\u0161ti\u0107en zakonima dr\u017eave i sastavni su deo ovih nacionalnih parkova. Mala sela od po nekoliko desetina koliba od blata, trske i \u0161iblja predstavljaju domove porodica u kojima de\u010daci postaju mu\u0161karci nakon prvog ulova vrednog divljenja. Tradicija lova na lava, kao simbola najve\u0107e mu\u0161ke \u010dasti, je i dalje opstala ali su tu negde i postavljene granice onog dela dru\u0161tva koje zakonima \u0161titi ljude jedne od drugih i \u017eivotinje od ljudi. Neka od sela su okru\u017eena utvrdom od kolaca i kopalja, upletenih pru\u0107em. Druga su pak otvorena jer u njihovoj blizini nema previ\u0161e opasnosti od slobodnog sveta savane. Kom\u0161ije su im antilope i zebre koje pasu zajedno sa kravama i kozama. Bude i \u017eirafa i bizona, hijena i slonova, ali ne lavova i drugih ma\u010daka. Jedan put, naravno zemljani, meandrira kroz ova sela prolaze\u0107i pored za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja – kaldera „Ngorongoro (Ngorongoro)“<\/strong> u blizini Masai naseobina. Ovaj krater je dom ne samo lavovima i ostalim pripadnicima \u017eivotinjskog carstva, ve\u0107 je pravi raj prirode i sveti gral svakog ko \u017eeli da do\u017eivi safari i ko se zadesi u ovom delu sveta. Kalderu \u0107emo posetiti petog dana i o tome \u0107u pisati ne\u0161to kasnije. Ovo podru\u010dje se smatra za mesto nastanka prvih Hominina<\/strong> pre 3,6 miliona godina i po\u010detnom ta\u010dkom ljudske vrste.<\/p>\n\n\n\n Nakon klanca, kaldere i poslednjih Masai sela put se pretvara u pravolinijski, zemljani, truckavi safari-autoput. Ravno i golo, gotovo pustinjsko prostranstvo bez kraja. Prvo do \u010dega se sti\u017ee je poznata Serengeti kapija nakon koje ste zvani\u010dno u ovom parku. Tu svi staju zbog fotkanja i video zapisa. Ovo je ulaz u carstvo zbog koga smo svi ovde! Posle kapije, a nakon 18 kilometara vo\u017enje ravnicom na 1.500 metara, stigli smo do bre\u017euljka adaptiranog za pauze, obed i toalet. Na tom mestu se odra\u0111uje i neophodna administracija, u na\u0161e ime to je obavljao na\u0161 voza\u010d i drugar Fredi (Freddy). Nama je ovo iskustvo bilo prelepo; \u010ditavim putem smo se vozili praznom pustarom, sa tek ponekim rudimentarnim drvetom, presvu\u010denom niskom sasu\u0161enom travom. Dominante boje pejza\u017ea su bile svetlo plavo iznad nas i svetlo oker ispod nas.<\/p>\n\n\n\n Predeo bi postepeno nakon uzvi\u0161enja menjao svoje lice. Zemlja je i dalje ostajala ravna poput pu\u010dine, a tamo negde u daljini dokle je pogled mogao da dobaci, uo\u010davali smo tek po koji usamljeni vrh. Prva porodica lavova na koju smo naleteli lenjo je dremala pokraj puta. Dve lavice i mladun\u010de. Zvuk motora i na\u0161e zadr\u017eavanje na 2-3 metra od njih im nisu smetali u njihovim snovima i sun\u010danju. Mlataranje u\u0161ima, u cilju teranje sitnih insekata sa glava, je bila njihova jedina aktivnost u 10-tak minuta na\u0161eg zajedni\u010dkog dru\u017eenja. U jednom trenutku, jedna od lavica je te\u0161ko podigla glavu, pogledala nas na sekund ili dve i vratila se svom poslu – dreme\u017eu. Predivan trenutak, taj kontakt o\u010dima. Zaista!<\/p>\n\n\n\n Krstarenje ide dalje svojim planiranim tokom, a sa njim u paketu i potraga za krdima i grupama. Brojnost gazela<\/strong>, impala <\/strong>i drugih antilopa, zebri i gnuova se pove\u0107avao. Njihova brojnost se u nekim krdima meri u hiljadama. Topi<\/strong> su najve\u0107e afri\u010dke antilope, a za svoj dom su odabrale ba\u0161 ova prostranstva. Serengeti je mesto gde \u017eelite da do\u017eivite pravu Afriku, iskonsku lepotu, snagu i mo\u0107 prirode i bogatstvo \u017eivota van doma\u0161aja \u010doveka. Ovo je pravo mesto za safari, jedinstvenim na celoj planeti. Afri\u010dki lavovi su prvi u grupi nazvanoj „Big Five<\/em>„<\/strong>. Tokom popodneva smo bili u prilici da sretnemo nekoliko krda afri\u010dkih slonova i pojedine usamljene mu\u017ejake. Ponosni su nosioci titule drugog \u010dlana velike petorke. Dan je vreme prividnog mirovanja \u017eivota u safari. Predatori su aktivni no\u0107u kada idu u lov, dok lovina koristi dan za ispa\u0161u jer lovci tada dremaju. I grupa nilskih konja spada u travojede koji se hrane no\u0107u pored jedne od pet reka Serengetija. Najpoznatija me\u0111u njima Seronera (Seronera)<\/strong> je dom jednog od krda koje smo fotografisali sa obale. Nepomi\u010dni poput stena kojima iznad vode \u0161tr\u010de jedino obli vrhovi. Povremeno mrdanje sitnim u\u0161ima iznad i bu\u010dno frktanje i izdisaj kroz nozdrve ispod povr\u0161ine, odaju ih da su ipak od krvi i mesa. Ovi lepotani su te\u0161ki preko tone, a mogu biti i do 1.500 kilograma, pa i preko u pojedinim slu\u010dajevima. Dugi su oko 4 metra, \u017eenke malo ispod, momci malo iznad, a \u017eive do 50 godina. Mladunci se radjaju pod vodom poput kitova, jer su pripadnici iste familije. Prema re\u010dima lokalaca, nilski konji spadaju u najsmrtonosnije, po \u010doveka, \u017eivotinje na kontinentu. Znaju biti osvetoljubivi i izuzetno agresivni. Na osun\u010danoj obali, a na bezbednoj udaljenosti, dru\u0161tvo su im pravili krokodili u stalnom startnom polo\u017eaju za napad na potencijalni plen.<\/p>\n\n\n\n Savr\u0161eni dani su nastavili da se ni\u017eu jedan za drugim. Usred popodneva pravi specijalitet dana: pored puta smo nai\u0161li na jo\u0161 jednu porodicu lavova. Pospana lavica i tri sitna mladunca koji bi radoznalo virili sakriveni iza termitnjaka. Ovih dzinovskih termitnjaka ima bukvalno svuda. \u0160tr\u010de iz zemlje po reljefu daju\u0107i panorami specifi\u010dan izgled. Kao da smo se na\u0161li na nekoj drugoj planeti. Neki od termitnjaka lavovima slu\u017ee kao osmatra\u010dnice sa kojih odmeravaju situaciju na terenu ili pak za dremku. Izmedju lavi\u0107a i gomile terenaca, me\u0111u njima i mi, dva odrasla mlada lava, jo\u0161 uvek kratke grive, igrali su se igre nadmetanja. Iskonska potreba za isticanjem mu\u017eevnosti i snage \u010dak i kroz zabavu, odigravala je svoju ulogu na sceni, tu pred nama i pred desetinama objektiva. Kao da su znali da ih snimamo, ponosno su se \u0161epurili me\u0111u vozilima pokazuju\u0107i nam svoju lepotu i mo\u0107. Da, mi smo kraljevi savane! Presavr\u0161ena scena tog dana! Ovde \u0107u stati sa opisom i ostaviti vama da sami zamislite predstavu, uz fotku njih dvojice ispod, kada su iz igre dvoboja pre\u0161li u poziranje.<\/p>\n\n\n\n Tre\u0107i \u010dlan velikih pet je crni nosorog. Ovih samotnjaka u celom parku ima manje od trocifrenog broja. Susre\u0107u se samo tokom parenja, a po veli\u010dini i te\u017eini su negde u rangu nilskih konja. Oko 3,5 metra du\u017eine i do 1.500 kilograma te\u017eine. Ovi sisari sive boje ko\u017ee, zapravo, vole \u017eivot u travi u blizini vode. Mladun\u010de se ra\u0111a nakon godinu i po dana trudno\u0107e, a mogu da \u017eive do 70 godina. Tog dana, i jedino tada, od svih sedamdesetak koliko ih \u017eivi u parku, uspeli smo da vidimo samo u\u0161i jednog od njih. Odmarao je, ili je odmarala, u visokoj travi nezainteresovan da ustane i poka\u017ee nam svu svoju lepotu. Mnogi posetioci nisu te sre\u0107e. Mi smo uz pomo\u0107 dvogleda imali tih nekoliko trenutaka, da osmatramo pokrete u\u0161iju sna\u017enog rogonje.<\/p>\n\n\n\n Nedaleko od nosoroga u travi, \u0161unjao se jo\u0161 jedan samotnjak. Prelepi gepard se ne\u010dujno pribli\u017eavao gazelama koje su pasle u blizini. U trenutku sopstvene procene, sko\u010dio je u trk. Nekoliko desetina metara, pokraj terenaca nare\u0111anih u nizu, bacio se u juri\u0161. Najbr\u017ea kopnena \u017eivotinja na svetu nije uspela tog dana, do tog trenutka, da ulovi nijednu antilopu. Gazele su ipak bile na bezbednoj udaljenosti. Tokom dana smo videli mnoga krda ali i ljubitelje samostalnog \u017eivota. Me\u0111u njima i nekoliko porodica \u017eirafa i hijena. I moram priznati, hijene nisu nimalo nelepa i nesimpati\u010dna bi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Pred kraj dana Fredi nas je dovezao do kampa „Angaata Seronera Camp“<\/strong> na obodu parka. Vrlo pristojan prostor sa kuhinjom u kojoj je na\u0161 kuvar spremao ve\u010deru za nas, a njegove kolege za ostele grupe. Taj kuhinjski deo je ozidan i pokriven, a prozori su re\u0161etke u cilju odvra\u0107anja babuna. Tako\u0111e, kamp poseduje ure\u0111ene toalete i tu\u0161 kabine. Nekoliko jednostavnih letnjikovaca i to je to. Sve je prili\u010dno lepo odr\u017eavano i uredno. Ostatak kampa je prostor za \u0161atore. Sva kamping oprema je vlasni\u0161tvo agencija i nosimo je sa sobom na krovovima i u gepecima terenaca.<\/p>\n\n\n\n Opremu sami postavljamo, a spavanje u \u0161atorima je u parovima. Tokom dana smo imali jak pljusak, ba\u0161 u trenutku kada smo pravili pauzu za ru\u010dak na onom uzvi\u0161enju. Vre\u0107e za spavanje su bile skroz mokre pa smo ih razbacali svuda unaokolo da se su\u0161e, ako je to mogu\u0107e do mraka, a to je manje od dva sata do tada. Nije nam puno trebalo da shvatimo da je ceo kamp neogra\u0111en i bez rendzerske za\u0161tite. Iz nekog razloga smo svi mislili da je mesto obezbe\u0111eno. Oko nas, odmah tu izvan predvi\u0111enog prostora za kampovanje, a to je oko 20 metara dalje, pasli su afri\u010dki bizoni. Malo krdo bufala. Ove mo\u0107ne \u017eivotinje nisu preveliki ljubitelji ljudi i spadaju u najopasnije \u017eivotinje po \u010doveka. I eto ih tu pored, a izme\u0111u njih i nas ama ba\u0161 ni\u0161ta. Posle ve\u010dere smo ispijali mlako pivo iz limenki i razmenjivali utiske na klupama. Kada su su strasti malo slegle, postali smo svesni okoline u kojoj \u0107emo prespavati. I Fredi je tu bio sa nama. \u0160aljivdzija je i na na\u0161a pitanja o bezbednosti je odgovarao kroz \u0161ale:<\/p>\n\n\n\n „Pre spavanja obavezno idite do toaleta. Ako vam se u toku no\u0107i pripi\u0161ki i budete izlazili iz \u0161atora, dovodite svoje \u017eivote u veliku opasnost.“<\/p>\n\n\n\n One poslednje gutljaje piva ve\u0107ina iz kampa nije \u017eelela da popije. Niko ga nije pitao da li se \u0161ali ili je to zbilja. U isto vreme smo se svi uvukli u \u0161atore i polumokre vre\u0107e za spavanje. U toku no\u0107i smo \u010duli hijene, slonove i \u0161u\u0161kanja. Ne znamo \u0161ta se kretalo oko nas ali poslednje \u017eivotinje koje smo videli pred spavanje su bila bufala, a oni su \u010detvrti \u010dlan u nizu velike petorke.<\/p>\n\n\n\n …<\/p>\n\n\n\n Podaci u ovom tekstu, kao i u prethodnim ali i budu\u0107im, su pokupljeni na terenu od vodi\u010da i lokalaca ili od drugih avanturista koji su ih prikupili na isti na\u010din. Isklju\u010divo su informativnog karaktera.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Spavanjac u dru\u0161tvu bufala<\/p>","protected":false},"author":230643957,"featured_media":5529,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"advanced_seo_description":"","jetpack_seo_html_title":"","jetpack_seo_noindex":false,"jetpack_seo_schema_type":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_wpcom_ai_launchpad_first_post":false,"_jetpack_feature_clip_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2},"jetpack_post_was_ever_published":false},"categories":[25361,778393568,200],"tags":[26271,208486,1099,139],"class_list":["post-1127","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-afrika","category-putolov","category-travel","tag-journey","tag-national-park","tag-nature","tag-safari"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_likes_enabled":true,"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/pevCtC-ib","jetpack-related-posts":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/koferputolovac.com\/wp-content\/uploads\/2023\/04\/serengeti-001.jpg?fit=2000%2C914&ssl=1","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1127","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/230643957"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1127"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1127\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5788,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1127\/revisions\/5788"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5529"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1127"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1127"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1127"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/koferputolovac.com\/wp-content\/uploads\/2023\/04\/serengeti-01.jpg?ssl=1\")
<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n