{"id":2409,"date":"2023-09-13T21:07:10","date_gmt":"2023-09-13T19:07:10","guid":{"rendered":"https:\/\/koferputolovac.com\/?p=2409"},"modified":"2026-05-22T18:10:06","modified_gmt":"2026-05-22T16:10:06","slug":"zmau","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/2023\/09\/13\/zmau\/","title":{"rendered":"Zmajevi Homolja i Miro\u010da: vatrene zveri u ulozi zavodnika"},"content":{"rendered":"

Ljudi od vajkada koriste Miro\u010d<\/strong> planinu kao vazdu\u0161nu banju. Stari Rimljani su je nazivali ‘Unum’<\/em><\/strong>, a koristili za le\u010denje svojih ratnika nakon bitke. Jo\u0161 tada je bila poznata po lepezi lekovitih biljaka koje bujaju na njenim obroncima. Na nama poznatom srpskom, ova re\u010d bi zna\u010dila ‘Jedinstvena’<\/strong>. Ali stari rimski naziv nije jedina jedinstvenost Miro\u010da. Vekovima je planina bila i ostala dom bi\u0107u Vlasima piznato kao zmau<\/strong>, a \u0161irem auditorijumu kao zmaj<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Gospodar vatre, vatrena ptica, zmijolika magijska ptica, zvezda padalica, vatrena lopta koja iskri\u010di i baca varnice, sintagme su koje koriste \u017eitelji sela oko Miro\u010da i Homolja<\/strong>. Pola \u010dovek pola \u017eivotinja, zmau u selu \u0160tubik<\/strong> ili zmeu<\/strong> u selima Duboka<\/strong> i \u0160evica<\/strong>, \u017eivi u \u0161upljacima; velikom sasu\u0161enom i napuklom stablu bukve ili hrasta na raskrsnici ili u \u0161upljini stene u planini. Dvorci su to zmajeva, a u njima obitavaju tokom svetlosti dana. U svom letu prelaze veoma duga\u010dka rastojanja u kratkom vremenskom intervalu, paraju vazduh, seku vetar i bacaju jaku svetlost oko sebe. A ako tako odlu\u010di, zmau biva nevidljiv za ljude, ali ne i za svoju \u017ertvu kojoj se ukazuje u obliku lepog mladi\u0107a. Zmeuov fokus je najlep\u0161a devojka iz sela ili mlada udovica. Sve \u0161to od nje \u017eeli je bezuslovna ljubav. Zver se nakon \u0161to sunce sklizne iza ivice horizonta spu\u0161ta niz odzak i uvla\u010di u postelju \u017eene koju zaposeda. Celu no\u0107 provode u razgovorima i ljubavnom zanosu, a devojka \u0107e sutradan to iskustvo objasniti kao \u017eivopisan san. Ili \u0107e \u0107utati. Ona se budi pre svitanja, a zmaj tada ve\u0107 neopa\u017eeno i munjevito nestaje iz njenog doma i leti nazad u svoj tajnoviti dvorac.<\/p>\n\n\n\n

Vatrena kugla se u mraku, nakon spu\u0161tanja u svoje ljubavno gnezdo, transformi\u0161e iz iskri\u010davog stvora u stasitog mladi\u0107a, natprirodne lepote, svetle puti, lepog izdu\u017eenog lica, duge plave kose i svetlo-plavih ili zelenih o\u010diju koje cakle. Devojka u koju se zaljubio je toliko lepa da su svi momci sela \u017eeleli da je ‘strndzaju’<\/em> <\/strong>s’ jeseni kada se svi poljski radovi privedu kraju, a nastupi vreme nala\u017eenja \u017eivotne saputnice. Vremenom ona kopni i vene, ko\u017ea joj postaje sve ble\u0111a, sve manje jede, a na kostima bude sve manje mesa. Ako zmaj ne odustane, devojka umire, pre ili kasnije.<\/p>\n\n\n\n

Iskri\u010dava zver leti i nestaje, raspr\u0161uje svoje ‘\u017ei\u0161ke’ oko sebe i gasi se. Osmatra sa krovova sela sakriven iza vela svoje nevidljivosti, jer zmaj nije samo gospodar vatre. On se ra\u0111a preobra\u017eajem matore zmije koju ljudsko oko nikada nije videlo, a \u010diji je rep nagazila \u0161umska vila. Ako je zmija bila mu\u017ejak, tada \u0107e i zmeu biti mu\u0161karac u snovima devojke. Ne le\u017ei vra\u017ee, ali pamte se u selu Duboka i zaposedanja lepih momaka od strane zmaojica<\/strong>. Niko nije bio bezbedan od namera nemani. U selu se o ovim stvorovima ne govori, a njihovo ime se ne spominje, kada sunce nestane sa svoda. Tada se zver ka\u010di za krovove, posmatra i prislu\u0161kuje, a ako ga neko od seljana uvredi sveti se i ubija ga iz \u010diste osvete. I niko nikada ne\u0107e saznati kako je do smrti do\u0161lo, a to nije nikako dobro za obavljanje posmrtnog rituala koji se u selima isto\u010dne Srbije naziva ‘da\u0107e’<\/em><\/strong>. I nije samo Svetlana svedok da ovi stvorovi postoje, a zasigurno je videla jednog u kro\u0161nji starog oraha ispred svoje ku\u0107e pre nekoliko godina. I ne samo tada, ve\u0107 i u mladosti, kada se sa svojim suprugom vra\u0107ala ku\u0107i kolima iz susednog sela. Tada se preko njihovog auta na putu kroz \u0161umu, prekotrljala vatrena kugla, nakon \u010dega se zmau survao nevi\u0111enom brzinom niz planinu kroz drve\u0107e. A potom je i nestao. E kud su ba\u0161 po mraku morali da se vra\u0107aju! Lovac i najve\u0107i \u0161meker u svoje vreme Toma, tako\u0111e, me\u0161tanin sela, da je \u017eiv eto i on bi mogao da posvedo\u010di da su zmajevi spopadali njihovo selo. Ba\u0161 jeste video jednog na krovu Angelinine ku\u0107e, ali se upla\u0161io i pobegao, a svoju lova\u010dku hrabrost je od tada koristio samo po dnevnoj svetlosti. I kom\u0161iju Nikolu je pose\u0107ivala ‘u\u010diteljica’, no\u0107ima kroz odzak njegovog doma. Tako je govorio o svojoj zmaojici, izbegavaju\u0107i da je nazove pravim imenom. A ona mu je dolazila ne kriju\u0107i se od sveta, javno, i to sa one strane brda, tamo iz padine.<\/p>\n\n\n\n

Mnoge \u017eene bi uposlile sva svoja \u010dula u cilju pronala\u017eenja i pra\u0107enja nepo\u017eeljnih. Na prelima su razmenjivale svoja saznanja, te su svest i znanje o ovoj po\u0161asti rasli i sazrevali. \u010cak toliko da su izradili oru\u017eje kako bi odbranili svoje lepe devojke i zgodne mladi\u0107e. Ta\u010dnije tri oru\u017eja. Kada najmudrije me\u0111u njima ustanove da je neka devojka na samrti, a uzro\u010dnik njenih muka je zmau, celo selo bi se anga\u017eovalo da ga oteraju. Spremili bi veliki kotao, bakra\u010d, koji bi napunili vrelom vodom ili jo\u0161 bolje katranom. Kotao bi dr\u017eali iznad vatre, oka\u010den o verige u ognji\u0161tu ispod odzaka kroz koji se zver spu\u0161tala svake prethodne no\u0107i. Sigurno \u0107e i ove, nema sumnje! Kada napast poku\u0161a da u\u0111e upa\u0161\u0107e u tu klju\u010dalu te\u010dnost, toliko \u0107e se nagrditi da vi\u0161e nikada ne\u0107e do\u0107i u taj dom. A devojka \u0107e se oporaviti, jako sporo, ali nakon nekoliko meseci bi\u0107e joj dobro. Drugo oru\u017eje je lupanje o \u0161erpe i lonce tokom no\u0107i, od ruku svih mu\u0161karaca sela. I slede\u0107e isto tako, i one posle. I tako dok god ne budu sigurni da je zmeu odustao. Tre\u0107e oru\u017eje je najubita\u010dnije. Kada zaposednuta devojka sazna gde je dom njenog ljubavnika, a to je rabota koja traje dosta dugo jer zmaj ne otkriva lokaciju svog dvorca tek tako, mu\u0161karci sela se anga\u017euju i odaberu malu grupu najja\u010dih i najhrabrijih izme\u0111u sebe. Oni se bace u potragu dok ne na\u0111u drvo ili stenu u kojoj napasnik stanuje, a tada zapale dvorac. Kada drvo sagori, iza vatre bude pepeo i mast i to je sve \u0161to je od zmaja ostalo. A ta mast je i vi\u0161e nego vredan melem protiv raznih ko\u017enih oboljenja. Seljani nanose smesu na lice i ko\u017eu kada lokalna vra\u010dara<\/strong> ka\u017ee da je to pravo re\u0161enje za neku muku. Mast se ma\u017ee i kao sredstvo odvra\u0107anja drugih zveri.<\/p>\n\n\n\n

Iskusne proteriva\u010dice zmajeva iz sela podno Homolja i Miro\u010da su znale u kojem smeru je najsigurnije oterati ove ne\u017eeljene posetioce. Uz adekvatnu bajalicu ili ‘samu\u0161asku’<\/em><\/strong> proterivale bi ih preko Dunava u Rumuniju. Baba Jovanka je bila za\u0161titnica sela Jabukovac. „Da ode na Munci da se nikad vi\u0161e ne vrati! Tamo da crkne, da pukne, da uvene, da nestane i da presahne!“, re\u010di su njene bajalice dovoljno mo\u0107ne da oteraju i najstra\u0161niju zver. Planina Munci je dovoljno daleko, sa one strane reke. A iz sela sa te druge strane, tamo\u0161nje \u017eene su proterivale svoje zmajeve u Srbiju. I taj ‘Rat zmajevima’ traje ve\u0107e vekovima. A neki bi rekli da izmedju Srba i Rumuna nikada nije bilo ratova.<\/p>\n\n\n\n

Sela koja bi opsedao zmau bila su za\u0161ti\u0107ena od po\u017eara, jakog vetra, poplava i zemljotresa. Vremenom mudri su to nau\u010dili. Ipak, zmajevi su ostali nepo\u017eeljni gosti u domovima i \u017eivotima svojih k\u0107eri. Zmeuovi prijatelji su bo\u017eanstva vode, vazduha i zemlje, ali i Muma Paduri<\/strong> gospodarica \u0161ume. Ako bi neki bio ubijen, to selo bi zadesila kataklizma. Bolest \u0107e pokositi seljane, poplava \u0107e podaviti svu stoku, grad \u0107e obrati letinu, zima \u0107e okovati selo,… A mo\u017ee se dogoditi da devojka koju su spasili muka ipak premine od tuge za svojim voljenim. Bio je \u010dak i slu\u010daj da je devojka zatrudnela u snu i rodila zmajevo dete. Zmauovi\u0107<\/strong>, tako se nazivaju deca ro\u0111ena iz ovakvog greha. A takva beba je bez kostiju, kao \u017eele, kao pihtije, nije joj su\u0111eno da pre\u017eivi.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvor: Svetlana \u017divanovi\u0107 iz sela Duboka, Zlatimir Panti\u0107 iz sela \u0160tubik i me\u0161tani ovih kao i sela \u0160evica.<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Author: Aleksandar Bogdanovi\u0107<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zmaui!<\/p>","protected":false},"author":230643957,"featured_media":5654,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"advanced_seo_description":"","jetpack_seo_html_title":"","jetpack_seo_noindex":false,"jetpack_seo_schema_type":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_wpcom_ai_launchpad_first_post":false,"_jetpack_feature_clip_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2},"jetpack_post_was_ever_published":false},"categories":[6830822,2622],"tags":[678,660],"class_list":["post-2409","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kofer","category-story","tag-history","tag-people"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_likes_enabled":true,"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/sevCtC-zmau","jetpack-related-posts":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/koferputolovac.com\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/legende-04.jpg?fit=2000%2C915&ssl=1","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2409","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/230643957"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2409"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2409\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6859,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2409\/revisions\/6859"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5654"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2409"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2409"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2409"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}