{"id":2717,"date":"2023-10-12T15:15:52","date_gmt":"2023-10-12T13:15:52","guid":{"rendered":"https:\/\/koferputolovac.com\/?p=2717"},"modified":"2026-05-22T18:10:51","modified_gmt":"2026-05-22T16:10:51","slug":"vile","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/2023\/10\/12\/vile\/","title":{"rendered":"Vol\u0161ebnost vila: uloga \u0161umskih demona u \u017eivotima ju\u017enih Slovena i Vlaha"},"content":{"rendered":"

Poput ostalih bi\u0107a mraka i vilama<\/strong> („vlve“<\/em><\/strong> na vla\u0161kom jeziku) pripada zaslu\u017eena pozicija u Panteonu demona. Vila se ra\u0111a u trenutku kada istovremeno sija Sunce i pada ki\u0161a – iz kapi rose na latici ru\u017ee. Ili na nekom drugom gorskom cvetu boje krvi – tamo negde gde duga sa neba dodiruje tlo.<\/p>\n\n\n\n

Pitomije su grdobe od ve\u0161tica ili todorovaca<\/a><\/em>, a opasnije spodobe od zmaua<\/a><\/em> ili karakondzula<\/strong>. Zajedni\u010dko svim ovim pa i preostalim u nizu gnusoba je da pored svoje zlokobne poseduju i svetlu stranu. Vile ka\u017enjavaju i svete se iz najbizarnijih razloga ali i poma\u017eu smrtnim ljudima ako tako odlu\u010de.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvorkinje, zagorkinje, oblakinje i biljarice<\/h3>\n\n\n\n

\u017dive na \u010distim mestima pokraj vode ili u samim izvorima planinskih potoka. Za razliku od vampira<\/a><\/em> koji vole ona pogana i prljava mesta poput groblja. I to bi bile vile vodarice<\/strong> poznate i po druga\u010dijim nazivima: ba\u017edarice<\/strong>, brodarice<\/strong> ili pak izvorkinje<\/strong>. Zagorkinje<\/strong> ili planinkinje<\/strong> \u017eive isklju\u010divo u \u0161umama, nalaze\u0107i svoj dom u drvetu, me\u0111u kamenjem ili pod zemljom i li\u0161\u0107em. Neke od njih stanuju i u gorskoj pe\u0107ini, \u0161to ih dovodi u vezu sa htonskim demonima, direktno povezanim sa podzemljem. Oblakinje<\/strong>, kao \u0161to i sam naziv govori, \u017eive me\u0111u oblacima, dok biljarice<\/strong>, odnosno, vidarice<\/strong> vole svoja prebivali\u0161ta u cve\u0107u i bilju.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Vila Trailo<\/h3>\n\n\n\n

Ovi besmrtni demoni u \u017eenskom telu, duge kose u kojoj le\u017ei sva njihova snaga i mo\u0107, putuju kroz vekove i predanja ju\u017enih i isto\u010dnih Slovena, pa i dalje ka zapadu. Me\u0111u Vlasima isto\u010dne Srbije \u017eive i dan danas. Rame uz rame sa ostalima i vila Trailo<\/strong>. Mu\u0161ka vila je ostavio trag svog bitisanja u selima na obodima planine Miro\u010d<\/strong>, od varo\u0161i Donji Milanovac na Dunavu pa sve do sela Zlot<\/strong> u blizini Bora.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Ravijojle<\/h3>\n\n\n\n

Miro\u010d je uto\u010di\u0161te i vilama ravijojlama<\/strong> za koje se zna jo\u0161 iz vremena mo\u0107nog Marka Kraljevi\u0107a. A mo\u017eda i pre njega.<\/p>\n\n\n\n

„Marko spava, Milo\u0161 popijeva. Za\u010dula ga vila Ravijojla, pa Milo\u0161u po\u010de da otpeva; Milo\u0161 peva, vila mu otpeva; lep\u0161e grlo u Milo\u0161a carsko, jeste lep\u0161e nego je u vile. Rasrdi se vila Ravijojla, pak odsko\u010di u Miro\u010d planinu, zape luka i dve bele strele, jedna udri u grlo Milo\u0161a, druga udri u srce juna\u010dko.“, ise\u010dak iz narodne epske pesme „Marko Kraljevi\u0107 i vila“<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Vuk Karadzi\u0107, dok je radio u carinarnici u ovim krajevima, u Brzoj Palanci i u Ramu (svedo\u010denja me\u0161tana iz tih mesta), zapisao je da se grob Marka Kraljevi\u0107a nalazi u ataru manastira Korogla\u0161 u selu Milo\u0161evo, na putu od Negotina ka Kladovu. U bici na Rovinama je u\u010destvovao i vla\u0161ki vojvoda Mir\u010deta. Taj se be\u0161e sa svojom vojskom spustio sa Miro\u010da i tu usmrti velikog junaka Marka, a na putu izme\u0111u sela Milo\u0161evo i sela Du\u0161anovac. Po nekima Ravijojla je ime one jedne vile koja be\u0161e do\u0161la u sukob sa Markom i vojvodom Milo\u0161em.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

\u0160ojmanke<\/h3>\n\n\n\n

Nedaleko odatle, u selu \u0160tubik<\/strong>, ljudi govore kako u tim krajevima \u017eive vile \u0161ojmanke<\/strong>. Zlatimir Panti\u0107 bi svakom znati\u017eeljniku rekao ono \u0161to je i meni: lepe \u017eene, koje vole pesmu, igru i kupanje u jezerima i potocima u no\u0107ima ispunjenim mese\u010dinom.<\/p>\n\n\n\n

Nage su i nalikuju sirenama. Zavodljive su i podjednako opasne. A ko god da ih ugleda, taj oslepi ili povileni. Otuda i ovaj izraz koji simbolizuje stanje gubitka razuma. Ljudi iz davnine su znali da prepoznaju kada neko vi\u0161e nije sasvim svoj. Danas su potrebne kojekakve blesave dijagnoze.<\/p>\n\n\n\n

U nekim objavama vile \u0161ojmanke se izjedna\u010davaju sa rusaljkama<\/strong>, \u017eene padalice o kojima sam pisao u jednom od prethodnih \u010dlanaka<\/a><\/em>. A opet rusaljke se u drugim pisanim izvorima, koje sam imao priliku da pro\u010ditam, poistove\u0107uju sa vilama. I jo\u0161 dalje, postoje tekstovi u kojima su rusaljke isto \u0161to i ve\u0161tice; negde se pak mo\u017ee saznati da su \u017eene padalice zapravo vra\u010dare<\/strong>, odnosno, gatare<\/strong>. Pa i to da vra\u010dara nije ni\u0161ta drugo do ve\u0161tica. Kako god, ali veza izme\u0111u vila i drugih demona sa jedne strane i smrtnih \u017eena sa druge duboko je ukorenjena i neraskidiva.<\/p>\n\n\n\n

Moj izvor podataka su ipak izjave seljana na obodima Homoljskih i Ku\u010dajskih planina<\/strong> i Miro\u010da. A to je izvor kojem najvi\u0161e verujem. Predanja mojih sagovornika, brojnih sela isto\u010dne Srbije koja sam obi\u0161ao, u najve\u0107oj meri su se poklapala. Nije bilo apsolutnih suprotnosti u verovanjima i nau\u010denim obi\u010dajima koji se prenose sa prethodne na slede\u0107u generaciju. Intervjuisao sam ne mali broj lokalaca, a jedan od me\u0161tana je, na moje pitanje za\u0161to su \u017eene te koje se uvek dovode u vezu sa svim ovim mitskim i demonskim bi\u0107ima, odgovorio: „Pa, zato \u0161to one vi\u0161e veruju u sve to. I zato \u0161to su slabije, pa su podlo\u017enije demonskim silama!“<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak neka bude li\u010dna stvar svakog ponaosob.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Samovile<\/h3>\n\n\n\n

Najopakije od svih vila su samovile<\/strong>, a one se pominju u folkloru ju\u017enih Slovena, mo\u017eda najvi\u0161e me\u0111u Bugarima. Vrlo su osvetoljubive i smrtonosne.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

O kojim god vilama govorili, nema onih koje vole ljude. Dr\u017ee se podalje od \u010dove\u010danstva i njihovih naseobina. U svojoj blizini ne \u017eele ljudska sela i gradove od kamena. Zvuk ma\u0161ina i zapre\u017enih kola ih uznemirava. A ako je neka devojka u nekom od naselja na obodima „vilin\u0161ume<\/strong>“ od njih lep\u0161a ili ako neki mladi\u0107 bolje peva, svete se. Ba\u0161 kao \u0161to je ispevano u epu o junaku Marku.<\/p>\n\n\n\n

Oblakinje stoje na najvi\u0161em stepeniku u hijerarhiji vila i najbli\u017ee su bogovima. Sve vile su, svakako, bo\u017eanske prirode. Nekada su bile boginje, a potom proterane me\u0111u smrtnike, ako je verovati pojedinim predanjima. Ni jedna \u017eena ne sme biti fatalnija od vile i ni jedan junak ne sme biti ja\u010di od bo\u017eanskog bi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Kako me\u0111u oblacima tako i na zemlji, svaka vila ljubomorno \u010duva svoje stani\u0161te za koje je vezana, jer tamo je ro\u0111ena. Tako mo\u017ee biti i \u010ditava gora ili planina pod za\u0161titom od ljudi i kojekakvih zlonamernika. U dubinama \u0161ume one grade svoje prelepe i magi\u010dne„vilingradove<\/strong>„, daleko od kontakta sa smrtnicima, u najve\u0107oj tajnosti. Takvih gradova bude i ispod zemlje i u oblacima. Svako ko ih uvredi ili se ogre\u0161i o njihov dom, ubije neku zver ili pose\u010de drvo bi\u0107e ka\u017enjen. Posledice su trenutno slepilo, te\u0161ko ludilo, okamenjivanje u mestu ili smrt koja \u0107e nastupiti tre\u0107eg dana od trenutka kada gre\u0161nik ugleda demona direktno u o\u010di. Nekada smrt nastupa momentalno, „vilinstrelom<\/strong>“ pravo u srce, jer neke vile su naoru\u017eane i ja\u0161u na belom jelanu.<\/p>\n\n\n\n

Njihove su kose boje zlata, bele poput \u010distog snega ili crne kao no\u0107 bez svetlosti. Pu\u0161tene do zemlje, guste i mo\u0107ne. Ako joj \u010dovek ukrade bar jednu vlas oduze\u0107e joj „vilinmo\u0107i<\/strong>„. Njena mo\u0107 ali i sloboda, sloboda koja je svakoj vili najbitnija i neprocenjivo vredna, mogu pre\u0107i u ruke onog ko uspe da ukrade njenu dugu belu ko\u0161ulju od tankog tkanja, dok se kupa u jezeru ili nekom potoku uz pesmu. \u010ceka\u0107e prvu priliku da povrati ono \u0161to joj pripada. Usledi\u0107e najsurovija odmazda koju smrtnik ne mo\u017ee ni da zamisli. Ta prozirna ko\u0161ulja je jedino od ode\u0107e koju vile poseduju.<\/p>\n\n\n\n

Uvek bose, a \u010desto i potpuno nage, te im kosa prekriva \u017eenstvenost poput haljine. Ima svedoka koji su u planinama videli prelepe mlade i nage \u017eene, kozjih nogu, ko\u0161utinih ili \u010dak magare\u0107ih ili konjskih a umesto prstiju i tabana koriste kopita, \u0161to im daje natprirodnu snagu i brzinu nedosti\u017enu i najbr\u017eem konju. Zbog toga ih negde pojedini i poistove\u0107uju sa drugim htonskim demonima poput todorovaca.<\/p>\n\n\n\n

Neke vile imaju i krila sakrivena ispod te duge ko\u0161ulje, \u0161to i nije neuobi\u010dajeno posebno za oblakinje. A svaka ima mo\u0107 da se preobrazi u jelena ili konja, labuda ili jastreba, zmiju ili drugu \u017eivotinju koju odabere.<\/p>\n\n\n\n

Nisu kose jedini izvor njihove mo\u0107i i besmrtnosti. Tajna „semena belog luka<\/strong>“ je samo njima znana. Jedino vile raspola\u017eu njime i znaju gde ga na\u0107i i u kojim no\u0107ima je to jedino mogu\u0107e. Seme im obezbe\u0111uje \u010dak i prevlast nad drugim demonima. I drugo magi\u010dno bilje raste u senci „vilintajne<\/strong>„. Biljarice koriste „raskovnik<\/strong>“ i „vratolom<\/strong>“ za vidanje i najgorih rana ratnika, ali i za otklanjanje neplodnosti kod nerotkinja. A to samo onda kada im smrtnici udovolje.<\/p>\n\n\n\n

I druge bolesti i neda\u0107e one vidaju i le\u010de kao \u0161to ni jedna seoska vra\u010dara ne bi umela. A one, te gatare, i dolaze do sveg svog znanja i sti\u010du razne \u017eenske ve\u0161tine tako \u0161to ih voljne vile podu\u010davaju u posebnim danima tokom godine. Ako su ba\u0161 rade, mogu ih nau\u010diti i \u010ditanju pro\u0161losti i budu\u0107nosti. Vile vladaju tajnom uskrsnu\u0107a mrtvih u izuzetnim slu\u010dajevima. A kada im \u017eivot dosadi tada umiru, svojom voljom, onda kada odlu\u010de da vi\u0161e ne \u017eele da \u017eive.<\/p>\n\n\n\n

Nekada im \u0161umski svet, \u017eivotinje sa kojim umeju da komuniciraju, tra\u017ee neophodno magi\u010dno bilje po gori. Nekima se od njih, a nadvili Muma Paduri<\/a><\/em><\/strong> ba\u0161 uvek, drve\u0107e klanja kada god da kora\u010daju \u0161umskim stazama. O nadvili sam pisao u jednom od prethodnih tekstova.<\/p>\n\n\n\n

Da bi se vile umilostivile \u017eene iz sela zakazuju „pomane<\/em><\/strong>“ u odgovaraju\u0107im danima njima u \u010dast, i to na lepim i \u010distim mestima gde se ove okupljaju. To mogu biti „vilinkola<\/strong>„, na nekom proplanku ili pokraj vrela, jer one jako vole pesmu i igru. Tamo \u017eene namenjuju poklone za demone, hranu i pi\u0107e ali i pesmu i kolo. Re\u010di molitve se podrazumevaju: „Hajde vilo, uzmi sve \u0161to je tebi milo!“, sri\u010du se poput pesama jer tako najbolje dopiru do u\u0161iju vila.<\/p>\n\n\n\n

Ova mesta koje pose\u0107uju planinski demoni treba izbegavati. Vilinkolo je uvek uo\u010dljivo jer se trava u krugu bitno razlikuje od okolnog korova i rastinja. Niko ne \u017eeli da navu\u010de gnev demona na sebe ga\u017eenjem zabranjenih mesta. Zabranjena svima osim \u017eenama kada namenjuju darove. Postoje i druge lokacije koje treba izbegavati, sveta mesta koja pravim junacima mogu doneti posebne mo\u0107i: „vilinkladenac<\/strong>, vilinkamen<\/strong>, vilinpotok<\/strong>, vilinigrali\u0161te<\/strong>, vilinlug<\/strong>„…<\/p>\n\n\n\n

Krhkog su i ne\u017enog izgleda ali nemilosrdnog i nepokolebljivog temperamenta. Tako ljupke zavode mu\u0161karce koje u grupama zati\u010du u planini i orgijaju sa njima, a nakon toga im oduzmu pamet ili ih ubiju. Kada vila \u017eeli da zatrudni, opet \u0107e zavesti nekog lepog mladi\u0107a da sa njim oplodi svoju utrobu, a potom \u0107e mu izbrisati se\u0107anja na taj doga\u0111aj i isto tako izludeti ili usmrtiti. Ako bude sre\u0107ne ruke, mladi\u0107 \u0107e pre\u017eiveti ali \u0107e zato povileneti. Ni jedan mu\u0161karac ne mo\u017ee da se odupre trenutnoj ljubavi koju oseti prema vili koju ugleda.<\/p>\n\n\n\n

Deca koja se rode iz te ljubavi su „vilenjaci<\/strong>„, a oni nisu poput dece smrtnika, nasle\u0111uju dugove\u010dnost svojih majki i po neku mo\u0107. Polu ljudi – polu demoni, \u017eive\u0107e svoje \u017eivote u vilingradovima pod za\u0161titom i u blagostanju daleko od ljudi i svojih neva\u017enih o\u010deva koji i ne znaju za njih. Neki vilenjaci budu odba\u010deni i prepu\u0161teni ljudima na staranje u nekom od sela. Takva deca nemaju lepu budu\u0107nost i dug \u017eivot, a prepoznaju se po beloj kosi i bledoj ko\u017ei, vatrenim o\u010dima ili izraslinama na le\u0111ima koje su zapravo rudimentarna krila.<\/p>\n\n\n\n

Savet svakom putniku dobronamerniku: ako se zadesite u situaciji da u gori popijete vode sa potoka ili iz izvora, obavezno ostavite neki nov\u010di\u0107, \u0161areni konac od vune ili komad tkanine kao dar i zahvalnost vilama. Ili otpevajte neku pesmu, jer ni\u0161ta lep\u0161e i milije vili od lepih re\u010di nije.<\/p>\n\n\n\n

Bilo je primera da su, na granici svog sveta sa svetom ljudi, ru\u0161ile kule i mostove, tvr\u0111ave i gradove koje su ovi gradili za sebe. Ono \u0161to su danju sagradili majstori, demoni bi po no\u0107i poru\u0161ili. Poklon koje bi zahtevale je \u017ertva, najlep\u0161a devojka plemena ili najve\u0107i junak koga \u0107e smrtnici sazidati u zidove budu\u0107eg grada.<\/p>\n\n\n\n

„More, \u010du li, Vuka\u0161ine kralju, ne mu\u010di se i ne har\u010di blaga! No eto ste tri brata ro\u0111ena, u svakoga ima vjerna ljuba; \u010dija sjutra na Bojanu do\u0111e i donese majstorima ru\u010dak, zi\u0111ite je kuli u temelja: tako \u0107e se temelj odr\u017eati, tako \u0107ete sagraditi grada.“, ise\u010dak iz narodne epske pesme „Zidanje Skadra“<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Izvor: Zlatimir Panti\u0107 iz sela \u0160tubik i me\u0161tani sela \u0160tubik i Zlot<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Author: Aleksandar Bogdanovi\u0107<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mo\u0107i izvorkinja, zagorkinja, oblakinja i biljarica i gde ih prona\u0107i<\/p>","protected":false},"author":230643957,"featured_media":5657,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"advanced_seo_description":"","jetpack_seo_html_title":"","jetpack_seo_noindex":false,"jetpack_seo_schema_type":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_wpcom_ai_launchpad_first_post":false,"_jetpack_feature_clip_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2},"jetpack_post_was_ever_published":false},"categories":[6830822,2622],"tags":[497200492,273,183857475,678,47234342,789144143,26271,1099,789144148,660,417514874,789144139,789144152,768486300,550903460,1400,789144150,531100,349,789144140],"class_list":["post-2717","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kofer","category-story","tag-biljarice","tag-blog","tag-content-create","tag-history","tag-istocna-srbija","tag-izvorkinje","tag-journey","tag-nature","tag-oblakinje","tag-people","tag-ravijojla","tag-samovile","tag-sojmanke","tag-stories-collect","tag-stories-create","tag-storytelling","tag-vila-trailo","tag-vile","tag-writing","tag-zagorkinje"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_likes_enabled":true,"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/sevCtC-vile","jetpack-related-posts":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/koferputolovac.com\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/legende-07.jpg?fit=2000%2C914&ssl=1","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2717","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/230643957"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2717"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2717\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6861,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2717\/revisions\/6861"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5657"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2717"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2717"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2717"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}