{"id":2889,"date":"2023-10-27T21:11:09","date_gmt":"2023-10-27T19:11:09","guid":{"rendered":"https:\/\/koferputolovac.com\/?p=2889"},"modified":"2026-05-22T18:11:24","modified_gmt":"2026-05-22T16:11:24","slug":"vampiri","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/2023\/10\/27\/vampiri\/","title":{"rendered":"Mra\u010dne tajne vampirizma: jedinstveni folklor Rumuna i Srba"},"content":{"rendered":"

Na listi demona u folkloru Vlaha, vampiri<\/strong> gospodare visokom pozicijom u takvoj hijerarhiji. Ali to isto bi se moglo re\u0107i i za druge sile tame o kojima sam ve\u0107 pisao u prethodnim postovima; a bi\u0107e i jo\u0161 nekih u narednim tekstovima i legendama, podjednako mo\u0107nih, kao i onih \u010dije vol\u0161ebne kandze ne dopiru tako daleko. Nekada du\u0161a preminulog ne uspeva da prona\u0111e put do onog sveta, a za takvog \u010doveka, u selu \u0160tubik<\/strong> na istoku Srbije, ka\u017eu da se povampirio. Ba\u0161 poput ostalih i ova bi\u0107a mraka mogu biti opsene u no\u0107i nejasne forme. A opet, znali bi da opsedaju \u017eive zavaravaju\u0107i im o\u010di telom nekog nepoznatog \u010doveka, odabranim po sopstvenoj volji, ili pak oblikom neke seljanima dobro poznate \u017eivotinje.<\/p>\n\n\n\n

Najozlogla\u0161eniji me\u0111u vampirima je svakako muronj<\/strong>, dobro poznata pojava me\u0111u \u017eiteljima sela \u0160tubik. U selu Zlot<\/strong> ove demone nazivaju moronj alviu<\/strong>, dok bi u selu Gornjane<\/strong> bilo dovoljno re\u0107i samo moronj<\/strong> i svi bi me\u0161tani znali o \u010demu je re\u010d. Preminulom \u010doveku \u010dije stope za \u017eivota prate zla dela, kofer greha i neispla\u0107eni ra\u010duni ne\u0107e biti mira ni nakon smrti. Njegova \u0107e se du\u0161a uobli\u010diti i ostati u svetu \u017eivih tumaraju\u0107i u potrazi za spokojem, a kakva \u0107e se mra\u010dna sila u nju useliti ne \u017eele\u0107i da ode ni najmudriji ne znaju. Ako uku\u0107ani ne zakazuju ‘pomane’<\/em><\/strong> kada im je vreme i ne namenjuju tada darove, kako bi pomogli gre\u0161nom pokojniku da isplati svoje dugove, izgubljena tu\u017ena du\u0161a postaje o\u010dajna. U njoj tinja bes i raste srdzba, pa kao takva ostaje zaglavljena u ovom svetu. Jer \u017eivi su o\u010dajniku poslednja slamka spasa i ako uspeju da pomognu premilum \u010dlanu porodice, a takav uspeh nije zagarantovan, tamo \u0107e ga \u010dekati sve \u0161to su njemu namenili. Vampir se vra\u0107a u ku\u0107u u kojoj je dok je bio \u010dovek \u017eiveo, uznemiravaju\u0107i uku\u0107ane, ne znaju\u0107i jo\u0161 uvek da je preminuo ili iskaju\u0107i pomo\u0107, a mo\u017eda i da mu\u010di ove jer su ga izneverili. Za sobom ostavlja \u0161kripu na tavanu, grebanje i pucketanje u drugim prostorijama, isklju\u010divo u ‘ve\u0161ti\u010djim satima’<\/strong>. Svakom muronju kojem je sudbina namenila ovakvu ve\u010dnu nesre\u0107u, \u017eivi na prljavim mestima poput groblja, ili u vodenicama van sela, a nekima dom postaje raskrsnica na kojoj zlopate svakog ko njom prolazi u kasne sate.<\/p>\n\n\n\n

Vampir se ‘ra\u0111a’ i kada \u010dovek premine bez sve\u0107e koja bi osvetljavala put njegovoj ili njenoj du\u0161i, nakon \u0161to telo prestane da di\u0161e i srce prekine da kuca. Vlasi dr\u017ee sve\u0107u u plamenu pored postelje svakog starog ili bolesnog uku\u0107anina za kojeg se sumnja da \u0107e ih napustiti. Ako svetlost usled iznenadne smrti \u010doveka ne isprati du\u0161u na onaj svet, ona se preobrazi u demona. Pomane \u0107e mo\u017eda ipak re\u0161iti neda\u0107u. \u010cak i za one za \u010diji je spas gorela sve\u0107a mogu se povampiriti ako telo umrlog na odru u ku\u0107i presko\u010di neka \u017eivotinja, obi\u010dno ma\u010dka ili pas, ili ako mrtvaka preleti ptica ili slepi mi\u0161, jer su prozori dr\u017eani otvorenim. Ako bi neki zluradi ro\u0111ak ili kom\u0161ija \u017eeleo da naudi du\u0161i pokojnika presko\u010di\u0107e preko njega kada niko ne vidi. A dovoljno je i samo senka \u017eivog da pre\u0111e preko le\u0161a ili da se prebaci kakav predmet preko, obi\u010dno neki kuhinjski poput tanjira ili vilju\u0161ke, i taj \u0107e se umrli demonizovati.<\/p>\n\n\n\n

Vodenice bi na brzacima i potocima u blizini sela mlele \u017eito i 24 \u010dasa ako je vreme to dozvoljavalo. Pomeljari, radnici u mlinovima, po smenama bi do\u010dekivali seljane sa dzakovima. Za jedan pakovani tovar od 50kg bilo je potrebno oko sat da kamen samle sve \u017eito iz dzaka. A vlasnik zanata bi ubirao 10% od bra\u0161na kao svoju zaradu. Me\u0111utim, malo pre pono\u0107i mlin bi bio ostavljen da radi bez nadzora. Pomeljar bi se povukao u selo, a \u017eitelji ne bi donosili svoje \u017eito naredna dva sata. Jer to su ve\u0161ti\u010dji sati kada vampir opseda vodenicu. Neki radnici su svedo\u010dili da su u blizini vi\u0111ali psa ili vuka kojem tu nije mesto, jer vampiri mogu da se preoblikuju u \u010detvorono\u0161ca ili \u017eivotinju koja ih je preletom preko tela pokojnika pretvotila u demona. „Skre\u0107e \u010doveka sa puta pameti!“, vodeni\u010dari bi opisivali svoje iskustvo.<\/p>\n\n\n\n

Ako je muronj zlo\u010dasti vampir, talason<\/strong> je njegova suprotnost. Tako\u0111e vampir i demon, ali bez iskvarenih namera. Ova pojava nastaje dobrovoljnim pristankom najstarijeg \u010dlana porodice da ga zatvore u zidove ku\u0107e koja se gradi. Ili najstariji \u010dlan plemena, kada se gradi kula. \u017drtvovanom \u0107e du\u0161a zauvek ostati na ovom svetu i bdeti nad novim domom ili tvr\u0111avom \u0161tite\u0107i sve koji tu \u017eive. Kod Vlaha demonske sile nisu simbioza mraka i sveg zla ovog ili onog sveta. Talason je primer pozitivnog i po\u017eeljnog demona o \u010dijim \u0107e potrebama \u017eivi brinuti. U narodnom stvarala\u0161tvu srpskg folklora, poput narodne epske pesme „Zidanje Skadra“<\/strong> pomenute u prethodnoj objavi, pojavljuju se momenti poput uzi\u0111ivanja \u017eivih u kamenu, a sve kako bi neki grad ili most postao i opstao. Vile bi zahtevale takvu \u017ertvu, jer gde je jedan demon, tu mogu \u017eiveti i drugi. I danas postoji verovanje da \u0107e dom biti sagra\u0111en sa ‘alalom’ ako senka najstarijeg uku\u0107anina sve vreme dodiruje objekat u izgradnji. A nakon smrti \u010doveka koji je \u017ertvovao svoju senku, ku\u0107a \u0107e biti pod njegovom za\u0161titom. Ovo se mo\u017ee dogoditi i onome ko prvi kro\u010di u sagra\u0111eni dom ili prvom prolazniku \u010dija senka dotakne kulu tokom izgradnje.<\/p>\n\n\n\n

…<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u Slovenima, opskurno bi\u0107e zadr\u017eava naziv vampir, a pojava se vezuje za telo preminulog koje ne trune, ne raspada se. Davitelj \u017eivih i krvopija! O\u017eiveli mrtvac atakom mra\u010dnih sila. Demon se uselio u prokletog. Mo\u017eda ipak duh ili \u0111avo glavom i bradom. Lampir<\/strong> ili vampir; du\u0161a je zarobljena u telu umrlog, u le\u0161u; ili je pak na\u0161la put za onaj svet dok telom preminulog gospodari demon; a mo\u017ee biti i da se du\u0161a toliko iskvarila pa se trnasformisala u demona. Razli\u010dita vi\u0111enja iste pojave nakon \u0161to se mrtvac probudi, kod Vlaha i Srba isto\u010dno od sliva Morave.<\/p>\n\n\n\n

Bilo kako bilo, jedino zao \u010dovek mo\u017ee da se povampiri nakon smrti, a uku\u0107ani to negde mogu i da predvide za pojedine iz porodice. Ili seljani unutar zajednice. Telo takve osobe se ne ostavlja da le\u017ei samo na odru i bez svetlosti. ‘Stra\u017ea’ motri i ni po koju cenu ne sme da dozvoli ma\u010dki ili nekoj drugoj \u017eivotinji da pre\u0111e preko le\u0161a. \u010cak ni senka ili kakav predmet. Podrazumevaju\u0107a ti\u0161ina ne\u0107e uznemiravati du\u0161u koja jo\u0161 uvek boravi u ku\u0107i. A nakon sahranjivanja tela, preko groba se ne sme preskakati sve dok ona ne prona\u0111e svoj put do sveta mrtvih. Svakako, \u017eivi \u0107e se potruditi da se to i dogodi namenom poklona, hrane i vode, ko\u0161ulja, pe\u0161kira, \u010de\u0161lja i ostalog \u0161to \u0107e pokojniku trebati na drugoj strani. Bogove i demone treba umilostiviti, namenom isto tako, kako bi ovi prihvatili du\u0161u umesto da je odbace. Ako se ne pojavi pukotina na grobu, do povampirenja nije do\u0161lo, u suprotnom vampir \u0107e u ve\u0161ti\u010dje sate izlaziti kroz procep i spopadati porodicu i seljane.<\/p>\n\n\n\n

Zajedni\u010dkim snagama bi seljani preduzeli preventivne mere nakon smrti nekog zlo\u010dinca iz sopstvene zajednice. Kroz grudi \u0107e mu probiti glogov kolac; mo\u017eda jo\u0161 jedan takav uz glavu gre\u0161nika u tlo, ili ipak kroz samu lobanju. \u0160to je sigurno, sigurno je! Okrenu\u0107e ga potrbu\u0161ke i zakopati dublje od uobi\u010dajenog. Zatrpa\u0107e telo kamenjem, a potom prekriti svetom zemjom iz crkvenog dvori\u0161ta ili sa nekog pre\u0111a\u0161njeg napu\u0161tenog groblja pro\u0161arano ljudskim kostima. Glogovo trnje ispod noktiju se podrazumeva, jer to je jedini na\u010din da spre\u010de njihov rast. Za one najgore zlotvore za \u017eivota, pribegli bi jo\u0161 drasti\u010dnijim merama. Odse\u0107i \u0107e mu glavu, ruke i noge ili \u0107e ih svezati lancima od gvo\u017e\u0111a. Telo \u0107e zaliti katranom, a dovoljna koli\u010dina belog luka u grobu dr\u017ea\u0107e demone podalje od mrtvaca. To su mo\u0107ni talismani protiv zlih sila. Odse\u010dene ili okovane delove tela \u0107e zakucati kocem i vezati ih tako u ve\u010dnosti za zemlju. Grob \u0107e na kraju posuti trnjem, tako\u0111e, glogovim ili \u0107e nabacati granje preko jer se demoni pla\u0161e ove mo\u0107ne biljke. Na kraju \u0107e mesto politi vodom sa \u010distog izvora ili posuti pepelom iz ognji\u0161ta koji se do tog trenutka jo\u0161 uvek nije ugasio, uz obaveznu bajalicu: „Kada svaku prosutu kap vode prebroji\u0161, ti tada du\u0161manine da se povampiri\u0161!“ ili „Kada zrnevlje pepela sve do poslednjeg prebroji\u0161, e tad’ da se vrati\u0161 u svet \u017eivih i povampiri\u0161!“.<\/p>\n\n\n\n

A ako me\u0161tane sudbina ipak zavara pa se vampir pojavi u selu, moraju ga prona\u0107i. Sumnja na tek preminulog je opravdana i logi\u010dna. Taj \u0107e grob, sa pripadaju\u0107om okolinom, posuti pepelom ili peskom da isprate tragove nastale po no\u0107i. Ako je bilo vi\u0161e od jednog me\u0111u preminulima u tek pro\u0161lim danima, a otisaka stopala nema, najlep\u0161i vranac sela, bez o\u017eiljaka i belega na sebi, ne\u0107e hteti da pre\u0111e preko demonskog groba. Nji\u0161ta\u0107e i batrga\u0107e se! Jasan je to dokaz da se telo mora otkopati, po danu, odmah zatim probosti kocem od gloga i zapaliti. Takvo telo nije trulo, nokti, o\u010dnjaci i kosa na njemu su dugi, a ako se probudi tokom otkopavanja, iskola\u010di\u0107e buljave o\u010di i vrisnu\u0107e jezivo usled probadanja. Mogu ih osetiti i volovi, psi i petlovi kada prolaze pokraj groblja.<\/p>\n\n\n\n

Vampir je u po\u010detku samo opsena. Senka u mraku. Ispijanjem ljudske krvi postaje sve ja\u010di. Voli da se sakriva u vodenici gde \u010deka svoje \u017ertve. Nakon dovoljno vremena vi\u0161e i ne mora da se vra\u0107a u grob po danu. Postaje rumen u licu, mo\u0107an, privla\u010dne spolja\u0161nosti onima koji ga sretnu. Sna\u017eni su i brzi ali nisu svemo\u0107ni. Ne mogu preko vode i glogovog trnja, a vatra ih u\u017easava. Ako se mrtvac povampirio tako \u0161to je preko le\u0161a pre\u0161la kakva \u017eivotinja, transformisa\u0107e se u takav oblik kada po\u017eeli da se kamuflira. Vukovi i psi su \u010desto vi\u0111ani oko vodenica.<\/p>\n\n\n\n

Bilo je slu\u010dajeva da neka devojka bude opijena \u010darima vampira i da rodi sa niim vampirovi\u0107a<\/strong>. Takva deca ne mogu dugo da \u017eive. Neka umru u prvim danima jer nemaju kosti u sebi, glave su im izdeformisane i ogromne, a o\u010di su im buljave. Dok god \u017eive opasni su i mo\u0107ni. Otrovna im je krv i za ljude i za vampire, pa se vra\u010darama<\/strong> takva krv isplati za bajalice u borbi protiv vampirizma. Svedoci ka\u017eu da ih Sunce ne vidi i da nemaju senku.<\/p>\n\n\n\n

Petar Blagojevi\u0107<\/strong> iz Kisiljeva je prvi evidentirani vampir u Srba i u svetu. Do povampirenja je do\u0161lo odmah nakon njegove smrti 1725. godine. Tako govori legenda. Sava Savanovi\u0107<\/strong> iz Zaro\u017eja, vampir o kojem je pisao Milovan Gli\u0161i\u0107 u svojoj pripovetki „Posle 90 godina“<\/strong>, popularizovan je filmom „Leptirica“<\/strong>. „Grof Drakula“<\/strong>, napisan rukom Brema Stokera<\/strong> 1897. godine, doneo je svetsku slavu ovoj pojavi.<\/p>\n\n\n\n

U slede\u0107em tekstu mo\u0107i \u0107ete pro\u010ditati i dve legende o vampirima: „Vampir iz Kisiljeva“ i „Vampirska princeza“.<\/p>\n\n\n\n

…<\/p>\n\n\n\n

Sakuplja\u010d: Aleksandar Bogdanovi\u0107<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Zlatimir Panti\u0107 iz sela \u0160tubik, Ljubi\u0161a Dumitrovi\u0107 iz sela Zlot i me\u0161tani sela \u0160tubik, Zlot i Gornjane<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vampiri!<\/p>","protected":false},"author":230643957,"featured_media":5658,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"advanced_seo_description":"","jetpack_seo_html_title":"","jetpack_seo_noindex":false,"jetpack_seo_schema_type":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_wpcom_ai_launchpad_first_post":false,"_jetpack_feature_clip_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2},"jetpack_post_was_ever_published":false},"categories":[6830822,2622],"tags":[678,660],"class_list":["post-2889","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kofer","category-story","tag-history","tag-people"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_likes_enabled":true,"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/sevCtC-vampiri","jetpack-related-posts":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/koferputolovac.com\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/legende-08.jpg?fit=2000%2C914&ssl=1","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2889","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/230643957"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2889"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2889\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6862,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2889\/revisions\/6862"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5658"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2889"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2889"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2889"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}