Neki istorijski izvori nam govore da je prvo naselje na ovom mestu niklo pre tri milenijuma. Persijanci su na istom mestu izgradili prvi grad. Potom su se naselili Heleni. Osniva\u010de zapadne civilizacije su nasledili Rimljani, zidaju\u0107i na ve\u0107 postavljenim temeljima. Sve je moralo biti ve\u0107e i jo\u0161 impresivnije. Dva ili tri veka pre po\u010detka nama danas poznatog ra\u010dunanja vremena i isto toliko nakon. U tih pet ili \u0161est stotina godina, dve evropske civilizacije su iza sebe ostavile polis koji je u svoje vreme \u017eiveo godine blistave slave.<\/p>\n\n\n\n
Na samom ulazu u lokalitet pro\u0107i \u0107ete pored teatra koji je u velikoj meri sa\u010duvao svoj oblik, ali se smatra nebezbednim te s’ tim u vezi ulaz nije dozvoljen. Procenjuje se da je predstavama moglo da prisustvuje oko 15.000 ljudi. Odmah pored doma umetnosti, sagradili su stari majstori i stadion. Kapaciteti hrama sporta i gimnastike nisu bili manji od onih kojim se i sused hvalio. Lukovi spolja\u0161njosti su i dalje tu, a tada su kori\u0161\u0107eni kao trgovine zanatlijama, mesarima i ostalim trgovcima. U nekim stvarima svet se nije pomerio ni za dlaku. Zar ne? Ovakva zdanja su se uobi\u010dajeno gradila van za\u0161titnih zidina. Masu je tako lak\u0161e kontrolisati. Mo\u017eda je to dobro re\u0161enje i za nas. Ova dva kolosa su, verovatno zbog svoje ogromnosti, najo\u010duvanije gra\u0111evine. Ali zbog mogu\u0107eg obru\u0161avanja, kao \u0161to sam napomenuo, mo\u017eete ih gledati samo sa sigurne udaljenosti.<\/p>\n\n\n\n
Sa obe strane ju\u017ene kapije uzdi\u017eu se okrnjene dve rimske kule. Nakon njih jo\u0161 dve, one helenske. Jer Rimljani su svaki gr\u010dki grad prepakovali po svojim standardima, a to je zna\u010dilo \u0161irenje po horizontu i rast u visinu. Nakon ulaza u Perge sa leve strane je bilo kupatilo, jedno od velika dva, sada samo ru\u0161evine, naravno. Svi gosti grada bi prvo pro\u0161li kroz ove odaje kao deo turisti\u010dke ponude grada. Spa nikada nije passe<\/em>. Administrativni upravnici su ipak o ovome razmi\u0161ljali pragmati\u010dnije. Obaveza svakog kome se dozvoli prolaz kroz dveri gradske je da se okupa i skine svu prljav\u0161tinu. Tako\u0111e, pro\u0107i \u0107e kroz rendgen o\u010diju onih \u0161to \u0107e proceniti da do\u0161ljaci nisu pretnja po javno zdravlje. Po\u0161ast sa druge strane zida im nikako nije potrebna. Ovo je ina\u010de bilo striktno pravilo svih polisa anti\u010dkog doba. Me\u0111u sobom su organizovali takmi\u010denja, a to su bile idealne prilike za trgovinu i \u0161pijuniranje. Zapravno, sportska nadmetanja su bila samo lepo upakovana opravdanja istinskog povoda. \u0160pijuni su procenjivali snagu utvr\u0111enja i mo\u0107 vojske, slabe ta\u010dke i mogu\u0107nosti osvajanja i plja\u010dke grada. I svi su tako radili. A doma\u0107ini, e oni su se trudili da poka\u017eu svoju nadmo\u0107 i bogatstvo, ali i sposobnost svojih ratnika i takmi\u010dara kako bi odvratili eventualne agresore. Deo kupatila je bila gimnazija sa palaestrom gde su trenirali najspretniji me\u0111u njima. Jedan bazen tople, a drugi ispunjen hladnom vodom za sna\u017ene sportiste. Sauna? Naravno! Gosti bi bili u prilici da svedo\u010de disciplini i utreniranosti mladih Pergerijanaca. Sistem podnog grejanja jo\u0161 uvek odaje ve\u0161tine onda\u0161njih arhitekata. I klinci su imali svoje dane za br\u010dkanje, a ulaz za njih bi platio neki imu\u0107ni mecena opravdanog motiva da kupi naklonost njihovih roditelja.<\/p>\n\n\n\n Agora je gradski trg, pijaca, market, tr\u017eni centar. Obi\u010dno su kvadratnog oblika postavljeni u centralnom delu polisa. Tako je i u Pergi. Uokviren stubovima dok se u centralnom delu uzdi\u017ee ovalno sakralno zdanje. Po obodima trga nalazile su se trgovine, poput mesare \u010diji se otisak no\u017ea i kuke u mermeru kao reklama i dalje lepo vidi. Marketing svog imena ili svojih proizvoda je bila uobi\u010dajena pojava, ba\u0161 kao i danas. Ovo bi bila druga ta\u010dka nakon ju\u017enog kupatila. Glavna i najdu\u017ea ulica u gradu i danas broji svojih 480 metara u du\u017einu i 22 metra u \u0161irinu. Povezuje agoru na jugu sa fontanom „Nymphaion of Kestros“<\/strong> na severnom obodu grada. Aleja i danas ostavlja bez daha. Sa obe strane se spu\u0161taju trotoari oivi\u010deni kolonadama po spoljnim obodima, tada oblo\u017eene mermerom. Izme\u0111u dve trake se pru\u017eaju dve saobra\u0107ajnice, razdvojene kanalom kojim je voda iz fontane tekla do kupatila. Neverovatno zar ne? Javne zgrade i trgovine su se nizale utrkuju\u0107i se do \u010dijeg \u0107e ulaza da vodi rasko\u0161niji portik. Ti tremovi su bili ukra\u0161eni podnim mozaicima. Jedan od takvih, posve\u0107en mo\u0107nom kralju Mikene Agamemnonu<\/strong>, mo\u017ee se videti u onoj drugoj va\u017enoj ulici \u0161to vodi do zapadne kapije. Iza fontane je breg, a odnekud iza cevi od pe\u010dene gline bi dopremale vodu u grad. Nagib uzvi\u0161enja je predvi\u0111en za akropolis u kojem su \u017eiveli bogati i mo\u0107ni. Na pijedestalu fontane, \u0161iroke 21 metar, le\u017ei obezglavljeno re\u010dno bo\u017eanstvo Kestros<\/strong>. A ne\u0161to pre kraja aleje, sa leve strane nastavlja se zapadna ulica, du\u017eine 460 metara i \u0161irine od 8 metara. I ova je ukra\u0161ena stubovima, a na kraju, nakon izlaza kroz kapiju, \u0161iri se nekropolis. Zapadni deo polisa je o\u010duvaniji, ulica isto tako. Nju prate i delovi nekada\u0161njeg akvadukta, a krase je severno kupatilo i jo\u0161 jedna gimnazija.<\/p>\n\n\n\n Aspendos<\/strong> je izgra\u0111en u drugom veku nove ere. Potpuno je o\u010duvan i u funkciji. Rimski teatar iz doba Marcusa Aureliusa<\/strong> pre\u010dnika je 96 metara i re\u0111a 41 red \u0161to su mogli da ugoste 12.000 posetilaca. Akustika je savr\u0161ena i to sami mo\u017eete da testirate. Oko teatra je prona\u0111eno \u0161ezdesetak rupa u kojima su se nalazili pri\u010dvr\u0161\u0107iva\u010di kanapa koji bi zategli platno preko tribina. Impresivno! Kori\u0161\u0107en je kao karavan-saraj u vreme Otomana. Onda\u0161nji gospodari nisu mogli a da ne ugrade muslimanski luk iznad ulaza u arenu kao simbol Alaha, gospodara neba. Danas se koristi za koncerte i pozori\u0161ne predstave.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 jedan anti\u010dki grad u okolini Antalije<\/strong> nalik Perge je Side<\/strong>. Organizaciona hijerarhija je po\u0161tovana. Tu su ostaci fontane, kupatila, duge ulice, agore, marketa, palata, hramova,… Najo\u010duvaniji je teatar koji je mogu\u0107e posetiti, a koji je mogao da primi oko 15.000 gostiju. U Side je sve mnogo ve\u0107e, monumentalnije, grandioznije i impresivnije nego u Perge. Bio je to lu\u010dki grad, centar regije. \u010cak su ga i imperatori iz Rima pose\u0107ivali na svojim osmatra\u010dkim putovanjima ili osvaja\u010dkim pohodima. Usidrivali su se u ovaj polis i trgovci iz svih krajeva tada dostupnog dela sveta. A i ovi iz Side su odlazili u udaljene luke u potrazi za robom koja \u0107e im doneti prosperitet kod ku\u0107e. Dolazili su i pirati, ne sa namerom da trguju ve\u0107 da plja\u010dkaju. Bio je to mo\u0107an i bogat grad iza \u010dijih bedema je \u017eivelo oko 60.000 gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/koferputolovac.com\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/perge-01.jpg?ssl=1\")
<\/a><\/figure>\n\n\n\nAspendos<\/h2>\n\n\n\n
<\/a><\/figure>\n\n\n\nSide<\/strong><\/h2>\n\n\n\n