U<\/strong>ticaj kako francuske tako i nema\u010dke umetnosti je neupitan du\u017e ulica Strasbourg-a. Katedrala Notre Dame je u danima svog ro\u0111enja bila najvi\u0161a na svetu. Vremenom su izrasla i nebo bu\u0161ila neka druga \u010duda graditeljstva. Do onog platoa izme\u0111u dva tornja, a od kojih levi nedostaje, vodi uvijeni niz stepenika. Bezmalo 6 minuta za popeti se do kraja. Barem \u0107e meni toliko od vremena trebati narednog dana.<\/p>\n\n\n\n Gotika mi oduvek privla\u010di pa\u017enju. Mislim da je u mojoj sferi do\u017eivljaja estetike nikada niti jedan drugi pravac umetnosti ne\u0107e zameniti. Arts & Crafts shvatam kao va\u017ean element svakodnevnice jo\u0161 od perioda industrijske revolucije. Ali i secesiju koja je proistekla iz pomenutog manje poznatog engleskog pravca, veoma zastupljenog u protestantskom delu sveta. Sve ovo je mogu\u0107e do\u017eivetu u gradu na granici dve nacije. Linija se pomerala, ali Strazburg je \u017eiveo i jo\u0161 uvek di\u0161e na istom mestu.<\/p>\n\n\n\n Bajk je sjajna stvar za istra\u017eiti jedan grad. Naravno pod uslovom da ne vu\u010dete \u010detiri pune bisage sa sobom. Tada vo\u017enja postaje cimanje, jer ne mo\u017eete daleko od svog prevoznog sredstva. Moje su toga dana bile na sigurnom, u kampu na suprotnoj obali nazvanom Campingplatz Kehl. Sli\u010dna scena se dogodila i paru kampera i cikloputnika iz Nema\u010dke sa kojima sam malo popri\u010dao. Ba\u0161 kao i ja, prvu no\u0107 su prespavali u Francuskoj. Momak je imao nekih problema sa zubom, pa su re\u0161ili da i oni uzmu drugo no\u0107enje kako bi re\u0161io svoj problem. Ali u Nema\u010dkoj. To je jednostavno tako, poverenje prose\u010dnog Nemca u svoju zemlju je ogromno. Prili\u010dno su inforisani kada krenu na neki put. I nepodno\u0161ljivo organizovani. Razmisle o svakoj mogu\u0107oj sitnici i svakom potencijalnom izazovu i problemu i svaki \u0107e preduprediti. Sa njima je sjajno putovati ako ne \u017eelite mnogo da se optere\u0107ujete mislima. Ili apsolutni pakao ako vas nervira konstantna organizacija i \u0161abloni pona\u0161anja.<\/p>\n\n\n\n Podne i ve\u010de sam proveo u tabanjanju, vo\u017enji, pentranju do zvonika, ali i malenom radu na ovom tekstu.<\/p>\n\n\n\n Kehl ne poseduje kvalitete kojima bi ikoga zadr\u017eao na vi\u0161e od jednog sata. Tipi\u010dna nema\u010dka varo\u0161ica kao i mnoge pre kroz koje sam pro\u0161ao. Iz vazduha, zajedno sa Strazburgom, sve izgleda kao jedan grad. Ali kada ste dole razlika je i vi\u0161e nego evidentna. Reka nije jedina delnica, tu je i jezik ali i nacionalni pristup doseljavanju i stapanju migranata. Iako je Nema\u010dka vrlo popularna za doseljenike kojih svakako ima u milionima, postoji ta neka nevidljiva linija koja razdvaja svet Nemaca od ostalih. Vrata tim ostalima nisu zatvorena, ali cena koju morate da platite je ta da budete \u0161to manje ono \u0161to jeste, a \u0161to vi\u0161e ono \u0161to oni jesu. Mnogi to ne \u017eele te ostaju da \u017eive u svojim getima.<\/p>\n\n\n\n Ipak sam otkazao planirano tre\u0107e no\u0107enje u regiji. Doplata zbog kasnijeg odjavljivanja me je ko\u0161tala 2\u20ac, na onih 17 koliko ina\u010de iznosi jedno spavanje pod sopstvenim \u0161atorom u tom drugom kampu. I tog dana sam nekoliko puta prelazio granicu. Jutro sam proveo u Strazburgu kako bih pregazio ono stepeni\u0161te u katedrali. Pogled odozgo je spektakularan. Kasno popodne sam vozio svoju deonicu od Kela ka jugu dobrim delom kroz Nema\u010dku.<\/p>\n\n\n\n Pratio sam uzvodno tok reke sve dok kona\u010dno nisam ponovo u\u0161ao u zemlju Gala. \u017durio sam da stignem do sela Shoenau, koje le\u017ei na oko 6km van rute na obali. Nisam imao nikakve opcije jer dan nije obe\u0107avao neko mesto za slobodan kamp, a i ki\u0161a je najavljena u ve\u0107im koli\u010dinama. Camping Car Park Shoenau se zatvara u osam, te sam bio prisiljen da pritisnem pedale kako ne bih zakasnio. Uz sav trud nisam uspeo da stignem na vreme. Par srednjih godina me je na oko jednog kilometra od kampa ube\u0111ivao da ne mogu tamo da no\u0107im jer prostor nije predvi\u0111en za \u0161atoriste. Navikao sam na \u010dinjenicu da za stvari koje \u017eelim idem do kraja, \u0161to sam u\u010dinio i te ve\u010deri. Tamo jeste bila neka rampa i neki automat koji nisam upotrebio. Gospo\u0111a iz kampera, usidrenom odmah nakon ulaza, me je na francuskom do\u010dekala vrlo srda\u010dno \u010dak mi pokloniv\u0161i i baget. Prostor za \u0161atore je zapravo ogroman, tik uz maleno jezero puno \u017eaba. Ma milina. Dobio sam informaciju da je gospodin koji je odgovoran za posao upravo oti\u0161ao i da \u0107e se vratiti ujutru. Normalno, to i jeste negde uobi\u010dajena praksa kada zakasnite u kamp da platite narednog jutra. Postavio sam \u0161ator i taman tada pojavio se par koji je dizao svoj krov nad glavom ali i vlasnik lokacije. Objasnio mi je na nema\u010dkom da mogu odmah da platim na onom aparatu, a pokazao mi je i kako stvar funkcioni\u0161e. Cena vrlo prihvatljiva, 10 evra.<\/p>\n\n\n\n Aplikacija mi je govorila da \u0107e biti ki\u0161ovita prva polovina dana. I zaista, jutro je do\u017eivljavalo svoje sate potopa. Po informacijama kojima sam raspolagao, trebao sam da sa\u010dekam nekih sati\u0107ak vremena, a potom \u0107u biti u mogu\u0107nosti da nastavim jahanje. \u010cekao sam da se pljusak smiri ispod nadstre\u0161nice koja sakriva stolove, klupe i mesto za ro\u0161tiljanje kampera. Ki\u0161a nije prestajala ali je bilo mogu\u0107e voziti. U nekom trenutku potop se vratio iako sam se nadao da \u0107u biti po\u0161te\u0111en toga. Borba protiv sve vode ovog sveta me nije obeshrabrila u nameri da pre\u0111em tih stotinak kilometara do granice sa Francuskom.<\/p>\n\n\n\n Vo\u017enja pokraj francuskih kanala je za mene veliki u\u017eitak. Neki ljudi su mi tokom pro\u0161logodi\u0161nje rute govorili kako im donose ose\u0107aj dosade, previ\u0161e je ravno, pravo i jednoli\u010dno. Ali ne i meni. Ukrasi koji u meni evociraju lepa ose\u0107anja su brodovi nalik na kratke trajekte, koje su njihovi vlasnici adaptirali i prekomponovali u stambene prostore. Iza velikih prozorskih okana mogu\u0107e je ugledati ateljee i prostorije namenjene za dnevnu upotrebu ili kuhinje. U onom podpalubnom delu nalaze se sobe za spavanje i kupatila.<\/p>\n\n\n\n Ki\u0161u sam uspeo da potu\u010dem. Ali kada je ta bitka okon\u010dana, niotkuda se pojavio vetar od 27 km na \u010das. A protiv takvog suparnika se te\u0161ko cikloputnik mo\u017ee izboriti. Udarao me je u grudi tako jako da sam na kraju morao da odustanem od ideje Bazela za taj dan. Prvi i jedini odgovoaraju\u0107i kamp Maison Behe je bio na nekih tridesetak kilometara od granice. Lokacija prili\u010dno skromna, a cena preno\u0107i\u0161ta svega 5 evra. Naravno, dobio sam baget na poklon.<\/p>\n\n\n\n Na tom vetru sam barem uspeo prili\u010dno brzo da osu\u0161im \u0161ator. Postavio sam ga na mestu koje mi se u\u010dinilo najodgovaraju\u0107im i ubacio bisage unutar mog putuju\u0107eg doma. U malenom hotelu i restoranu De La Poste u selu Bantzenheim punio sam bateriju laptopa te ve\u010deri. Za to vreme sam popio kafu i veliko pivo. U jednom trenutku sam ostao sam i pitao gospo\u0111u srednjih godina koja je uslu\u017eivala ve\u0107 nestale goste, da li bi bilo u redu da doplatim jo\u0161 jedno malo pivo kako bi mi baterija do\u0161la do vrha. To se odigralo nakon nekoliko re\u010denica koje smo ona i ja razmenili. Govorio sam o svom putovanju i planovima, a ona mi je to pivo dala na poklon. „Zbog Va\u0161e hrabrosti“, tako me je procenila. Jo\u0161 jedna diva kratka pri\u010da.<\/p>\n\n\n\n Ki\u0161a je ukrala jo\u0161 oko tri sata, sve do pono\u0107i, ali ja sam ve\u0107 oko devet bio pod svojim krovom.<\/p>\n\n\n\n Preostalih trideset kilometara sam pojeo u prvim satima novog dana. Utisak da sam ve\u0107 ulazio u grad je bio prisutan, iako sam i dalje bio na teritoriji najmnogoljudnije romanske dr\u017eave. U pitanju je Saint-Louis, predgra\u0111e Bazela sa ove strane granice. Sa moje leve strane mogao sam da uo\u010dim ostatke one najmnogoljudnije germanske zemlje kako ih gutaju periferna naselja grada na suprotnoj obali Rajne. Panorama se lagano otvarala, a ostaci minijaturnog prelaza u vidu rampe i stuba za kameru su mi \u0161apnuli da sam kro\u010dio na teritoriju \u0160vajcarske.<\/p>\n\n\n\n Pre\u0161ao sam sa druge strane mosta u nameri da napravim pauzu i doziram sebe kafom, ali i da se rashladim kokakolom. Sa te strane sam ugledao suncobrane. To zadovoljstvo me je ko\u0161talo tri\u010davih 12,5 evra, iako sam se zavukao tamo negne iza, dalje od obale. Na uglu neke raskrsnice koja ni\u010dim ne bi privukla niti jednog turistu da ba\u0161 tu zasedne.<\/p>\n\n\n\n Nakon kratkog predaha vratio sam se na kej i vozio lagano do slede\u0107eg mosta kako bih se nanovo prebacio na prvobitnu stranu. Jer tamo se nalazi stari grad i potencijalno ne\u0161to \u0161to bih mogao da vidim i usnimim, kada sam ve\u0107 tu. Nadao sam se vi\u0161em, ako \u0107emo pravo. Zapravo, od celog grada sam o\u010dekivao ukus, stil i lepotu. Ni\u0161ta od toga! Na kraju svega vi\u0111enog ostao sam uverenja koje sam gajio i ranije, a to je da je \u0160vajcarska izrazito precenjena zemlja stogodi\u0161njim marketingom. I to je to. Cene ne pokrivaju kvalitet proizvoda i usluga koji nisu ni\u0161ta lo\u0161iji u Francuskoj ili recimo u \u010ce\u0161koj. Nisam od onih koji veruju da iznosi sa sobom nose i vrednost. Pre sam sklon ideji da je u pitanju ozakonjena otima\u010dina novca, a ovu zemlju svrstavam u tu kategoriju.<\/p>\n\n\n\n Dok sam jahao centrom grada, iz nekog razloga sam poku\u0161ao da vozim izme\u0111u \u0161ina tramvaja i tu sam napravio najgluplju mogu\u0107u gre\u0161ku. Upao sam u onu desnu iz koje to\u010dak nije mogao da se izvu\u010de, a na toj brzini jedino \u0161to mo\u017ee da se dogodi je da poletim. I ba\u0161 to mi se i dogodilo. Prvo ja, a za mnom i bajk. Bisage su se rasule svuda oko mene. Tramvaj je stao kao i \u010ditav saobra\u0107aj. Ne znam zbog \u010dega ali voza\u010d iza mene je dao signal meni ili nekom, ogla\u0161avaju\u0107i sirenu te zelene zmije. Sakupljao sam sebe, Vidina i stvari i povla\u010dio se van ulice. Jedna starija gospo\u0111a sa trotoara iz male grupice me je upitala da li mi je potreban flaster jer je videla, verovatno pre mene, krv koja se slivala sa mog kolena. Zahvalio sam se rekav\u0161i da imam svoju malu prvu pomo\u0107. Pravo je \u010dudo da sam ostao na kraju samo sam tom poderotimom od par centimetara i ni\u0161ta vi\u0161e. Na sre\u0107u bajk i sve stvari su, tako\u0111e, ostali \u010ditavi. Po akcentu mislim da je gospo\u0111a bila Nemica. \u0160vajcarci imaju zaista specifi\u010dan akcenat koji zvu\u010di prili\u010dno ruralno. Iz onih okolnih ba\u0161ti i sa stepeni\u0161ta obli\u017enjeg malenog trga niko nije pri\u0161ao da mi pomogne. Niko nije upitao kako sam. Apsolutno i jedno veliko ni\u0161ta! Gledali su me svi kao da je u pitanju teatar, domun\u0111avaju\u0107i se izme\u0111u sebe i otpratili me poglerdima. Tog trenutka sam znao, nikada vi\u0161e ne\u0107u posetiti zemlju kravara bez empatije i ljubavi prema \u017eivotu u sebi. Novac je tu svetinja i vrednost, a to je svet kojem ne pripadam.<\/p>\n\n\n\n Napravio sam krug pre\u0161av\u0161i nanovo preko onog prvog mosta. Granica izme\u0111u Nema\u010dke i \u0160vajcarske je nazubljena celom du\u017einom te sam vi\u0161e puta izlazio iz jedne i ulazio u drugu zemlju. Sve vreme sam nailazio na grupe Nemaca koji su slavili taj dan, po selima, u grupicam na stazama, u njivama pod \u0161atorima… Oni su zaista svuda isti i na isti na\u010din provode te dane predvi\u0111ene za opijanje. Preno\u0107io sam u mestu Bad S\u00e4ckingen u kampu Isele-Hof, na farmerskom imanju \u0161to je uobi\u010dajena slika Bavarske. Postavio sam \u0161ator i proverio sebe i opremu, jer onaj pad mi je uneo blagu sumnji\u010davost. Na kraju je sve bilo kako treba. Malo od umora, malo radi nagrade, a malo i usled razo\u010daranja oti\u0161ao sam do centra varo\u0161i u jedini pab sa muzikom i popio dva piva. Lokal dr\u017ee neki \u0160panci i imalo je smisla \u0161to se jedino kod njih \u010dula muzika \u010dak i nakon onog propisanog do 22h.<\/p>\n\n\n\n Bilo mi je lepo pa sam oti\u0161ao na spavanje ispunjen sre\u0107om.<\/p>\n\n\n\n \u010citav taj dan sam i dalje vozio rutom EV15, prakti\u010dno od drugog dana mog putovanja. Sve vreme kroz simpati\u010dna seoca ili pokraj njih. Stil u ovim krajevima je op\u0161te poznat. Fasade su i\u0161arane gredama i u tome se dosta razlikuju od severnih krajeva Nema\u010dke, gde su uglavnom ukra\u0161ene crvenom opekom. Za moj ukus previ\u0161e detalja na jugu. Sve izgleda poput bo\u017ei\u0107ne jelke ili kindergartena. Sna\u017ena posve\u0107enost izgledu i ostavljanju utiska na posmatra\u010da, dok je kvalitet svega na ni\u017eem levelu. Svakodnevno nailazim na nefunkcionalne predmete u kampovima, ali cve\u0107e i ukrasi moraju da vise \u010dak i iznad WC \u0161koljke.<\/p>\n\n\n\n Nastavio sam da meandriram kroz dve dr\u017eave i ovog dvanaestog dana. Naseobine u ovim krajevima su brdovite. Gotovo sve koje sam video su uz Rajnu, poput Laufenburg-a na obema obalama koje se ponosi deli\u0107em istorije iz vremena Napoleona Bonaparte. Ili Koblenz sa \u0161vajcarske strane. Ali biser dana je bio gradi\u0107 Neuhausen am Rheinfall. U centru mesta se nalaze vodopadi reke, a taj prizor dr\u017ei pa\u017enju.<\/p>\n\n\n\n Nakon deonice surovog pentranja, jer vodopadi su tako ne\u0161to i nagovestili, nastavio sam u istim bojama. Sela su se nizala, granica je krivudala, a ja sam kona\u010dno stigao do jezera i varo\u0161ice Stein am Rhein. Ostao sam sa nema\u010dke strane jo\u0161 jednog podeljenog mesta, a fasade ukra\u0161ene freskama su mi definitivno zadr\u017eale pogled i misli. Preno\u0107io sam u kampu H\u00f6ristrand na obali jezera Untersee. To preno\u0107i\u0161te sam platio svega 10 evra i smatrao sam da su no\u0107i moje skupo\u0107e za mnom. Kako sam se samo prevario. Ve\u010de je bilo veoma veselo i \u017eivo. Ljudi su bili pijani i glasni, ali Nemci ni u najpijanijem stanju ne ostaju du\u017eni pravilima, pa se posle deset sati sve umirilo.<\/p>\n\n\n\n Subota se nije razlikovala od petka osim \u0161to je Rajna lagano \u0161irila svoj tok i postala jezero kroz koje proti\u010de poput kakvog usputnog gosta. Staza je bila prepuna biciklista, pre svega iz razloga jer je dan vikenda, ali i zbog onog neradnog \u010detvrtka koji je mnogima dao i slobodan petak. Produ\u017eeni vikend na jezeru se mnogima, pretpostavljam, \u010dinilo kao sjajna ideja. Imao sam utisak da sam okru\u017een milionima ljudi. Svakako je area prili\u010dno gusto naseljena, ali i pridio\u0161lica poput mene je bilo u velikom broju.<\/p>\n\n\n\n Uobi\u010dajena su prodajna mesta sve\u017eeg vo\u0107a i povr\u0107a na \u0161tandovima bez prodavca. Postoji kasa u koju prosto ubacim novac kada saberem cenu proizvoda ili pak karticom na aparatu koji, tako\u0111e, le\u017ei odmah pored limene kase. Od proizvoda se mo\u017ee kupiti i doma\u0107i hleb i kola\u010di, ali to nikako ne bih preporu\u010dio jer su Nemci neve\u0161ti kuvari. \u010cudno za naciju koja va\u017ei za najdeblju u Evropi i koja ba\u0161 u\u017eiva u hrani, a posebno u onoj slatkoj. Kada malo bolje razmislim, sva hrana u Nema\u010dkoj i jeste slatka. Ali ba\u0161 sva.<\/p>\n\n\n\n Cene su i na tezgama previsoke, a kampovi se svuda unaokolo kre\u0107u oko 25 evra \u0161to me je posebno uznemirilo jer sam znao da \u0107u na obalama ili u blizini biti naredna tri no\u0107enja. To sam saznao kada sam stigao u Konstanz. I\u0161ao sam od jednog do drugog i ve\u0107 se previ\u0161e udaljio, a taj u kojem sam odlu\u010dio da ostanem dve no\u0107i je bio tre\u0107i po redu. Seepark Fliesshorn na preko 23 km od grada. Tako sam odlu\u010dio jer sam \u017eeleo da nedelju posvetim poseti Lihten\u0161tajnu i u povratku Konstanci koja le\u017ei na dvema obalama jezera i pru\u017ea se do granice sa \u0160vajcarskom.<\/p>\n\n\n\n Nedelja je uvek mirna u Nema\u010dkoj. A to je ne\u0161to \u0161to svi u zemlji veoma po\u0161tuju. Za mene idealna prilika da se bez ikakve gu\u017eve na putevima otkotrljam do centralne \u017eelezni\u010dke stanice u Konstanci u prepodnevnim satima. Kne\u017eevina je mala, glavni grad jo\u0161 minijaturniji i znao sam da mi ne treba vi\u0161e od nekoliko sati za posetiti zemlju koju do danas nikada nisam. Sli\u010dno sam iskusvo pokupio pro\u0161log avgusta kada sam iz Barselone autobuskom skoknuo do Andorra la Vella, koja je centar zemljice izme\u0111u \u0160panije i Francuske.<\/p>\n\n\n\n U ovom slu\u010daju situacija je vrlo sli\u010dna, osim \u0161to je uklje\u0161tena izme\u0111u \u0160vajcarske i Austrije. A krenuo sam iz Nema\u010dke. Interesantno, zar ne? Do centa kne\u017eevine se putuje dva sata. Dva voza i dva autobusa i eto mene u Vaduz-u. Do dan pre nisam bio siguran da li sam ikada i \u010duo za glavi grad dr\u017eavice od 25 kilometara. Iz nekog razloga sam \u017eiveo u zabludi da se administrativni centar Lihten\u0161tajna naziva istom re\u010dju. Ali eto, u\u010di se dok god se \u017eivi. Vaduc je dom za oko pet hiljada ljudi. Dr\u017eavljanstvom se mo\u017ee pohvaliti njih oko 40 hiljada, a to je za 10 hiljada manje nego Andora.<\/p>\n\n\n\n Nema se tu mnogo \u0161ta videti osim divnog horizonta alpskih masiva. Zamak je minijaturan ba\u0161 kao \u0161to je i sam grad ali i kne\u017eevina. Dosta toga naslu\u0107uje otvorenost prema \u0160vajcarskoj. Koriste njihov novac i prodaju suvenire suseda, koji su ina\u010de neprihvatljivo preskupi.<\/p>\n\n\n\n Nakon tri sata krenuo sam nazad. Obi\u0161ao centralne ulice Konstance koje su me neodoljivo podse\u0107ale na one koje vijugaju primorskim varo\u0161icama. Puno \u0161arenila, malih restorana i kafeterija. Velika crna kafa je uvek dobrodo\u0161la kada po\u017eelim da se negde zavu\u010dem i provedem koji sat u radu na tekstovima za blog ili videima sa ovog putovanja. Isti kamp kao i prethodne no\u0107i bio je moj dom i ove predstoje\u0107e.<\/p>\n\n\n\n I da, Bavarska je zaista takva. Zelena, ki\u0161ovita, prenaseljena i preskupa. Prakti\u010dno ne postoji slobodno par\u010de zemlje, sve je privatizovano i iza \u017ei\u010danih ograda. Ima smisla u postojanju onog zakon koji ne dozvoljava kampovanje na divlje. A i gde bih preno\u0107io? \u010citava je Nema\u010dka takva, veliki park pripitomljenog okoli\u0161a. Ostaje mi samo put kao linija iluzije izbora koja eto tako vijuga van mojih, tvojih ili na\u0161ih zamisli kako sloboda treba da izgleda. Sve je nacrtano i definisano, na nama je samo da to prihvatimo. Distopija koja uveliko \u017eivi.<\/p>\n\n\n\n Kru\u017eio sam sa severne strane jezera \u017eele\u0107i da \u0161to pre napustim taj region. Najvi\u0161e zbog svakodnevnih ki\u0161a koje su no\u0107u nezaobilazne, a danju u naletima poput talasa na otvorenom moru. To su oni ki\u0161onosni kratki oblaci koji lete i kru\u017ee u desetinama, stotinama i hiljadama. I za ovaj dan je prognoza najavljivala nebesko \u0161arenilo. Jo\u0161 jedan, u ve\u0107 sada nizu, u konstantnoj jurnjavi sa njima. Pro\u0161ao sam i ovog puta kroz simpati\u010dna mesta\u0161ca poput Meersburg, a preno\u0107io na farmi Bauernhof Ferienhof Kramer. Taman sam pre ki\u0161e uspeo da se uvu\u010dem u \u0161ator. Radno vreme je do sedam uve\u010de i sve je nekako bilo knap. Pre\u0161lo mi je u naviku.<\/p>\n\n\n\n Prepodne sam proveo u pentranju. Bavarska je to, zemlja brda i pa\u0161njaka, planina i \u0161uma, oblaka i ki\u0161a. I oblaka i ki\u0161a. I opet tako\u2026 Popodnevni deo rute je kud i kamo bio ravniji. Jurio sam da stignem do planiranog kampa do \u0161est, jer prognoza je najavljivala jo\u0161 jedan potop. Ni\u0161ta novo. Ono \u0161to \u0107u zapamtiti je jedino ono par\u010dence \u0161ume visokih gorostasa me\u0111u kojima je bilo zadovoljstvo voziti makadamom.<\/p>\n\n\n\n I uspeo sam, dva minuta nakon osamnaest \u010dasova i dva minuta pre ki\u0161e. Jo\u0161 jedna no\u0107 na farmi, ove predstoje\u0107e u Campinghof Sommer. Za velikim stolom na klupama su ispod \u0161atora sedela dvojica mla\u0111ih mu\u0161karaca i jedan starijii gospodin. \u201eDobro ve\u010de! Da li sam na pravom mestu ako mi treba kamping?\u201c, bilo je moje pitanje na nema\u010dkom. \u201eTako je, na pravom si mestu. Sedi da popijemo pivo!\u201c A \u0161ta drugo posle celodnevne jurnjave: \u201eE to je odli\u010dna ideja!\u201c, prihvatio sam poziv. Dvojac i vlasnik imanja su me toplo do\u010dekali i na\u0161e dru\u017eenje se nastavilo negde do devet sati. Momci su ortaci iz \u0160vajcarske i zajedno cikloputuju do Hrvatske.<\/p>\n\n\n\n Akcenat \u0160vajcaraca mi se na prvi mah u\u010dinio kao \u0161ala. Ali tako je to, nekome se dopada ali meni nikako. Zvu\u010di prili\u010dno ruralno. Kasnije nam se priklju\u010dio i stariji par Nemaca kampera. Nikoga nisam pitao za ime, a ni oni mene. Osim Alberta, vlasnika imanja i njegovog debelog ma\u010dka Ajn\u0161tajna. Albert je jedan od onih netipi\u010dnih Nemaca ili Bavaraca koji je kroz \u0161alu govorio da sam lud i koji je znao da prihvati moje re\u010di na, prema mom ukusu, potpuno prihvatljiv na\u010din. Nije mi strano da povremeno, ako razgovor odvede u tu stranu, iznesem svoje vi\u0111enje mentaliteta prose\u010dnog Nemca kao bankomata.<\/p>\n\n\n\n Bilo je to jedno jako lepo ve\u010de i dru\u017eenje u prisustvu prijatnih i veselih ljudi. Neo\u010dekivano. A tako je najbolje. Ah te bavarske ki\u0161e…<\/p>\n\n\n\n Dani su po\u010deli da li\u010de jedni na druge, a ba\u0161 to je suprotnost onome kako zami\u0161ljam ovakva putovanja. Bavarska talasanja horizonta su me gonila da se pentram navi\u0161e, kre\u0107u\u0107i se ka istoku u nameri da se do\u010depam granice sa Austrijom. Neprirodnu sku\u010denost tokom meandriranja izme\u0111u farmi sam razbijao ja\u0161u\u0107i kroz par\u010de \u0161ume na koju sam nai\u0161ao. To su oni gajevi ostali kao nasle\u0111e nekada\u0161njih zelenih mora koja su ljudi mahom posekli i proglasili svojim posedom. Nisam mogao a da ne promi\u0161ljam ba\u0161 na ovaj dan kako je mogu\u0107e da ne\u0161to \u0161to raste i razvija se hiljadama ili milionima godina postane ne\u010dije privatno. Po kom zakonu prirode je tako ne\u0161to usvojeno kao normalno.<\/p>\n\n\n\n Ideja za ovaj dan je da posetim Neuschwanstein za koji se vezuje pri\u010da da je Walt Disney kreirao logo svoje kompanije inspirisan lepotom ba\u0161 tog zamka. Tamo negde bih i prespavao, svakako sam ve\u0107 snimio dva kampa koja se nalaze pored staze, a nakon poznatog zdanja. Varo\u0161ica F\u00fcssen u podno\u017eju zamka je vrlo lepa i puna turista. Mo\u017eda ostanem i dve no\u0107i jer dan je pri kraju i male su \u0161anse da posetim popularnu nema\u010dku gra\u0111evinu. Jurio sam do kampa da \u0161to pre stignem i vratim se nazad u centar. Me\u0111utim, ispostavilo se da je kamp za omladinu i klince. Ali nema brige, slede\u0107i je na 3km dalje. Precenjenost spavanja za cikloputnika u vrednosti od 30 evra je bila za mene neprihvatljiva.<\/p>\n\n\n\n Besan i razo\u010daran, pedalao sam najbr\u017ee \u0161to sam mogao samo da pobegnem odatle. Pa dokle stignem. Vozio sam kroz jo\u0161 jedan prelepi gaj nekih 45 minuta i to mi je u mnogome ispeglalo narogu\u0161enost u raspolo\u017eenju. Nakon \u0161ume pojavilo se selo Altenau, a potom jo\u0161 jedno. Saulgrub gde bi trebalo da se nalazi kamp. Cena me je brinula, jer ne znam \u0161ta vi\u0161e od Bavaraca da o\u010dekujem. Kada sam ve\u0107 stigao u drugo selo, pitao sam jednog starijeg gospodina da li sam na dobrom putu do kampa jer put je postao makadam. Odr\u017eao mi je predavanje o lepom postavljanju pitanja i potom potvrdio ispravnost mog kretanja. Ve\u0107 uobi\u010dajeno, seosko imanje, mali restoran u ku\u0107i i dvori\u0161te. Na delu za kampere sam video dvoja vozila. Vlasnica imanja me je bez mnogo uljudnosti uputila na lokaciju za \u0161atore, ali ne pre nego \u0161to sam za barom poku\u0161ao da saznam kome da se obratim, pitaju\u0107i grupu mu\u0161karaca koji su pili pivo. Njih sedmorica. Prostrelni pogledi ka meni. Osetio sam se kao uljez. Bez ikakve re\u010di ili emocije koje signaliziraju dobrodo\u0161licu.<\/p>\n\n\n\n Samo 13 evra, ah kakvo iznena\u0111enje i olak\u0161anje. Postavio sam \u0161ator jure\u0107i se nanovo sa ki\u0161om koja je po\u010dela jo\u0161 dok sam izlazio iz \u0161ume, ali tada samo u kapima. Zatra\u017eio sam vode u restoranu, a stariji sin vlasnice koji je to\u010dio pivo je prvo pitao mamu da li mo\u017ee. Hm, pitati mamu da li \u010doveku dati vode\u2026 \u017deleo sam da odem \u0161to pre u Austriju, a od nje me deli najmanje jo\u0161 200 km i sigurna dva dana jahanja.<\/p>\n\n\n\n Biblijski potop. Nekako sam u delovima uspeo da izvu\u010dem sve stvari i stavim ih na trem ispred ku\u0107e. Ali bez obzira, sve je bilo vla\u017eno ili mokro. \u017dena je bacala pogled kroz prozor radoznalo odmeravaju\u0107i moje kretanje i prisustvo. Bio sam ispred njenog praga ali naredna dva sata nije pokazala interesovanje da mi po\u017eeli dobro jutro, pita kako mi je ili da ponudi \u0161olju \u010daja ili kafe. Takvu sebi\u010dnost i odsustvo empatije kao u Bavarskoj i \u0160vajcarskoj nisam nikada nigde osetio niti do\u017eiveo. Bio sam mokar, bilo je 12 stepeni, a ki\u0161a je lila i po prognozi ne\u0107e stajati do 13h. Ostatak dana \u0107e obasipati pljuskovi u talasima.<\/p>\n\n\n\n Vo\u017enju sam mogao samo da sanjam. Nisam imao gde da se sklonim. To je zna\u010dilo jo\u0161 sigurno barem dan vi\u0161e do granice. Oti\u0161ao sam do \u017eelezni\u010dke odakle mi je Davor rezervisao kartu Preko Minhena do Salcburga. Nisam vi\u0161e \u017eeleo da ugro\u017eavam svoje zdravlje i da pla\u0107am Bavarcima ono \u0161to ne vredi. Svojih poslednjih sat vremena u Nema\u010dkoj sam proveo u jedinoj kafeteriji u selu gde kola\u010d i kafa ko\u0161taju 8 evra. Barem sam se ugrejao. Voz sa presedanjem 34 evra i doplata jo\u0161 7 za bajk. Mnogo jeftinije i suvlje nego da me cedi i kvasi podno\u017eje Alpa. <\/p>\n\n\n\n Bio sam presre\u0107an nakon \u0161to sam stigao u Austriju. Popio sam kafu u gradu, podigao ne\u0161to para i odvezao se 16km do kampa prema Linz-u, a koji nosi naziv Seekirchen. Normalnih 10 evra za preno\u0107i\u0161te. Na ulazu me je do\u010dekao stariji gospodin koji je obavio telefonski razovor sa nekim van mog vidokruga. Oti\u0161ao je nekud kroz kamp rekav\u0161i mi da sa\u010dekam, \u0161to sam i uradio. Mesto je izgledalo prili\u010dno popunjeno ali iz iskustva sam negde bio siguran da \u0107e se na\u0107i i par\u010de zemlje za mene. Tako je i bilo. Ni\u0161ta mi vi\u0161e nije bilo potrebno.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dan OSMI Uticaj kako francuske tako i nema\u010dke umetnosti je neupitan du\u017e ulica Strasbourg-a. Katedrala Notre Dame je u danima svog ro\u0111enja bila najvi\u0161a na svetu. Vremenom su izrasla i nebo bu\u0161ila neka druga \u010duda graditeljstva. Do onog platoa izme\u0111u dva tornja, a od kojih levi nedostaje, vodi uvijeni niz stepenika. Bezmalo 6 minuta za […]<\/p>\n","protected":false},"author":230643957,"featured_media":6091,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"advanced_seo_description":"","jetpack_seo_html_title":"","jetpack_seo_noindex":false,"jetpack_seo_schema_type":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_wpcom_ai_launchpad_first_post":false,"_jetpack_feature_clip_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2},"jetpack_post_was_ever_published":false},"categories":[791343938,778393568,200],"tags":[1009313,273,7117,183857475,1676,678,26271,771809455,1099,660,71250,1400,349],"class_list":["post-5954","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-biciture","category-putolov","category-travel","tag-bike-tour","tag-blog","tag-city","tag-content-create","tag-cycling","tag-history","tag-journey","tag-koferputolovac","tag-nature","tag-people","tag-putovanja","tag-storytelling","tag-writing"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_likes_enabled":true,"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/pevCtC-1y2","jetpack-related-posts":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/koferputolovac.com\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/bajkom-kroz-centralnu-evropu.jpg?fit=2000%2C915&ssl=1","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5954","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/230643957"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5954"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5954\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7181,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5954\/revisions\/7181"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6091"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5954"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5954"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5954"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Dan DEVETI<\/h2>\n\n\n\n
Dan DESETI<\/h2>\n\n\n\n
Dan JEDANAESTI<\/h2>\n\n\n\n
Dan DVANAESTI<\/h2>\n\n\n\n
Dan TRINAESTI<\/h2>\n\n\n\n
Dan \u010cETRNAESTI<\/h2>\n\n\n\n
Dan PETNAESTI<\/h2>\n\n\n\n
Dan \u0160ESNAESTI<\/h2>\n\n\n\n
Dan SEDAMNAESTI<\/h2>\n\n\n\n
Dan OSAMNAESTI<\/h2>\n\n\n\n