No\u0107 je bila osetno sve\u017eija nego prethodna. Ahmed<\/strong> je nanju\u0161io u vazduhu da \u0107e se sru\u010diti pravi pravcati potop, svakog trenutka, iz oblaka koji su, \u010dinilo mu se, prekrili \u010ditav svet. Da nije ovog pucketanja \u017eeravica pod plamenom vatre, \u010duli bi se i udaljeni udari groma na pu\u010dini ili o antene telefonskog signala na nekom od okolinih ostrva.<\/p>\n\n\n\n Mu\u010dkarac u kasnim tridesetim ni\u0161ta nije prepu\u0161tao slu\u010daju, te je tako jo\u0161 u prvim nedeljama od svog dolaska na ostrvo sklepao nadstre\u0161nicu, kao za\u0161titu od ki\u0161e tik uz formirano ognji\u0161te na pesku. Istini za volju, nije bio tanak sa vremenom, bilo ga je na pretek, ba\u0161 kao i sada, a ni materijala za izradu nije manjkalo. Mesto gde je svake ve\u010deri gorela vatra, uokvirio je betonskim kockama poput kakvog poljskog kamina, otvoren sa one strane koja je gledala njegov ve\u010dernji boravak pod nebom. Cela skalamerija se sastoji od drvene klupe i konstrukcije od greda i dasaka iznad i okolo, \u010dija je uloga da \u0161titi klupu za dvoje od padavina. Radi dodatne za\u0161tite od curenja pokrov je oja\u010dao kosim, limenim panelom preko dasaka. Danima kasnije, dodavao je bo\u010dne i zadnji za\u0161titni zid, isplev\u0161i ih koriste\u0107i samo velike palmine listove. \u010citav bivak nalikuje pravom tropskom preno\u0107i\u0161tu, podse\u0107aju\u0107i jedinog stanovnika usamljenog ostrva svake no\u0107i, ba\u0161 kao i ki\u0161e, da se nalazi daleko od ku\u0107e, usred maldivskog arhipelaga.<\/p>\n\n\n\n Kao \u010duvar uga\u0161enog rizorta Ahmed nije imao previ\u0161e zadataka na dnevnom spisku zadu\u017eenja. Svaki dan je bio replika onom prethodnom i ni\u0161ta nije nagove\u0161tavalo da \u0107e naredni biti imalo druga\u010diji. Radno vreme uobi\u010dajeno je zapo\u010dinjalo sa prvim zracima jutarnjeg sunca, a zavr\u0161avalo se sa onim poslednjim kada bi se zvezda spustila ispod horizonta, tamo negde gde se linija okena gubi i stapa sa granicom neba.<\/p>\n\n\n\n Oronula recepcija ozidana tako da podse\u0107a na kolibu, op\u0161ivena bambusom i pokrivena trskom, bila je prvi kontakt ushi\u0107enih turista nakon iskrcavanja na ostrvo. Bu\u0161an da\u0161\u010dani trem gde su obavljali prijavljivanje svog boravka kroz uzani prozor, i dalje na svom mestu, izgubio je svoju pre\u0111a\u0161nju svrhu. Ahmed je od njega sebi napravio kutak za dnevna meditiranja, kada bi oslu\u0161kivao zvuke vode i vazduha i govor lete\u0107ih lisica u li\u0161\u0107u, osmatraju\u0107i praznu pu\u010dinu. <\/p>\n\n\n\n Bio je zadovoljan svojim privremenim domom. Imao je sve \u0161to je smatrao neophodnim, uzani da\u0161\u010dani krevet sa du\u0161ekom, dovoljno \u0107ebadi, jedan jastuk, a kao no\u0107ni uzglavak mali sto\u010di\u0107 od bambusa sa fiokom i sve\u0107om u pocrneloj metalnoj \u0161olji na svojoj pohabanoj povr\u0161ini. Kratka zidna, drvena polica iznad kreveta zatrpana izno\u0161enom garderobom, stara krpljena, pletena stolica i mali \u0161alterski sto, onaj pisa\u0107i, ali je njemu naj\u010de\u0161\u0107e slu\u017eio kao trpezarijski. I kuhinja je zadovoljavala njegove potrebe. Za kuvanje i sve ostale zahteve koji bi iziskivali visoku temperaturu, ostrvski stra\u017ear, kako su ga krstili stanovnici susednog ostrva, koristio je svoj vanjski oganj tu nadomak biv\u0161eg prijemnog odeljenja za goste rizorta. Sve od kuhinjskog pribora, ono \u010disto posu\u0111e, tiganj, dzezva, krpe i kutla\u010da, visili su sa eksera iz dasaka na zidu drugog trema iza stare recepcije, nasuprot jedinom prozoru objekta, odakle se kroz drvena vrata ulazi direktno u malu sobu njegovog sku\u010denog i skromnog \u017eivotnog prostora. Escajg i sudovi bez dr\u0161ke su le\u017eali na improvizovanom radnom stolu, ispod vise\u0107eg dela, a uz limeno korito u koje je odlagao i prao ono prljavo posu\u0111e. Ceo ovaj deo je potpuno neozidan, ali za\u0161ti\u0107en zar\u0111alim limom preko celog trema, dok je dve od preostale tri otvorene strane za\u0161titio, koliko toliko, \u0161atorskim krilom. Iz stambenog dela, potom kroz kuhinju, izlazio bi direktno do svoje skalamerije ispred koje je svake ve\u010deri lo\u017eio vatru. A po potrebi i tokom dana.<\/p>\n\n\n\n Prva jutarnja aktivnost je, bez izuzetka, kao i poslednja pre sumraka, obilazak \u010ditavog kompleksa. Stara recepcija je po\u010detak i kraj kru\u017enom putu, kamenom poplo\u010danim, du\u017e celog strva. Restoran, \u010dija je velika terasa slu\u017eila i za no\u0107na opijanja gostiju uz muziku, je prvo zdanje koje bi stajalo na ruti koju bi Ahmed svakog jutra prvo ugledao i proveravao nakon izlaska kroz svoju kuhinju. Od trske i bambusa koji su pokrivali ogromnu terasu nije ostalo ni\u0161ta, a sa centralne grede krovne konstrukcije ostala je da visi svetlucava disko kugla, koja no\u0107u po izra\u017eenoj mese\u010dini ume da kreira neobi\u010dne zablude u o\u010dima posmatra\u010da. Podne daske, u velikoj meri satrunule, dom su insektima i dnevno skrovi\u0161te lete\u0107im lisicama. \u0160ank izra\u0111en od male stare jedrilice jedini je deo ostataka objekta koji svedo\u010di de\u0161avanjima iz dana kada je ostrvo \u017eivelo svoju slavu. Sada \u017eivi svoj mir, poput penzionisanog gospodina, prepustiv\u0161i svoj posao nekim mla\u0111im generacijama.<\/p>\n\n\n\n Sa obe strane kamene staze nanizani su apartmani. Nekada udobni i rasko\u0161ni, svi skupa bili su turisti\u010dki biser Maldiva. Za ceo krug me\u0111u njima nije potrebno vi\u0161e od pola sata. Ali Ahmed je svoju \u010duvarsku obavezu obavljao savesno. Revnosno bi svakoj od 34 koliba posvetio deo svog vremena, dva puta svakog dana. Ba\u0161 onako kako mu je ugovorna obaveza nalagala. Verovao je u va\u017enost ispravnosti sopstvenih postupaka i odgovoran pristup poslu, ma kakav posao bio. Zavirivanje kroz polupane prozore i odvaljena ili odne\u0161ena ulazna i sobna vrata je zahtevalo znatno vi\u0161e od trideset minuta. Svakog dana je u svoju knjigu stanja zavodio zate\u010deno i prijavljivao svaku promenu, svaki novonastali manjak na spisku inventara ili nova o\u0161te\u0107enja na kolibama. Apartmani su u svesci zavedeni svaki pod svojim rednim brojem, a kolene bi jednostavno sa lista na list pratile de\u0161avanja na ostrvu, po datumima u jutarnjim i ve\u010dernjim obilascima. <\/p>\n\n\n\n Sve su kolibe nekada bile pokrivene trskom ali je sa njih, ba\u0161 kao i kod restorana, sve \u0161to je bilo mogu\u0107e razmontirati skinuto i odne\u0161eno u prvoj godini od zatvaranja rizorta. Dve godine stara odluka kompanija iz Amerike da zatvori kapije dovela je sa sobom lokalce sa susednih ostrva. Oni najbr\u017ei, ili barem oni koji poseduju \u010damac, uspeli su da poskidaju sve \u0161to su mogli da prenesu i \u0161to je bilo od koristi za njihove domove. Jedina gra\u0111evina koja bi u knjizi stanja, u svakom polju pod kolonom „nedostaci“, uporno zadr\u017eavala prazninu je ostrvska jedinica za proizvodnju elektri\u010dne energije sa dizel motorom, na suprotnom kraju kolonije, na polovini poplo\u010danog puta. U njoj se nalazi i cisterna za skladi\u0161tenje pija\u0107e vode, a cela je sagra\u0111ena od \u010dvrstog materijala uklju\u010duju\u0107i i betonski ravni krov, zakatan\u010dena metalnim vratima i bez prozora.<\/p>\n\n\n\n U no\u0107ima poput te, jedina svetlost dolazila bi do o\u010diju \u010duvara sa plamenovima njegove vatre. A sa plamenovima u istom ritmu bi plesali i listovi kokosa, mangrove i banian drve\u0107a. Iza njih, plesu bi se pridru\u017eile senke, postepeno se pretapaju\u0107i u potpuni mrak iza kojega je svet bivao nevidljiv, nedoku\u010div i beskrajan. Na nekoliko koraka od ognji\u0161ta sve je postalo crno i potpuno nevidljivo.<\/p>\n\n\n\n Voleo je ti\u0161inu na Madogali (Madoogali). Ose\u0107ao je po prvi put u \u017eivotu da je njegova du\u0161a u skladu sa mestom na kome je prebivalo i njegovo telo. Nije mu nedostajalo prisustvo drugih ljudi, elektri\u010dna energija, internet ili bilo koje drugo dostignu\u0107e civilizacije. I ta ga \u010dinjenica nije iznena\u0111ivala, uvek je bio svestan da sve \u0161to mu je potrebno nalazi u sebi. Sve osim, mo\u017eda, ljubavi. Jednostavnost koju je \u017eiveo, prihvatio je kao dar, ne kao posao. Stopio se sa nebitno\u0161\u0107u protoka vremena, a to je prona\u0161ao na napu\u0161tenom ostrvu usred stotina sli\u010dnih; nekih nastanjenih drugih i dalje divljih, u jednom od atola masivnog arhipelaga.<\/p>\n\n\n\n I te, ba\u0161 kao i prethodne no\u0107i, i no\u0107i pre, sedela je ona, zagledana u okean do kojeg Ahmedov pogled te ve\u010deri nije mogao da dobaci. Ceo prostor njegovog logora, zajedno sa onda\u0161njom recepcijom, okru\u017een je ostrvskom \u0161umom. Svuda osim iz pravca malog trema sa prozorem, koji gleda na pla\u017eu i dalje na bezgrani\u010dno vodeno prostranstvo Indijskog okeana. Izme\u0111u dva prastara banian stabla, turisti su nekada, nakon sletanja hidroavionom tik uz mol desno od jedine pla\u017ee ostrva, stupali na tlo njihovog vremenski limitiranog par\u010deta raja. Tu u hladu kro\u0161nji, na prijemu bi ih do\u010dekivali ljubazni menadzer rizorta, recepcionar i nosa\u010d kofera, koji bi prtljag utovarivao u malu prikolicu bicikl-troto\u010dka\u0161a. Nakon \u010dekiranja boravka, menadzer bi sproveo nove goste pored restorana do njihovog apartmana, uz prijatni razgovor i po\u010detne informacije, a koferi bi do tada ve\u0107 zavr\u0161ili svoje putovanje.<\/p>\n\n\n\n Jedino \u0161to se te ve\u010deri moglo videti sa mesta odakle je gorela vatra, kroz kapiju dva banian, je si\u0107u\u0161no svetla\u0161ce Mativeri (Mathiveri) ostrva. Niski talasi su lupali o beli pesak, neprekidno ga povla\u010de\u0107i sa sobom u prozirnu lagunu i u isto vreme ga vra\u0107ali nazad na obalu. Ponekada bi u momentima lutaju\u0107ih misli, \u010duvar zami\u0161ljao kako je sve izgledalo onda, kada je ostrvo vrvelo od turista \u017eeljnih avanture. U jedno je bio siguran, u tim danima u laguni punoj \u0161arenih, \u017eivih korala i tropskih riba, nije bilo ovoliko koralnih ajkula, bezopasnih, naravno, prelepih i dovoljno lukavih da se dr\u017ee podalje od ljudi.<\/p>\n\n\n\n On nije mogao znati da li njene o\u010di vide kroz mrak ili je samo zami\u017eljeno gledala u prazno. Lice joj se, isto koliko i prethonih ve\u010deri, belilo poput najfinijeg putera, lep\u0161e od bilo kojeg koje je ikada ugledao. Mogao bi je posmatrati satima, no\u0107ima, \u010ditavog \u017eivota, kada bi mu to uljudnost dozvoljavala, dive\u0107i se savr\u0161enoj \u017eivu\u0107oj slici \u017eene. Sedela je okamenjenog tela i pogleda, sa one strane vatre prema pla\u017ei, nasuprot njemu i njegovoj udobnoj klupi za dvoje. Zamrznuto lice, bo\u017eanske lepote, misteriozno, nije govorilo ni\u0161ta; bez emocija i pokreta, bez udaha i izdaha, bez izgovoreni re\u010di. I tako iz no\u0107i u no\u0107, vi\u0161e iz profila, manje frontalno, urezivalo se \u010duvaru poput fotografije u budu\u0107a se\u0107anja!<\/p>\n\n\n\n I tako do te no\u0107i…<\/p>\n\n\n\n „Da li bi \u017eeleo da mi ispri\u010da\u0161 pri\u010du?“ – \u0161u\u0161kanje talasa i \u0161amaranje lista o list behu nestali u tren oka. Do Ahmedovih u\u0161iju je dopro ne\u017eni \u017eenski glas kroz zatalasani, vreli vazduh nad plamenim jezi\u010dcima. Njegova strpljivost, stalo\u017eenost i pitoma narav bi, u iznenadnim momentima neo\u010dekivanih de\u0161avanja, uspe\u0161no zaba\u0161urili iznena\u0111enje na njegovom licu i u govoru. U svojim re\u010dima bi zadr\u017eao svoju uobi\u010dajenu bezizra\u017eajnost kao i smirenost temperamenta.<\/p>\n\n\n\n „Jedina pri\u010da koju znam je moja.“ – Prekid niza \u0107utnje je iz njega iskam\u010dio jedno blago, \u010dak i po svetlosti dana jedva uo\u010dljivo, izvijanje desne obrve u vis. Ali i, u njegovom srcu radosni treptaj, a u o\u010dima radoznali pogled preko vatre ka onoj suprotnoj strani ve\u010dernjeg logori\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n „Da li bi ti smetalo da je podeli\u0161 sa mnom?“ – nakon kra\u0107e zadr\u0161ke, ponovni glas \u017eene je razuverio mu\u0161karca da je mo\u017eda zadremao. Njeno vitko telo je prekrivala jednostavna i tanka, gotovo prozirna, no\u0107na haljina za spavanje od blistavo belog tkanja. Mladi \u010duvar nije uspeo da vidi pomeranje njenih usana koje behu, u trenutku izgovorenih re\u010di, sakrivene iza visokog plamenog jezika, a koji se zatim be\u0161e brzo spustio nazad ujedna\u010div\u0161i svoj stas sa onim ostalim uza sebe. Lice \u017eene je sa\u010duvalo svoju nepomi\u010dnost, a o\u010di zagledanost kroz mrak.<\/p>\n\n\n\n „Prvi put sam napustio Daku (Dhaka). U tom gradu sam ro\u0111en i odrastao.“ – Ahmedu je iz glave potekla prva misao koja je imala nekakvog smisla i koja je mogla da opi\u0161e njegov \u017eivot. Barem do nekle: „Tog dana sam se ukrcao na trgova\u010dki brod uvezan u gradskoj luci na Buriganga (Buriganga) reci, odatle nizvodno Dale\u0161vari (Dhaleshwari), potom ka u\u0161\u0107u Megna (Meghna) i kona\u010dno do upliva u vode Indijskog okeana.“ – prise\u0107ao se svog bega iz ve\u010dne borbe za pre\u017eivljavanje, dan za danom, na ulicama ogromnog grada.<\/p>\n\n\n\n „Gonila me je zamisao sebe kao moreplovca. Iza te ideje se ve\u0161to skrila moja \u017eelja da putujem tihim beskrajem mora. Uvek sam valjda o tome ma\u0161tao, od de\u010da\u010dkih dana, barem od dana do kojih moje se\u0107anje se\u017ee unazad. Deo mene je verovao u taj san, a drugi ga je potiskivao u sebi. Pomorski trgovac je bila opcija koja se pojavila kao prva prilika. Ugrabio sam je i prihvatio posao na trgova\u010dkoj ruti izme\u0111u Dake i grada Pudu\u010deri (Puducherry) u Indiji. Prvi put sam u svom \u017eivotu bio van Banglade\u0161a. Ako \u0107u pravo, mnogo toga je bilo prvi put za mene.“ – iz grla jedinog celodnevnog stanovnika ostrva, a niz njegov jezik, skliznu tihi, kratki smeh. Be\u0161e to zaista radostan osmeh, vi\u0161e zbog momenta, manje usled prise\u0107anja, mo\u017eda, nije znao; ali je ose\u0107ao neopisivo ushi\u0107enje, to je znao. Srce mu je to govorilo.<\/p>\n\n\n\n Mlada \u017eena, za koju Ahmed nije mogao da proceni koliko je godina za njom, nije pokazivala znati\u017eelju za izgovorenim. Jedini znak njenog fizi\u010dkog prisustva je vizuelna prikaza hladne, blede, savr\u017eene statue \u017eene.<\/p>\n\n\n\n „\u010carobni su dani u kojima brod klizi ka horizontu, naizgled nikuda, neprimetno ostavljaju\u0107i za sobom kilometre vode. Sve pred pramcem identi\u010dno je svemu ostavljenom iza krme broda. No\u0107i su takve jo\u0161 magi\u010dnije. Jedina dva saputnika, koji imaju svak svoj put, su Sunce i Mesec.“<\/p>\n\n\n\n „A \u0161ta je sa zvezdama?“ – bosonoga \u017eena, vi\u0111ena o\u010dima \u010duvara samo tokom no\u0107i, be\u0161e prekinula njegove re\u010di. U njenoj zlatnoj kosi ne be\u0161e nikakve \u0161nale, oko vrata, ruku ili na prstima ne be\u0161e nakita.<\/p>\n\n\n\n Plamenovi behu ni\u017ei, a vazduh izme\u0111u jedina dva ljudska bi\u0107a na ostrvu manje providan, vi\u0161e zatamnjen. Komadi drveta me\u0111u betonskim kockama behu gotovo sagoreli. Bledo lice \u017eene neznanog imena, preko prigu\u0161ene svetlosti vatre, jo\u0161 neuhvatljivije; granica izme\u0111u dima i prozirne ko\u017ee postade jo\u0161 nerazgovetnija.<\/p>\n\n\n\n Njena fizi\u010dka forma Ahmedu beja\u0161e vol\u0161ebno o\u010daravaju\u0107a poput kakve kreacije odsjaja ne\u017ene svetlosti Meseca. Njegove re\u010di be\u0161e prekinula, ali ne i njegove misli i ose\u0107anja. U posebnim no\u0107ima poput te, ba\u0161 onda kada \u010ditav svet spokojno drema, u miru ali ne i u potpunoj ti\u0161ini, ljudi ali ne i zveri, budna srebrna svetlost vaja \u010darobna obli\u010dja, znana i neznana, niz list i kroz granu, izme\u0111u paprati i kroz travu, na blago uskome\u0161anoj povr\u0161ini vode i kroz lagano zatalasani vazduh. Tada nastaje \u010darolija!<\/p>\n\n\n\n „Lepota odsjaja zvezda ispod ravna je njihovom sjaju iznad. Ono dole bude uvezano nevidljivom sponom sa onim gore, svuda unaokolo, sa svih strana na liniji horizonta. Poput beskrajnog mehura ispunjenog mrakom, prigu\u0161enim ne tamnim, onim koji ne zatvara na\u0161e o\u010di, nalik gledanju kroz veo. A svetlost svake neumiru\u0107e du\u0161e je udvostru\u010dena, jedna se prijatno odbija o na\u0161a lica, a druga odr\u017eava toplotu i se\u0107anja u na\u0161im srcima. Koje je svetlo pravo, sjaj ili odsaj? Koje nas greje, a koje ostavlja? Da li si ti uspeo da sazna\u0161?“ – Ahmed nije imao odgovor. Njene o\u010di upe\u010datljive tirkizne boje, poput lagune Madogali ostrva, vi\u0161e nije mogao da vidi. Ali ne zbog gube\u0107e svetlosti vatre. Nisu se mogle razaznati ni njene usne, mali elegantni nos, niti jasne konture njenog zale\u0111enog tela. Duga kosa i no\u0107na haljina, sa one strane vanjskog ognja, gubile su svoje obli\u010dje i vidljivost, poput dima tinjaju\u0107ih \u017eeravica. \u010cuvaru je njen glas od prvog trena zvu\u010dao milo, bo\u017eanski prelepo, ba\u0161 poput njenog nezaboravnog lica. Ne gube\u0107i na svojoj razgovetnosti, ne \u010dekaju\u0107i njegov odgovor, glas je iz mraka melodi\u010dno pleo re\u010di u re\u010denice.<\/p>\n\n\n\n „Nikada nas zaista ne napuste. Vode nas i u onim najmra\u010dnijim trenucima bez Sunca, osvetljavaju\u0107i put la\u0111i kojom plovimo. \u010cak i onda kada izgubimo znanje gde je gore, a \u0161ta je dole, kuda vodi napred, a kada smo pro\u0161lost ostavili za nama. I na\u0161e \u0107e iskre poput njihove milosti jednog dana na\u0107i svoje mesto u tami na svodovima mehura. Kud god da se uputi, la\u0111a uvek na\u0111e svoj put. I svi na njenoj palubi. I Kiroi<\/strong> \u0107e na\u0107i svoj, sigurna sam u to. Znam da ho\u0107e!“ – \u010duvaru privatnog, nekada rado pose\u0107ivanog turisti\u010dkog imanja, a sada samo ru\u0161evina nad uspomenama, nije bilo poznato to ime. Nije mu bilo poznato ni ime \u017eene koja ga je izgovorila. Opijaju\u0107i ton glasa se osipao u tmini zajedno sa njenom figurom i licem.<\/p>\n\n\n\n „Klizanje vazduha, ne onog vrelog popodnevnog, ve\u0107 prijatnog toplog koji sa palube povla\u010di trule mirise mrtve ribe, sparinu i memlu iz potpalublja…“ – \u017eeleo je da ovoj ve\u010deri ne do\u0111e kraj i da re\u010di ne prestanu. Po\u017eeleo je da Sunce nikada vi\u0161e ne svane i da bledo lice posetiteljke no\u0107i nikada ne i\u0161\u010dezne.<\/p>\n\n\n\n Obli\u010dje mlade \u017eene se be\u0161e preto\u010dilo u senke, senke posta\u0161e tama, a svet dalje be\u0161e nedosti\u017ean o\u010dima \u010duvara, srca punog radosti i sete u isto vreme. Savr\u0161eno lice neznanke se raspr\u0161ilo u ni\u0161ta, u vazduh, u mrak; poput rastakanja pare iznad \u0161oljice vrelog \u010daja. Sede\u0107a figura damskog dr\u017eanja, ustupila je svoje mesto praznini na panju na drugom kraju malog logoro\u0161ta, nasuprot Ahmedovoj klupi za dvoje. Pored cepanice bi redovno le\u017eali naslagani komadi drveta za oganj i sekira. Ne zabodena u panj, svoje bi mesto te no\u0107i ustupila devojci u belom. Ba\u0161 kao i prethodnih, ba\u0161 kao \u0161to \u0107e i u narednim.<\/p>\n\n\n\n „Umorna sam. Bio je ovo dug dan. Ako slu\u010dajno sretne\u0161 mog Kiroia, da li bi mu mo\u017eda preneo…?“ – \u017eenski glas beja\u0161e jedva \u010dujan, tanan poput paukove niti. Ti\u0161i od tihog klaparanja vode o pesak. Ti\u0161i od treperenja vazduha u kro\u0161njama. Kona\u010dno ga kapi ki\u0161e ugu\u0161i\u0161e zajedno sa ostalim tonovima prirode.<\/p>\n\n\n\n Prva jutarnja svetlost \u0107e svojom toplotom i nakon te no\u0107i okupati Madogali, pre nego \u0161to dan vrelinom upekle zvezde usija vazduh nad vodom i peskom. Sa danom \u0107e do\u0107i i grupa turista sa prvog suseda, Ferido (Feridhoo) ostrva. Znao je to Ahmed, o\u010dekivao je svoj paket namirnica i ostalih potrep\u0161tina za tu sedmicu. Uvek bi nedeljom pravio plan za narednih sedam dana, a dostava bi bila obavljena naj\u010de\u0161\u0107e ponedeljkom. Naravno, bio je u kontaktu sa spoljnim svetom putem slu\u017ebenog mobilnog telefona. Redovno bi se pojavio dobrovoljac koji bi \u010damcem pre\u0161ao do obala \u010duvareve jurizdikcije. Uobi\u010dajeno bi to bio Jomo<\/strong>, turisti\u010dki vodi\u010d sa grupom posetilaca ili sam. Nekad bi se pak pojavio neko od lokalaca ili vi\u0161e njih u potrazi za zrelim kokosovim orasima ili iz razonode, samo njima razumljive, a mo\u017eda ipak usled dosade.<\/p>\n\n\n\n Ba\u0161 kada je osamljenik zavr\u0161io svoju jutarnju izvidnicu kolonije vrativ\u0161i se nakon punog kruga na po\u010detak, izme\u0111u dva banian stabla, pri tom na zapaziv\u0161i nikakve promene u odnosu na prethodni dan, iz \u010damca za \u0161estoro se iskrcavao Jomo, a za njim jo\u0161 dvoje turista i \u010damdzija. \u017diva fotografija gacanja posetilaca kroz pli\u0107ak, od \u010damca do suvog dela belog peska na obali, stigla je do njegovih o\u010diju pre nego je uspeo da \u010duje ljudske glasove. Dvojac iz Nema\u010dke se u\u017eurbano pripremao za snorkling uz pla\u017eu pa sve do koralnog grebena, nasuprot obali, kristalno bistrom lagunom. Montirali su svoje maske na lica i peraja na stopala, a oko ruku podvodne kamere. Video je Ahmed svakakva \u010duda pristigla sa turistima na malenu pla\u017eu njegovog ostrva, kakva nije spoznao nikada u svom rodnom gradu od preko dvadeset miliona stanovnika.<\/p>\n\n\n\n Povremeni posetilac i remetilac mira napu\u0161tenog ostrva, tako je Jomo samog sebe okarakterisao, i tog ponedeljka je doneo paket ostrvskom stra\u017earu. Svaki susret, a bude ih i po nekoliko tokom nedelje, obele\u017ei opu\u0161teni prijateljski razgovor i \u0161ega njih dvojice u hladu, tu na ulazu u kompleks odakle bi Jomo dr\u017eao turiste na oku. Pratio je kretanje vr\u0161aka maski ono dvoje i penu\u0161ave tragove koje su za sobom ostavljali tabanaju\u0107i perajima o povr\u0161inu vode. \u010camdzija je, kao po obi\u010daju, dremao u hladu ispod dasaka mola na hladnom pesku.<\/p>\n\n\n\n Nasuprot mestu gde bi se dvojica prijatelja obi\u010dno sreli, na onoj strani ognji\u0161ta i iza klupe, u kori kokosove palme je i tog jutra urezana kratka crtica starim lova\u010dkim no\u017eem. Kao i svakog jutra, pre po\u010detka dnevnih zadu\u017eenja. Ahmedov kalendar je, kako ga je Jomo nazvao, brojao 347 linija. Toliko je dana od kada je osamljeni, ali ne i usamljeni, mu\u0161karac iz Banglade\u0161a preuzeo posao \u010duvara ru\u0161evina rizorta usred maldivskog arhipelaga. Na suprotnom kraju ostrva, iza kotla u kojem je nekada to\u010den dizel za potrebe proizvodnje elektri\u010dne energije, nalazi se jo\u0161 jedan kalendar. Isto tako ugraviran u kori stare palme \u0161irokog stabla. Gotovo identi\u010dna onoj kraj logora. Ovaj kalendar nije dobio svoj naziv, a za njegovo postojanje zna samo i jedino njegov kreator. Jomo ne bi mogao ni pretpostaviti da je 326. crtica, tako\u0111e, dodata tog jutra, simbolisala no\u0107 u kojoj je Ahmed \u010duo glas devojke u beloj haljini po prvi put. Prvo ve\u010de nakon 325 provedenih u ti\u0161ini, pokraj vatre; dvoje stranaca, dok samo jedno srce kuca i samo jedna usta di\u0161u.<\/p>\n\n\n\n Obilazak ostrva u okolini je jedna od uobi\u010dajenih ekskurzija koju Jomo organizuje za turiste iz nekog od desetak apartmana, zaba\u010denog sela na jo\u0161 uvek poludivljem Ferido. Oni sami biraju koja bi ostrva \u017eeleli da vide, a vodi\u010d bi organizovao rutu i vreme provedeno na svakom od njih. Tako je bilo i tog dana. Nakon skoro dva sata \u010detvorka se ukrcala na \u010damac, na istom onom mestu gde su iskora\u010dili na pla\u017eu, pored mola ispod koga je dremao \u0107utljivi \u010damdzija. Madogali je bilo prvo od tri. A tu u njegovoj laguni, dvoje zadovoljnih putolovaca prona\u0161lo je stari komad drveta veli\u010dine \u0161ake. Predmet bez jasnog oblika, be\u0161e okovan gvo\u017e\u0111em izgrizenim vremenom. Jomo i \u010damdzija nisu znali ta\u010dno koji deli\u0107 broda je u pitanju, ali su \u010ditavog svog \u017eivota svedo\u010dili povremenim pronalascima sitnih krhotina davno potonulog jedrenjaka. Ostaci broda jo\u0161 uvek le\u017ee u mra\u010dnim dubinama otvorene vode, tamo negde iza koralnog grebenskog zida, opominju\u0107i i podse\u0107aju\u0107i na crne decenije prohujalog doba.<\/p>\n\n\n\n Sredove\u010dni vodi\u010d je svojim gostima ispri\u010dao kratku legendu o jedrenjaku. Dabome da jeste. Nema mnogo toga za re\u0107i o de\u0161avanjima na njihovim ostrvima. Pri\u010da o trgova\u010dkom brodu i kraju njegovog putovanja u ovim vodama je itekao vredna za ispri\u010dati. Druge nema. Sna\u0161la ih je sigurno stra\u0161na oluja, ali ljudi iz njegovog sela od nekoliko stotina du\u0161a vi\u0161e vole da veruju u pobunu obespravljenih koja je dovela do brodoloma. I to usled probijanja trupa plovila aktiviranjem barutnog bureta. Jedrenjak dupke pun robovima iz isto\u010dne Afrike, bio je vlasni\u0161tvo nikog drugog do Turki bin Said<\/strong>-a. Sultan koji je u drugoj polovini 19. veka vladao tada mo\u0107nim Omanom, posedovao je \u010ditavu flotu za transport potla\u010denih. Ostrvo Unguja (Unguja) u arhipelagu Zanzibar je u to vreme bilo glavna luka za trgovinu robljem sa crnog kontinenta i sastavni deo imperije. Krajnje odredi\u0161te je bio Muskat (Muscat), grad u kojem su stolovala ve\u0107ina sultana Omana, sve dok jedan od prethodnika nije odlu\u010dio da osnuje novu administraciju na Unguji.<\/p>\n\n\n\n „Neki brodovi jednostavno ne stignu do ucrtanog cilja. Na sre\u0107u ili nesre\u0107u tih sirotih ljudi, bog \u0107e ga znati.“ – lokalni informer svih prolaznika kroz njegovo selo upitno je bacio pogled na svoje sagovornike, ili bolje re\u0107i, slu\u0161aoce. Valjda je to bio onaj momenat o kojem svi promisle ali ne bude odgovora.<\/p>\n\n\n\n Bilo je tu nekoliko ekspedicija, se\u0107ao se Jomo. Prva je bila, ako ne ra\u010duna one skromne u organizacije Maldiva, iz Indije. Be\u0161e to neka velika brodska grdosija od metala, i to ba\u0161 onda kada je po\u010deo da radi sa turistima. A druga, ako ga pam\u0107enje nije izdalo, valjda ima dve godine i nisu na\u0161li ama ba\u0161 nikakvo blago. Ba\u0161 kao \u0161to nisu ni oni prethodni, a ni oni lokalni istra\u017eiva\u010di. Znao bi on da je bilo ne\u010deg takvog, njegove su to vode. Dva su roba pre\u017eivela od cele posade. Tako ka\u017ee legenda. Struja ih je nasukala na Madogali i dugo su bili jedini stanovnici pustog ostrva, ba\u0161 kao Robinson i Petko. Zabavljalo je ovo ispredanje vodi\u010da, dok je brzi \u010damac poskakivao klize\u0107i povr\u0161inom okeana u pravcu drugog ostrva za taj dan, Mativeri.<\/p>\n\n\n\n „Eto, svi \u0107e vam tak` re\u0107i u selu. Bi\u0107e da smo svi potomci dvojice robova odnekud iz Afrike. Barem mi koji smo tu od vajkada, razume se. Al` kada bi bilo koga pitali gde na\u0111o\u0161e sebi \u017eene, e tu \u0107ete tek \u010duti sva\u0161ta.“ – sme\u0161kao se, uvek razdragani Jomo.<\/p>\n\n\n\n Istra\u017eiva\u010dki tim pod zastavom Velike Britanije razotkriva misterije pojedinih trenutaka istorije \u0161irom planete, potopljenih u morima i okeanima, na rutama kojima su se kretali trgova\u010dki i brodovi koji bi pod za\u0161titom krune donosili saznanja o nepoznatim svetovima nazad u London. Ona druga ekspedicija, nadomak ostrava koje je posetilo dvoje turista iz Nema\u010dke, sprovedena je u organizacija istog tog nau\u010dnog tima iz Norvi\u010da (Norwich). Potonuli jedrenjak je zaveden u knjigama kolonijalnog doba kao jedan od onih \u010diji su \u010dlanovi posade ili putnici bili dr\u017eavljani Ujedinjenog Kraljevstva. Sana Aminath<\/strong> je bila putnik te tragi\u010dne plovidbe i, prema skromnim informacijama ekspedicije, niko drugi na brodu osim nje nije posedovao britanska dokumenta. Tro\u0161kove ove misije je platio izvesni gospodin koji je \u017eeleo da ostane anoniman, ali pre svega da sazna razlog putovanja jedine \u017eene na brodu i jedinog putnika me\u0111u robovima, iz Afrike ka Arabijskom poluostrvu.<\/p>\n\n\n\n Jedan od \u010dlanova nau\u010dne ekspedicije zove se Uhuru<\/strong>. Britanac po nacionalnosti i pripadnik druge generacije rodjene u Engleskoj. Roditelji njegovog oca su kao vrlo mladi, jo\u0161 uvek neven\u010dani, emigrirali u London i to ba\u0161 sa Ferido ostrva koje se nalazi u blizini olupine i koje \u0107e posetiti prvi put u svom \u017eivotu. U se\u0107anju mu je ostalo sve \u0161to su mu pri\u010dali o svom detinjstvu i mladosti pre nego \u0161to su se preselili u Evropu. Tako\u0111e, se\u0107a se i da je dobio ime po prvom stanovniku njihovog ostrva, a po \u017eelji njegove bake. Prvi doseljenik ali ne i jedini. Na ostrvo ga je dovela morska struja zajedno sa njegovim prijateljem Kiroiem. Dvojica pre\u017eivelih sa broda koji je nestao pod talasima pre petnaestak decenija. Ostali robovi nisu bili te sre\u0107e. Smrt je povela sa sobom i sve \u010dlanove posade.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda \u0107e Uhuru iz Engleske i ostali \u010dlanovi tima saznati kako je Sana dospela na brod za transport robova, zajedno sa Kiroiem i njegovim prijateljem Uhuruom iz isto\u010dne Afrike. Do tada kao i tokom prethodnih 150 godina, a i nakon toga u beskona\u010dnosti vremena, devojka u belom \u0107e \u010dekati svog voljenog.<\/p>\n\n\n\n …<\/p>\n\n\n\n Author: Aleksandar Bogdanovi\u0107<\/p>\n\n\n\n Izvor: Toponimi i geografska mesta su stvarna. Likovi su izmi\u0161ljeni<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Devojka u belom<\/p>","protected":false},"author":230643957,"featured_media":5498,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"advanced_seo_description":"","jetpack_seo_html_title":"","jetpack_seo_noindex":false,"jetpack_seo_schema_type":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_wpcom_ai_launchpad_first_post":false,"_jetpack_feature_clip_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2},"jetpack_post_was_ever_published":false},"categories":[6830822,2622],"tags":[177,2364,183857475,678,660,550903460,1400,349],"class_list":["post-704","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kofer","category-story","tag-art","tag-book","tag-content-create","tag-history","tag-people","tag-stories-create","tag-storytelling","tag-writing"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_likes_enabled":true,"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/pevCtC-bm","jetpack-related-posts":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/koferputolovac.com\/wp-content\/uploads\/2023\/04\/prica-kp-01.jpg?fit=2000%2C915&ssl=1","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/704","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/230643957"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=704"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/704\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6856,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/704\/revisions\/6856"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5498"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=704"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=704"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/koferputolovac.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=704"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Dan posle<\/h3>\n\n\n\n