Ako ste ljubitelj city break-a tokom zime i snega, Vilnjus može biti pravi izbor. Ponekad, kada mi je grad potpuno nepoznat, aerodrom mi pri sletanju nagoveštava šta mogu da očekujem. Mala internacionalna vazdušna luka, stari terminal i skroman broj putnika naslućuje da smo na ne baš popularnoj turističkoj destinaciji. Ali taj apriori stečen utisak nikako ne umanjuje vrednost glavnog grada Litvanije.

Infrastruktura, gastronomija i mogući smeštaj

Pri izlasku iz terminala, aerodrom nudi kao izbor nekoliko linija gradskog prevoza koji voze do različitih stanica u gradskom jezgru. Vožnja traje od 30 do 40 minuta, u zavisnosti od lokacije smeštaja, ili nešto brže taksijem. Vilnjus nema metro, kako se radi o gradu od oko pola miliona stanovnika. Jedan od razloga što se ne nalazi na mapi gradova za turiste u rubrici „pod obavezno“ je i to što ne izlazi na obalu Baltičkog mora, kao u slučaju Talina u Estoniji ili delimično prestonice Letonije, prelepe Rige. Nalazi se duboko u unutrašnjosti, nedaleko od granice sa Belorusijom.

Dočekalo nas je nekoliko desetina centimetara snega i -8 stepeni celzijusa. Savršeno zimsko vreme bez vetra. Baš ono što smo želeli i čemu smo se nadali. Gacali smo po snegu, prelazili male bele brežuljke i grudvali se baš kao što klinci vole. Posle mnogo godina, prijalo je valjati se po snegu. To je i bio razlog zbog koga smo odlučili da pešaka dodjemo do grada i našeg hotela u srcu grada „Artis Centrum„. Alternativa pešačenju od 6km je bus broj 88 ili Bolt koji nakon poziva putem aplikacije stiže za nekoliko minuta i iznosi manje od 5€.

Iznad naziva našeg hotela se šepure četiri zvezdice i svaka opravdava svoje mesto. Vrlo lepe sobe, odličan bufet za doručak, dobar spa i divno osoblje. I za sve to, po danu za dve osobe, ne morate platiti više od 50€. Naravno, gradske takse su neizbežne, kao što je slučaj verovatno sa svim zemljama sveta i košta 1€ po danu po osobi. Uobičajen iznos u mnogim gradovima. Lokacija je savršena jer se zgrada nalazi nekoliko stotina metara od glavne gradske ulice Gedimino i iza predsedničke palate, koju smo mi nazvali Bela kuća Litvanije, a služila nam je kao orijentir. Svuda unaokolo se nalaze restorani, pivnice i pabovi, dok se čitavo okruženje nalazi na obodu starog grada do koga se dolazi kroz kompleks zgrada univerziteta.

Hrana nije preterano prilagođena vegetarijancima, međutim, može se i za nas nešto iščačkati. Mesojedi sigurno neće ostati gladni jer se nacionalna kuhinja bazira na svinjetini i krompiru. Moguće je naručiti čak i kobasicu od krompir pirea i sitnih kockica svinjetine. Riblji specijaliteti u ovom delu Litvanije nisu popularni. Od domaćeg piva preporučili bi smo Švyturio ekstra, cena za 0,5l je 3,5€, a od šotova Žalios devynerios, čašicu od 50ml ovde naplaćuju 3€. Spisak pića se tu ne završava, vrlo dobro lokalno pivo je i Busi trečias Šviesus, a ako je onaj prethodni presladak mogući šotovi su i Starka ili Becherovka.

Dvaras je jedan od uobičajenih restorana nacionalne kuhinje. Ambijentalno je uređen u tradicionalnom stilu i nalazi se u centralnoj kaldrmisanoj ulici starog grada. Ovo je pravo mesto ako želite da osetite ukuse domaćih specijaliteta. Supa od pečuraka u hlebu je moj izbor! Busi Trečias bi bila simpatična, takođe, tradicionalna pivnica. Unazad četiri decenije, koliko postoji, posetioci je kite po gredama tavanice novčanicama, bukvalno iz svih delova sveta. I mi smo hteli da ostavimo neki dinar, u papiru, ali smo uočili sve moguće nove, a i one stare dinare, tako da ništa od našeg traga i pečata. I ovde se mogu okusiti neki od tradicionalnih litvanijskih jela, pivo i šot se podrazumevaju. Lokacija lokala je iza ćoška, tu odmah od ulaza u naš hotel.

Stari grad

Stari grad je možda najupečatljiviji deo grada za svakog turistu. Može se obići za jedno popodne, a za posetu ovom gradu nije vam potrebno više od jednog vikenda. Starine Vilnjusa se izležavaju na blago brdovitom predelu koji se lagano zaravnava i spušta do obale reke Neris. Sve to ipak ne zahteva previše kondicije. Vilnjus je grad tornjeva, uzanih ulica i prolaza, barem njegov stari deo, ali to ga ne čini drugačijim od mnogih drugih širom Evrope. Ono što je nama bilo upečatljivo su reljefi u zidovima tih uličica. Raznorazni sitni predmeti ugrađeni u fasadne delove zidova starih kuća ili visoke zidane ograde, poput keramičkih čajnika, gravura i tekstova u metalu, medalja, ili pak kojekakvi sitni mašinski delovi.

Klasicizam, secesiju i barok mestimično narušava, ili oplemenjuje, socrealizam koji ne dozvoljava da se zaboravi vreme sovjetske dominacije. Naravno, u samom starom gradu ovih monumenata komunizma od betona i mermera nema toliko koliko ih je moguće videti u drugim delovima Vilnjusa, a posebno ka periferiji u naseljima dvadesetog veka.

Šta se još može videti

Gedimino ulica počinje ispred Vilnjus katedrale i proteže se administrativnim delom grada sve do reke, blizu čijeg kraja se nalaze impozantna zgrada Nacionalne biblioteke Litvanije i Parlament Republike Litvanije, a koji baš i ne odiše arhitektonskim stilom vrednim pamćenja. Sa leve i desne strane nalaze se, tu i tamo, zdanja ministarstava , poznati hoteli i tržni centri.

Ispred centralne gradske katedrale, raskošnog dela neoklasicizma, na širokom platou u službi važnih državnih i lokalnih manifestacija, uzdiže se toranj kao jedna od glavnih gradskih atrakcija. Tokom svojih 600 godina smenjivala se njegova uloga na vilnjuškoj sceni istorijskih dešavanja. Od dna do vrha vijuga niz kružnih stepenika, neki od kamena, drugi od drveta, a tamo vas čeka divan pogled na panoramu grada u svim pravcima, stari deo, oni noviji i dominantniji, delić reke i stara utvrda na veštačkom bregu odmah iza katedrale. U podrumu se može odgledati petominutni film o istorijatu kule. Ulazak se naplaćuje i cena karte iznosi 5€ po osobi.

Do citadele na bregu se dolazi relativno brzo i jednostavno. Postoje dve mogućnosti. Prva je spiralna staza u krug oko brega do vrha, a mogućnost broj dva je gondola iz podnožja čija usluga košta 1€ po osobi u jednom smeru. Minijaturna tvrđava sama po sebi nema šta da ponudi osim divnog pogleda na grad pod sobom. Od nekada važnog vojnog utvrđenja ostao je samo deo fotografije na razglednici ne preterano uzbudljivog ali zato lepog Vilnjusa! Od ostataka starih zidina restauirana je i u funkciji jedino kula. U podnožju se nalazi Nacionalni muzej Litvanije, koji je u vreme našeg boravka u gradu bio zatvoren pa nismo uspeli da ga obiđemo.

U blizini parlamenta prkosi vremenu oronula sinagoga uz čiji bok leže depresivni zidovi nekadašnjeg logora za Jevreje. Ceo kopleks je i dalje opasan bodljikavom žicom, kao i u vreme kada je koristio svojoj svrsi. Danas je memorijalnog karaktera. Simbol holokausta u ovom delu Evrope nije bio prilagođen za posete, tako smo zaključili na licu mesta iako, istini za volju, nismo pokušali da saznamo za detalje negde drugde.

Ljudi

Stanovnici su ono što čini jedan grad. Zamrznuta (poker face) lica ne govore apsolutno ništa, a to ih čini misterioznim i privlačnim. Enigma u ljudima je nešto što mene izrazito vuče ka sebi kao magnet. Sve je nekako uklopljeno, sneg, hladnoća, bleda lica bez osmeha ili namrštenosti, lepota nastala mešanjem slovena, germana i vikinga, mladi ljudi u nekom gotik stilu…

…

Posebno mesto na karti Evrope koje ima sopstveni identitet i koje vredi posetiti.