Mitološka bića istočne Srbije obrađena u prethodnim tekstovima:

Zmaui

Zmaui, zmeui ili zmajevi, ognjena bića i demoni noći! Žive u stenjacima i starim sasušenima bukvama ili hrastovima. Zmajeva su to gnezda nalik na kućna ognjišta. Nisu oni tamo neka velika, krilata stvorenja što bljuju vatru. Nalik su pre kakvoj zvezdi padalici, poput vatrene kugle što baca svoje varnice oko sebe dok leti preko krovova kuća. Poseduju magijske moći i spopadaju najlepše devojke sela. Ali su u isto vreme, dok devojka pati, i zaštitnici ljudskih naseobina od svakojakih nepogoda.

Nekada zmaj može biti i ženskog roda. Takve seljani nazivaju zmaojice. Kada zmija doživi pola veka, a vila joj stane na rep, ona onda odbacuje svoju košuljicu i tada će se roditi zmau. Kada zmaj otrese sa sebe svoju iskričavu krljušt, postaje vidljiv samo onoj devojci u koju je zaljubljen. Ako tako želi. Lep i stasit muškarac, duge plave kose i svetlih očiju, inteligentan i lepog ponašanja. Umesto rogova, repa i strogog pogleda dok obleće i preleće. Moćni su zmaui i strašni, veličanstveni u svojoj snazi. Vole sve što sija i plaše se vode. Jer vrela voda ili katran su jedino što ih može ubiti, osim naravno plamena koji svakako ubija sve i svakog.

Zmauović je dete zmaua i devojke. Zmajevitih su moći, a neki budu i veliki junaci. Mogu menjati čak i oblik u jastreba, sokola ili orla. Nekada devojka rodi zmiju umesto deteta. Iz te će se košuljice zasigurno okotiti zmaj, osim ako seljani ne ubiju zmiju dok je vreme.

Detaljan opis zmaua možete pročitati u jednom od već objavljenih postova.

Muma Paduri

Gospodarica šume! Demonica! Boginja! Nadvila! Kraljica noći! Okrutna do neslućenosti! Blaga do nezamislivosti…

Muma Paduri je preinteresanto biće mitologije. S’ tim u vezi, posvetio sam joj članak uživajući dok sam ga otkucavao.

Todorovci

I sama pomisao na najsurovije gnusobe ledi krv u žilama. U selima istočne Srbija nosioci ove titule su Todorovci. Crni jahači ubijaju svojim kopljima i kopitama svakog ko im se nađe na putu. Ne postoji na ovom svetu živi svedok bitisanja tih demona noći.

Veliki Todor je prvi od sedam. Predvonik konjanika, sve dok ga ostali smatraju jačim od sebe.

Plod neverovatne mašte i straha o kojem možete saznati više među tekstovima Kofera Putolovca.

Vile

Demoni u telima žena božanske lepote. Besmrtne su i magične. Vodarice, baždarice, brodarice ili pak izvorkinje nastanjuju izvore i kapi rose iz kojih se rađaju. Zagorkinje ili planinkinje žive među drvećem i u korenju bukve, oskoruše i hrasta. Oblakinje, a gde drugde nego u oblacima, naravno. Tu su zatim i biljarice, odnosno, vidarice, a one su čuvarice lekovitog i magičnog bilja. Kroz legende putuju još i ravijojle, šojmanke, samovile ali i žene rusaljke koje vile opsedaju.

Vilenjaci od vila rođeni, od smrtnih muškaraca začeti. Vilindečaci i vilindevojčice žive u vilingradovima. Dobro sakriveni vilinmoćima u šumama ili među oblacima, neki od gradova su pod zemljom i korenjem. Kao i njihove majke, vilenjaci poseduju razne moći. Preobražavaju se u životinje, lepi su i inteligentni. Vole život u skladu sa prirodom, pesmu i lepe stvari ali ništa što šljašti. Mogu da okamene ljude, da ih oslepe, da donesu radost, da nagrade i da se svete.

Sva svoja saznanja i svu svoju moć pisanja utkao sam u objavi posvećenoj inspirativnim vilama, a koje poznavaoci smatraju poželjnim demonima.

Vampiri

Definitivno meni omiljeni iz ‘Penteona sve svetske mitologije’. Kao i kod ostalih demona, vampiri poseduju svoju tamnu i svoju svetlu stranu. Tama zataškava zlobu i sakriva tragove dok svetlost daje nadu u milostivost. Iskvareni za života postaju muronj ili moronj. Poželjni vampiri pak ne bude jezu u srcima ljudi, a nazivaju ih talasoni.

Vampirovići, iako neverovatno retki, mogu se roditi iz ljubavi devojke i vampira.

Sa ovim delom o već pisanom sada stajem. Sve što možda ne znate o vampirima možete naći u redovima nastalim nakog istraživanja o istim.

Mitološka bića istočne Srbije o kojima do sada nije bilo reči:

Bezglavi demoni

Patuljasti su to demoni bez glave. Maleni čovečuljci što skakuću i kolutaju se po putu, u mraku, strašeći ljude. Tako je baš eto bilo Zlati i njenoj sestri iz Duboke kada se dockan vraćaše sa vodenice. A nevolja je to uvek, po noći se kretati. Jer svaka se meljara, đavolu po volji, nalazi van sela. Pomeljar imade dosta posla pa se zadržaše više nego što su očekivale. Uspele su da samlu ceo dzak. Ne same, naravno, vodeničar to odradi za njih i za to im naplati deset posto od prvobitne količine. I beše zima, hladno, ali ne zamrzlo. A snega bi tek da se zemlja zabeli.

…

Izvor: Svetlana Živanović iz sela Duboka

Karakondzule

Ovo crno zdepasto stvorenje živi u skrovitim mestima. Najčešće u pećinama. Ostaju nevidljivi, jer tako žele. Ali oni koji behu žrtve pogani znaju da demoni imaju nokte kao pas. Karakondzula najčešće zajaši pijanca po mraku kada ovaj napusti kafanu. Odvlači žrtvu do neke provalije ili mu ne silazi sa ramena do prvog petla ili zore. Znaju da napadnu i žene tako što ih zaskoče čekajući ispod strehe. Pozivaju ih noću da izađu van dok se ove bave nekim ručnim radom u kući. Ne puštaju ih sve do jutra. Ovi demoni su idealni za plašenje dece.

…

Izvor: Zlatimir Pantić iz sela Štubik

Sedam svetih majki

One vladaju svime. Po njima je svaki dan u nedelji dobio svoj naziv. Svih sedam su nekada bile žene koje su sedam godina čekale svaka svog muža iz rata, ali se nijedan od sedmorice nikada nije vratio. Neki bi rekli da je svaki postao jedan od sedam svetih staraca. Pa da vam ih predstavim:

1. „Rodinka majka“ ili Kalinka – majka je plodnosti i života. ‘Crveni ponedeljak’ nosi naziv po svetoj majci koja simbolizuje krv i rađanje;
2. „Brodilja majka“ ili Prenosilja – ova sveta majka je zapravo smrt, jer ona prenosi duše sa ovog sveta na onaj drugi. ‘Tamni utorak’ je prepoznatljiv po Brodilji;
3. „Zlosetila majka“ ili Zlovolja – nosi i donosi iskonsko zlo. Treći dan je ovekovečen zahvaljujući ovoj svetoj majci: ‘Crna sreda’;
4. „Šumska majka“ – neki smatraju da je reč o samoj Muma Paduri kojoj sam posvetio jedan od prethodnih članaka. Zaštitnica je šuma i polja, a njen dan je ‘Zeleni četvrtak’;
5. „Vodenka majka“ – gospodarica vode kojoj su ljudi posvetili ‘Plavi petak’;
6. „Zlatousta majka“ – donosi i širi samo dobro. Njoj su poklonici podarili šesti dan u nedelji: ‘Zlatna subota’;
7. „Bela majka“ ili Belokosa – ona je apsolutna svetlost, nežna i topla. ‘Bela nedelja’ se slavi kao dan Sunca, svtlosti i Bele majke.

Sedam svetih staraca

Prastari običaji pomešani sa hrišćanskim. Slično kao i kod sedam svetih majki, i sveti starci su ukalupljeni u broju sedam:

1. „Sunčani pokladni starac“ – 14. avgusta na dan svetih Makaveja, prve kriške lubenice i dinje se namenjuju preminulim članovima domaćinstva. Poslednji je dan bele nedelje i gospojinske su poklade pred post. Jer u suprotnom, sve ono što je namenjeno mrtvima neće dobiti na onom svetu. Tek nakon toga ostali iz kuće mogu da okuse slast ovog osvežavajućeg povrća, prvi put u godini;
2. „Žitni starac“ – 8. novembra, na Mitrovdan, kuva se žito. Ono prvo se namenjuje dušama, a potom bi se ukućani i gosti poslužili;
3. „Beli pokladni starac“ – poslednja nedelja pred veliki post se naziva bela nedelja. A poslednji dan u beloj nedelji se naziva bele poklade. Na taj dan namenjuju se pihtije, pre nego li se članovi porodice omrste pred sam početak posta;
4. „Slatki starac“ – 8. aprila na Lazarevu subotu, u poslednjoj nedelji velikog posta, namenjuju se slatke palačinke sa sirom. Nakon što se pokojni namire, živi uživaju u poslastici koju svi volimo;
5. „Krvavi starac“ – do Đurđevdana, 6. maja, mleko, jagnjeće i ovčje meso se ne konzumiraju dok se prvo ne udovolji preminulima;
6. „Jagodni starac“ – prvi utorak u prvoj nedelji petrovskog posta. Do tada se ne jedu jagode. Ako je majka izgubila dete, prve jagode će nameniti svom umrlom detetu. Najbitnije je da dečak ili devojčica na onom svetu dobije ono što je njemu ili njoj namenjeno;
7. „Povrtni starac“ – na Ivandan 7. jula, prvo povrće se namenjuje onima koji su napustili ovaj svet i naselili onaj tamo sa druge strane.

Svaki starac na svoj dan dobija darove. Prvo se namenjuje mrtvima, zatim svetim starcima, a tek onda živima.

Stražari

Čuvari raja kojima se namenjuje svetlost paljenjem sveća, a sve kako bi se pokojnom otvorile kapije. Jer porodica ne želi da duša ne nađe svoj put do raja ili da ostane zaglavljena među živima. Čoveku za koga se može reći da je živeo u dobru, polje nakon smrti bude tamno ako je napustio ovaj svet bez upaljene sveće. Jer bez svetlosti nema puta! Ako je sa sobom poneo neke svoje grehe, polje će mu biti mračno. Rajska sveća, sačinjana od 44 manje sveće, goreće narednih sedam dana. Stražari tada toj duš mogu pomoći.

…

Izvor: Ljubiša Dumitrović i njegova supruga gđa Dumitrović iz sela Zlot

Drekavci

Kada mladić, toliko grešan i tako iskvaren, iznenada umre, a da sveća nije gorela uz njegovu glavu, duša će mu postati demonsko biće zvano drekavac. Drekavci napadaju ljude iz prikrajka pored puta, u veštičjim satima kada ovi okasne sa nekog puta ili se vraćaju iz vodenice. Oni su prokleti i odbačeni, žive u ‘Šumi svih mrtvih’. Buljavi i izobličeni, oči im svetle u mraku, nekada dlakavi i prljavi, pogani su to stvorovi. Oni dreče i viču po noći, a ovi iz sela odmah znaju da je to neki zalutali drekavac što se izmigoljaše iz svoje jazbine. Onaj koga dotakne senka ovog demona po mesečini, pod prvom istom takvom će se razboleti i umreti. Drekavci pokušavaju da se vrate u svoj prvobitni dom, ali ne mogu. Nekada se čuju poput deteta što plače ili imitiraju kakvu šumsku životinju. Ti krici podsećaju na jecaje ptice zloslutnice.

…

Izvor: Ljubiša Dumitrović i njegova supruga gđa Dumitrović iz sela Zlot

Ptica zloslutnica

Ona ne poseduje ljudima poznati oblik. Živi u šumi i plače poput bebe ili skiči poput svinje. Svojim jecanjem podseća na drekavca te je nekada nejasno kakva opasnost zaista vreba. Nad selom do kojeg dopre plač nadvila se sigurna smrt. Neko se narednog jutra neće probuditi!

…

Izvor: seljani Debelog Luga

Suđanice

One su sestre i od kada je sveta i veka ima ih sve skupa tri. Suđanice, tako ih nazivaju. Ali i suđaje ili suđenice, pa i rođaje ili rođenice. Najstarija i najstrožija među njima bila bi Petrunka. Juga je mlađa i popustljivija. Onu najmlađu i najblažu Vlasi znaju kao Milunka. Petrunka na prvi dan novorođenčetu određuje kako će umreti. Juga odlaže smrt i daruje detetu odgovarajuću dužinu života, dan posle. Na kraju Milunka, trećeg dana, određuje kako će čovek to svoje vreme živeti. Ljudi ih opisuju kao tri nemilosrdne, surove, užasne starice u belim haljinama. Gospodarice su one niti života zbog čega ih se čak i bogovi i demoni plaše. Majke im namenjuju svoju odsečenu kosu na dar da bi ih umilostivile. Ali i hranu, najfiniju tkaninu ili bosiljak pa čak i novac.

Njihovom se sudu ne može uteći. Koliko god se ljudi trudili da promene okolnosti, proricanje rođaja će uvek dovesti do rečenog. Nekada žene odluče da ne spavaju, posebno u onoj trećoj i poslednjoj noći. Jer ono što majka sanja do četvrtog dana, e to je usud koje su tri sestre namenile njenom detetu. U ognjištu vatra gori celu noć, svake noći, a ta svetlost ne sme napustiti ognjište. I ne sme da utihne. Dete mora imati očevu košulju, dedinu kapu i pradedine čarape na sebi ili uz sebe.

„Tako mu (joj) je suđeno!“

…

Izvor: Ljubiša Dumitrović i njegova supruga gđa Dumitrović iz sela Zlot

Jaši Vrtila

Ženski demon sa raskrsnice. Kada momak poljubi Jaši Vrtilu, taj će ostati bez zuba i bez pameti. Kako god ali raskrsnice treba izbegavati kada dnevna svetlost zaspi. U veštičjim satima posebno, jer ona tada budno motri čekajući svoju žrtvu. Zašto na ukrštanju piteva? Pa zbog toga što su tu šanse najveće da neki zalutali putnik pušta korake ka svom domu ili ko zna već kuda.

Veštice

Grešne žene za života čije prodane duše lutaju na ovom svetu i dalje čineći zlo. Posećuju, pa čak i žive, na prljavim mestima poput groblja. Ružne su i odrpane, surove i užasne. Starice koje se mogu prerušiti u lepu i nevinu devojku. Napadaju ljude tek tako. Umeju ih oslepeti ili im oduzeti moć govora. Čoveka omutave, a da ne stigne ovaj ni da zine. Mogu da iščupaju srce iz grudi i najsnažnijem muškarcu, onda se hrane njime i krv ljudsku piju ili je uzmu za svoje mračne rituale. Veštice se mogu preobraziti u noćnog leptira. Jer one su duše, izopačene, izdeformisane, od iskvarene umrle žene odvojene. Tako i doleću do ljudi koje žrtvuju po sopstvenoj volji. Po nekim svedočenjima, veštice su baš te zle žene, za života, a njihove duše lebde noću dok telo spava kao mrtvo. Tada su najslabije!

Pa zar nije ona čudna baba, uvek sama, prestara i pogrbljena, ustvari veštica? Stalno se oslanja na neki kvrgavi štap ili očerupanu metlu od vrbinog pruća. A možda i od orahovih grančica, ko bi ga znao… Jer veštice se okupljaju u koven po mraku ispod oraha. Ili na seoska gumna. Opasna su to mesta! Ko iseče orah taj će umreti, jer one su posejale kakve svoje vradzbine na tom mestu. Ako orah u dvorištu pređe vrh kuće, a veštice su se pod njim okupljale, domaćin će umreti.

U selima Homolja one bi umele u ‘veštičjim satima’ da guše jaganjce i živinu. Svi znaju da tim babama pripadaju ta dva ili tri sata po ponoći i sa tim se ne treba šegačiti. Šta će kojeg vraga bilo ko tada van kuće?! Seljani ih love zamkama od šećera ili kolačima, pa čak i onim strašnim od železa. Baba Gergina je znala kako da lovi pogan i da ih jedino lomača može ubiti. Veštice su gospodarice ‘omrze’. To je ona biljka koju koriste za čini omrzavanja između dve osobe. Ne vole vodu, boje je se. A ako tako odluče svoje moći mogu da upotrebe i za ispravna dela. Kažu seljani u Štubiku da su po pravilu veštice uvek žene. Jer one su podložnije demonskim silama. Isto tako poseduju moć da čine dobro bajajući, za razliku od muškaraca.

Često vešticu u mitologiji Slovena pominju kao baba Rogu, baba Jagu ili Ježibabu, a ta se imena vezuju i za Muma Paduri. Živi u šumi i teško ju je pronaći osim ako ona to ne dozvoli. U šiljari izrađenoj od ljudskih kostiju i postavljenoj na tri kokošije noge. Poznaje mnoge vradzbine i poseduje razne magijske biljke i predmete. Metla je njeno najjače oružje kojim zametne svoje tragove, a ljudima vid ili pamet.

Nekada i muškarac može postati veštac. I to valjda onda kada se dečak rodi iz krvave košuljice i ako ima rep, a pun je mesec u noći porođaja. E taj će u vešca izrasti. A takav može ostaviti i porod sa prevarenom lepom devojkom. Veštičić za koga se tek ne zna kakve će sve đavolije da pravi. Beli luk i glog su odlična zaštita kako od vamprira i drugih demona tako i od veštica.

„Vile su se prizivale, veštice spaljivale, a zmajevi proterivali!“

…

Izvor: Zlatimir Pantić iz sela Štubik

Akrepi

Demoni veličine insekata koje prizivaju loše vračare. Akrepi napadaju decu po noći u snu. Golicaju ih i mile im po koži i kosi najviše. Ništa što iskusna baba ne može da reši pravom ‘samušaskom’ (bajalicom).

…

Izvor: Zlatimir Pantić iz sela Štubik

Bauci

Demoni bez oblika što žive u mraku i napadaju svoje žrtve isključivo noću. Senka koja se razotkriva samo kao kretanje crnila kroz tamu, uz eventualno prisustvo dve svetleće tačke. Često ih opisuju kao neku životinju: vuk ili medved, crni divlji veliki pas oštrih dugih zuba… Bauk davi, nekad i pojede, sitnu stoku i živinu. Pominjanje ovih demona simbolizuje strah. Kao takvi, idealni su za plašenje dece, pa ih ovi napadaju u snovima. Babe i ove demone rasteruju bajalicama.

…

Izvor: Zlatimir Pantić iz sela Štubik

Uroci

Prisustvo ovih stvorova se dokazuje gašenjem ugljevlja. Ako žar potone u čaši punoj vode urok je prisutan. Kada se neko začudi i kaže: „Iju, ovako nešto ne videh!“, to je siguran znak da je urok bačen na tu kuću. I ovi demoni su bez oblika, a zaposedaju decu i domaće životinje. Obično tako što ih neko zlonameran prizove. Ove neželjene, babe uspevaju da oteraju odgovarajućim bajalicama na isti način kao što to rade usled prisustva akrepa i bauka. Deo rituala isterivanja je i gašenje ugljevlja tokom bajanja.

…

Izvor: Zlatimir Pantić iz sela Štubik

Mjad(z)a nobd(z)e

Kao i svi ostali poznati demoni, mjad(z)a nobd(z)e su, takođe, bića noći. Zapravo, čudovišta koja skiču i vrište. Valjaju se popud stoga sena, a tako i izgledaju. Mnogi su se kleli da su gledali plast dok se kreće kao da ima noge. Kotrljaju se niz padinu i šište uterujući strah u kosti svakom ko na njih naleti. A i šta ima da se izlazi po mraku po brdima i livadama. Sreća je prava da ne mogu da lete, inače eto prave bede.

Svi stanovnici sela Zlot znaju tu priču od svojih najstarijih. A ovi im je pak prenose od onih pre njih. Jer te 1915. godine bi gadna poplava kada nastrada taj neki Neven. Ali ne od vode. Ili to možda bi ime oca tog nesrećnika. Davno to beše i nema živih od onda, ali priča je stvarna! Ideše taj nekim svojim poslom i vraćaše se kući po mraku. Na onoj strmini pre sela konj mu se najednom poče brecati i neće dalje da ide. I tada ovaj vide baš tu iznad puta stog sena kako se pomiče i baca varnice na njega. Konj se prope i poče da beži, a konjanik osta tu na mestu udarivši glavom o zemlju. Kada su ga sutradan našli, stigao je samo u nekoliko reči da kaže šta se dogodilo i ispusti poslednjeg daha.

…

Izvor: Ljubiša Dumitrović i njegova supruga gđa Dumitrović iz sela Zlot

Draši demoni

Ovi demoni se hvataju za odeću najmlađih. Zbog toga se dečji veš ne suši van kuće noću, posebno ne u veštičjim satima. Vrata iza kojih spavaju moraju biti zatvorena, a do njih, sa unutrašnje strane, drži se izokrenuta šerpa ili hoklica. I tako sve dok su deca mala. Ispod kolevke se obavezno stave krst, katran i klin od oskoruše. Što je sigurno sigurno je. Bolje sprečiti nego decu lečiti od draši demona.

…

Izvor: Radmila Plešić iz sela Zlot

Ale

Stoletna zmija postaje ala. Ali samo ona kojoj rep nagazi Muma Paduri, neko drugo stvorenje kojem je ova naklonjena ili biće koje je dotakla svojim moćima. Hala je monstruozno čudovište velike glave, nalik letećoj zmiji koja živi među oblacima. Stušti se na zemlju i ljude poput vetra, mećave ili grada. Pojede svu letinu i pospe vodu po usevima i po kućama. Može pojesti Mesec i zvezde čak i Sunce. Ale se boje i pokoravaju jedino Perunu, drugom u hijerarhiji slovenskog Panteona bogova.

Ljudi koji je ugledaju izgube razum od straha usled njene veličine. Ona je proždrljiva, alava, bučna, stvara strašnu halabuku. Ala se ipak može smanjiti i prerušiti u životinju, kada tako poželi. Ili će se useliti u njih, pa i u ljude ako odluči. Takvi nesvesni će jesti krvavo meso, čak i ljudsko.

Andjeli

Jedina nedemonska sila i jedina potpuno pozitivna bića su anđeli. Neverovatne su lepote. Iako nevidljivi gotovo svim ljudima, svak’ to zna. Poseduju velika bela krila, svetle poput zvezda i čuvaju svakog bdijući nam sa desnog ramena. Jer sa desne strane dolazi sve dobro! Desnom se rukom rukuje i desnom se obavljaju svi poslovi, ako ćemo da ne ispadne na zlo. Andjeli su prapreci, odnosno, njihove duše nagrađene svetlom večnošću. Nisu svi podjednako snažni, a oni najmoćniji drže mač u svojoj desnoj šaci.

…

Sakupljač: Aleksandar Bogdanović

Izvor: meštani sela istočne Srbije