Bajalice Vlaha: Magične reči protiv zla i bolesti

Žene baju kako bi zadržale demone što dalje od svoje dece, od porodice, od doma. Nekada izgovaraju magično ukombinovane reči da bi udovoljile ovim silama, umilostivile ih, iz ovog ili onog razloga. Ali i kako bi pokazale svoju moć u svetu muškaraca. One nisu vračare, a mogu i biti. Bajalice (samušaske) su pretežno dobra stvar, ali se mogu koristiti i kako bi se neki demon ili kakvo drugo zlo vezalo za nekog ko im i nije baš po volji. Možda baš za onu tamo suparnicu! Kada devojka ne može da zatrudni, one najstarije i najmudrije će znati pravi lekoviti tekst. Ako dete u snu poseti bauk pa ovo ne može da prestane sa plačom, ili još grđe, napadne ga urok, bajanje će rešiti ovu muku. Isto tako, urok će biti oteran i iz svinje koja se odjednom i tek tako strovali usred obora, jer pad je siguran znak da je životinja uročena.

Srbija je bogata magičnim rečima koje leče i štite. Jedan od postova na blogu posvećen je i bajalicama zapadnih predela zemlje: „Bajalice Tare i Zlatibora“.

Dozivanje kiše

„Dodole„ je naširoko poznata bajalica koju žene ispevavaju kad god se suša predugo zadrži u njihovim krajevima. A kada kiše bude i previše, e tada će na kućnom pragu ponavljati:

„Stani stani kišice majke ti se moljaše, dva deteta držaše. Jednome se zvaše Branko drugome Prevrtanko, prevrte se nebo osta čisto kao srebro!“

Izvor: Zlatimir Pantić iz sela Štubik

Protiv uroka

Odbijajuću moć u borbi protiv tih i veliku snagu isterivanja ovakvih i sličnih sila iz deteta ili neke kućne životinje poseduju bosiljak, beli luk i crni glog. Nije nego! A i šta drugo! Ali ni ove biljke same od sebe neće dati bog zna kakve rezultate. S’ toga se magija mora ojačati odgovarajućim rečima:

„Kako voda zlo donela, zlo neka i odnese. Što dalje onom ko ga je poslao i da se nikada više ne vrati!“

Ili možda:

„Da voda odnese svaku nečistu silu u reku!“, reči su koje se ponavljaju i do devet puta.

Mogućnosti su velike:

„Trči miš niz policu, vuče tikvu za guzicu. Prde miš puče tikva, ispukle mu oči koje moje dete uroči!“

A ako ni ova ne otera urok sledeća bajalica sigurno hoće:

„Stoji urok na putu, uročica ispod puta. Urok uriče, uročica razriče!“

Nema odustajanja:

„Skoči urok na uročicu, čudno dete napraviše. S’ troje oči jedne uriču, druge razriču, treće lek davaju!“

Izvor: Zlatimir Pantić iz sela Štubik

Protiv nemosti dece

Ako dete ne progovori do svog drugog, a tek je prava nesreća kad ostane nemo do svog trećeg rođendana, propričaće u vodenici bajanjem iskusne domaćice:

„Kako čeketalo da radi, tako i dete da govori!“

Izvor: Zlatimir Pantić iz sela Štubik

Protiv dečjih bolesti

Kada je dečak bolestan uhvatiće se za brata. A kada je devojčica bolesna držaće sestru uza sebe. Taj brat ili sestra ne moraju biti krvnog srodstva sa bolesnim detetom. Običajnim obredom bratimljenje stiče se najbliži rod, najčešće u nekoj nevolji, za vek i vekove. Ako se dogodi da ne pomažu ni travarke ni vidarke pa ni gatare, dete se obavije prućem rodnog drveta, a na pod se razvuku verige iz kamina. Pripremi se štap od šipurka za bajanje:

„Kako rodno drvo da rodi, kako šipurak se hvata, tako deca da se hvataju i vezuju kao verigama jedno za drugo i da su zdravi!“

Čitav događaj može da se odigra i štapom od drena, isto tako verigama i bosiljkom umesto rodnog drveta. U bakrač vrele vode se ubaci bosiljak, a potom se njime kao i štapom kruži oko deteta:

„Da budu živi i zdravi kao bosiljak! Da budu pravi kao dren! Da imaju roditelje i porod za života! Da su jaki kao lanac!“

Kod lečenja deteta rezultate donosi i ralo od pluga o koji se lupka štapom od šipurka i kruži oko bolesnog:

„Kako ovaj plug da saseče zemlju, tako da saseče i sve napasno na decu! Da imaju rod i porod za ceo život! Da su živi i zdravi, veseli i pravi! Da se druže i da idu svuda! Da se drže jedan drugog kao šipurak!“

Tri puta se ponovi bajanje po tri dolaska, ukupno devet kruženja. Jer broj 9 simbolizuje prihvatanje, završetak i zatvaranje kruga!

Izvor: Radmila Plešić iz sela Zlot

Zaštita domaćih životinja

Ako se krava razboli, pa i dete, napravi se smesa od tamjana, belog luka i belog psećeg izmeta. Takva se provuče kroz vatru i postavi ispod slame na kojoj krava spava ili ispod kolevke ili kreveta deteta. Glasne i razborite reči prate još i trnje (lugaš) i štap od šipurka:

„Da ustane i da živne! Da je zdrava i jaka kao vatra! Da se sve nezdravo ne kači za nju ko što se za lugaš ništa ne kalemi i za šipurak ne veže!“

Posle bajanja, ono trnje se baci preko krave ili preko glave deteta.

Katran, vatra, voda i bosiljak su moćna četvorka kada je potrebno izlečiti ovcu koja je pojela nešto loše. Ako je nagazila trag vile sigurno će se razboleti. Srp, četvorka i samušaska će pomoći:

„Oj vilo ne bilo ti više traga! Oj ovčicu moju si bolešću obolila! Srpom ću te po sred života! Katranom ću te po kosi zlatnoj! Vatrom ću te oj vilo po utrobi tvojoj, da roda ne porodiš, da vodu ne okusiš, da bosiljak nikad više ne nagaziš!“

Izvor: Radmila Plešić iz sela Zlot

„Pitrekuta (Petrecatura)“ je bajalica koju Radmila recituje u Zlotu uz sveću kada god neko u selu premine. Pesma za ispraćaj pokojnika. Ostali seljani je ne znaju zbog njene kompleksnosti i dužine teksta za čiji izgovor je potrebno dobrih devet minuta. Te reči ovde neću otkucati, ali čitav tekst se može se naći u delu „Petrecatura – pesma za ispraćaj pokojnika u Vlaha Ungurjana“ Slavoljuba Gacovića.

Izvor: Radmila Plešić iz sela Zlot

Protiv zubobolje

Kada zaboli napravi se smeša od projinog brašna, tamjana i belog luka. Bodljama crnog gloga se zaranja u smesu, njih devet, i baje:

„Da bol ode, da nestane, da se rasprši! Da se za trnje i za zub ne kači! Kako na raskrsnici da se put tamo i nazada ne zna, tako i bol da se izgubi!“

Nakon devet ponavljanja ono trenje se razbaca po raskrsnici.

Izvor: Radmila Plešić iz sela Zlot

Oterati zavadu

Zle sile zavađuju ljude, a to je ono što ni jedna porodica ne želi u svojoj kući. Untorsura Mare i bosiljak umotani trakom, kao najjači talismani odbijanja i izlečenja, oteraće nevolju:

„Beži zavado iz ovog doma! Beži tamo od kuda si i došla! I zavađuj sa drugima onog što te nama posla!“

Reči se ponove devet puta. Nakon bajalice, ukućani budu poprskani vodom u kojoj je bilo potopljeno ono bilje u traci ili će je ispiti do kraja.

Izvor: Radmila Plešić iz sela Zlot

Teranje dečjeg plača

Nekada jednostavno ne prestaje da plače, a ništa mu ne nedostaje. Sito je, presvučeno, toplo mu je. Majka je tu. Kada ispare sve moguće alternative, ona će pripremiti čašu vode i tri žara iz šporeta ili tri štapića šibice. Pošto iznese reči, koje svaka majka u Kladovu i okolini zna, dete će se umiriti i zaspati:

„Kum sa stanpara foku am apa asa stanpjarje đeokju pljeznjetura ravnjitura. Đi pje kapu lu (ime deteta) saraman kurat luminat ka auru kurat s ka busujoku kitat ka majka prečista djila lasat.“

Nakon izgovaranja teksta ubaciće prvi žar u čašu da se ugasi. Potom se ritual ponovi još jednom. A zatim i treći put. Tamjan gori sve vreme dok se sobom širi prijatni miris bosiljka što se topi u vreloj vodi.

Izvor: Milan Rašević iz Kladova i Radmila Plešić iz sela Zlot

Puštanje – vučenje vode

Nakon puštanja vode, a ovaj ritual je opisan u jednom od već objavljenih postova, za preminulog će se napraviti 44 čamčića. Svaki će se napuniti semenkama bundeve, a među nih se zabode upaljena sveća. Svi će se potom pustiti niz potok i što više njih otpluta to će umrli više vode imati na onom svetu:

„Koliko semenčica toliko izvorčića da teku našem pokojnom, da ima vodu na onaj svet!“

Izvor: Izvor: Ljiljana Bukić iz sela Zlot

Protiv demona

Širok je dijapazon demonskih aktivnosti, ali i ljudi su naučili kako da se odbrane:

„Kako dim isparava i olovo se topi pored ognja, tako i đavo da ode tamo gde čobanin ovce ne nadvikuje, gde petao se ne čuje, gde ne živi čovek, gde sekira ne cepa, gde pas ne laje!“

Izvor: Ljubiša Dumitrović i njegova supruga gđa Dumitrović iz sela Zlot

Protiv zmajeva

Baka Jovanka je bila zaštitnica sela Jabukovac.

„Da ode na Munci da se nikad više ne vrati! Tamo da crkne, da pukne, da uvene, da nestane i da presahne!“, reči su njene bajalice dovoljno moćne da oteraju i najstrašniju zver, tamo preko Dunava u Rumuniju.

Izvor: Svetlana Živanović iz sela Duboka

Autor: Aleksandar Bogdanović