Sprečio je mnoga razbojništva tokom svog junačkog života. Nema tog sela u Raškoj koje mu nije ostalo dužno u svom spasenju od vatre kojekakvih odmetnika. A takav dug se može isplatiti jedino večnom hvalom. Sačuvao je nebrojene putnike od hajdučije na putevima kroz planine. Štitio je narod od odpadništva i nepravde svake vrste. Snaga, čast i poštenje bili su kruna velikog ratnika – Marka Kraljevića.

Tutanj Šarca kroz planinske prolaze držao je razbojnike podalje od drumova. Kraljević je osmatrao mahale i usamljene gostionice na putu štiteći ih od pljačke i uništenja. Seljani bi često ugledali svog zaštitnika na nekom od brda iznad naselja dok stražari nad zemljama slavne loze Nemanjića.

Svojim ubojitim mačem u jednoj i čeličnim štitom u drugoj ruci, na širokim leđima svog bojnog konja, ratnik je uselio strah u srca svih onih čije namere nisu bile časne. Mahalčani cele Raške, u svojoj čestitosti i velikoj zahvalnosti, nazvali su svoja sela identičnim imenom – sigurno Markovo mesto.

Ali ni najveći ne žive doveka. Jednog dana, onog kojeg se niko ne želi setiti, odmetnici su uspeli u nečem neočekivanom. Hajdučka družina je nadjačala čuvara svih srpskih zemalja. Kraljević sam u borbi protiv njih devedest i devetorice razbojnika, junak kakvog nigde nema, pao je braneći prolaz kroz planinu.

Na mestu gde je zaštitnik naroda pao potekla je junačka krv. Čitava stena na kojoj je izdahnuo obojena je tada u crveno. Dogodilo bi se u pojedinim noćima da Crveni kamen zasvetli i obasja drum putnicima. Neki su se zaklinjali da su začuli korake iza sebe baš onda kada su prolazili pored stene, iako drugih nije bilo na putu.

Telo Marka Kraljevića pojela je zemlja, ali duh junaka je preživeo. Njegova duša i dalje čuva planinske prolaze od najezde hajduka i zlih duhova što lutaju gorama Raške u potrazi za mestima gde bi da sviju svoja pogana legla. A svaki koji prolazi pored krvave stene čistog srca nema se čega bojati.

U narodu je ostalo uverenje da je Crveni kamen svet i da u njemu živi nešto staro i moćno.

---

Opština Raška, Turistička organizacija Raška

---

Jedna je od dve legende o Marku Kraljeviću, pobratimu Relje od Pazara, koje sam zapisao tokom obilaska zapadne Srbije. Druga bi bila:

„Junak iz Prilepa spašava Bosnu od džinova“

Pored navedene dve, saslušao sam i zabeležio još nekoliko desetina priča posećujući sela i gradove od Povlena do Golije.

---

Deo mojih saznanja o običajima i legendama Novog Pazara i okoline dolazi iz knjige: „100 legendi i priča iz Starog Rasa“ Elijas Rebronja…

---

Brojna su predanja o Marku Kraljeviću. Fragmenti legenti teku čitavim jugom Srbije, što je i prirodno. Ako krstarite selima Pčinjskog okruga svakako ćete čuti za Markov krstasti kamen u selu Mazarać. Postoji komad stene koja je podlegla snazi velikog junaka pod njegovim stopalom. Čak i stolica u kamenu koja je imala tu čast da Kraljeviću pruži malo oduška. Ostalo je i udubljenje u steni u obliku korita gde se kupao u dolini Buštranjske reke. Stupaljka je trag u kamenu koji je ostavio za sobom kada je stupio kod Novog Sela. Planinski krš je čest simbol snage u pričama ali i slabosti kada stenu nagazi ili na nju sedne junak iz Prilepa. Kamen se tada istopi i poprimi oblik stopala ili sedala.

Markovo kale u blizini Vranja može se posetiti i danas. Barem ostaci tvrđeve koji svedoče o životu tog vremena. Priče govore da je gradio i kale na Čukaru pokraj Mutnice, nedaleko od sela Ljutež u kojem su živeli džidovi. I kod Preševa postoji grad u čijem se bunaru udavila devojka koja nije htela da se uda za muslimana. Njene poslednje reči bile su: „Za Turčina neću ali za vodu hoću!“

Planine Krstilovica, Plačevica (danas Pljačkovica) i Kukavica dobile su svoje nazive u spomen na herojske podvige Kraljevića iz Makedonije. A spisak Markovih velikih dela i pratećih toponima nije kratak. Pobijen kamen kod Vranja jedan je od onih koji je leteo bačen njegovom snažnom rukom. Markov bunar kod Bujanovca iz kojeg je zahvatio vodu. Šarca kopita su tragovi na Besnoj Kobili i na Dukatu. Rasterao je čak i one đavole što su rušili most u gradnji na Moravi blizu banje kod Kumarevske čuke.

Legende o Marku Kraljeviću koje sam zapeležeo obilazeći jugoistočnu Srbiju:

„Zidanje Stubalske crkve„

„Markovo kale„

„Vila junaka na megdan poziva„

Moje krstarenje Pčinjom samo je deo obilaska gradova i sela istočnih predela Srbije. Višemesečno planinarenje i spavanje u šatoru, uz razgovore sa meštanima, poklonili su mi nekoliko desetina bajkovitih priča. Nadam se da ću ih uskoro, zajedno sa onim iz zapadne i centralne Srbije, objaviti kao zbirku legendi koje govore o običajima, verovanjima i strahovima ljudi koji su nekada živeli.

---

Neke običaje i legende Pčinje upoznao sam u knjizi:
„Legende i predanja“ Momčilo Zlatanović.

---

Primer legende iz istočne Srbije je: „Dve kraljice i Dubočka pećina“.

---

Autor: Aleksandar Bogdanović