Pojedini ih se plaše dok su druguma zabavne. Ima i onih koji veruju u delotvornost i moć izgovorenih reči. Ipak, neki među nama vide u njima ljudsku kreativnost i delić bogatstva kulturne baštine. Bajalice žive na planinama zapadne Srbije od kada je problema koji se moraju savladati.

Kratke usmene forme u stihu ili ritmu, prema narodnom verovanju, utiču na nepogode prirode, zdravlje i događaje. U selima Zlatibora i Tare bajalice žive i danas. Baš kao što samušaske opstaju na istočnim granicama Srbije, a posebno u predelima nastanjenim Vlasima.

---

Jedan od tekstova ovog bloga posvećen je bajalicama Vlaha na obroncima Kučaja, Homolja i Miroča: „Bajalice Vlaha“.

---

Tokom sakupljanja bajkovitih legendi i spoznaje starih obreda i običaja, zapisao sam i nekoliko stihova u mahalama od Povlena na severu do Golije na jugu.

---

Teranje gradonosnih oblaka

Nekada je nebo besno. A tada, prava kombinacija ubojitih reči i „zavoranj“ velikih magijskih moći jedini su spas usevima:

„Čuj me, oblaku – ne idi vamo! Čuj me, kišo – zapovedam ti, stani! Zavoranj drži – sila nevolju da oduva, kola prevrni – da selo nam čuva!

Čuj me, oblaku – vrati se tamo! Čuj me, kišo – zaustavi se sada! Zemlja bez blata, žito da zlati, nebo milo – Sunce nam vrati!“

Ozdravljenje domaćih životinja

Ovca ili krava nekada zna da upozna neželjenog stanovnika pašnjaka – zmiju. Stihovi i magični predmeti izbacuju otrov iz krvi ugrižene životinje:

„Stani otrove, ne idi dalje, zavoranj čuva, odlazi sada! Kamen bolest drži i steže, konac zdravlje čvrsto da veže!

Stani otrove, ne idi dalje, zavoranj čuva, beži sada! Zmijo otrovna, nestani i ti, ovčici bolnoj da zdravlje se vrati!“

Da izvori ne presuše

Bude leta kada nebo umesto željene kiše daje tešku žegu. Tada bi presušili pojedini izvori koji u planini znače život:

„Lepa vilo, mila i draga, iz kladenca popij, u njemu se umij! Od vodonoše klupko tebi na dar, a ti njemu vodu – hladnu kao žar!

Bela vilo, mila i draga, iz izvora popij, u vodi se okrepi! Zavoranj nosi – srdžbu da otera, žednog ne omadžijaj, otmi mu i daj mira!“

---

Izvor: Ruža i Vedran Mićić iz sela Rožanstvo

---

Protiv nečastivih

Hteli mi ili ne, demoni su uvek među nama:

„Vrati se nečisti odakle si doš’o! Nek je tebi da biraš, a drugome na muku! Idi tamo i ne vraćaj se vamo! Ovako da bude od sada i uvek!“

Zmajevi mogu biti i zle naravi:

„Pukni i crkni i prestani! U ništa poleti i nestani!“

---

Izvor: baka Milisava iz sela Solotuša

---

Autor: Aleksandar Bogdanović