Zavetina: Zapis koji pamti istoriju sela

Šta je zavetina?

Određenim danima u godini okupi se celo selo. Tada se namenjuju potrebe i darovi mrtvima i formira kolo u njihovu čast. Muzika je onda tužna a igra se najkasnije do ponoći. Postoje pak i svetkovine kada celo selo slavi kakav važan seoski ili verski svetak. Mesto okupljanja je sveto i naziva se zavetina ili zapis. Ako nema ni jedne zavetine u mahali, tada se običaji obeležavaju na nekom čistom mestu – pored potoka ili izvora.

Saznajte više o još jednom običaju koje i dalje živi u selu Zlot: „Cveti“.

Kako prepoznati zapis?

Neke običaje je prosto nemoguće odvojiti od rituala. Pomanama koje se namenjuju i slavama kojima se proslavlja, a koje se organizuju na zapisu, prethode dva neobična obreda. Čitav ritual svrstavam u red meni najdražih.

Grom će klepiti drvo nekoliko puta tokom godine ili možda kroz niz godina a da niko ne zna zašto baš u to stablo. Valjda zato što je obeleženo. Mesto udara munje može biti i neka stena u blizini kuća. Čudne će se stvari potom dešavati u okolini. Tek tako se pojavljuju varnice, elektricitet i požari. Sami od sebe. Ima onih žena koje znaju da prepoznaju znamenje baš kao što lekar uvezuje simptome pre dijagnoze. Baba Veselina je jedna od takvih.

Zapisi idu do broja tri. Naprosto ih ne može biti više u jednom selu. Često zavetina bude oskoruša ili neko drugo drvo u blizini nečije kuće. Kako bi inače seljani primetili bilo kakva dešavanja ako su na daljinu?

Ako je stablo staro, raspada se ugrizom vremena ili udarom vetra, delovi će otpadati sa krošnje. Ti ostaci ne idu u vatru. Nikako! Jer ono je čisto i sveto. Ti se delovi odvlače negde gde ljudi i životinje ne zalaze. Gde ih pas neće zapišati. Svaki od tri zapisa, mada ih može biti i dva ili samo jedan, pokrivaju deo sela u svom okruženju. Ako seljani ne poštuju ono sebi najbliže, dešavaće im se loše stvari.

Čišćenje – ustanovljenje zavetine

Čišćenje zahteva tačno devet nedelja. To je jedini način da se ustanovi istinsko postojanje novog zapisa. Svakog subotnjeg jutra, u sobi okićenoj ikonama – njih 44, sprovodi se pomenuti ritual. Baka Veselina zna kako.

Domaćica čija je zemlja obeležena mora odneti u prvu subotu devet grumenčića soli u dom starice. Baka će upotrebiti svo svoje znaje bajući nad njima.

Sledeće subote u jutro, bez obzira koje obaveze imala vlasnica imanja, mora obezbediti devet kockica šećera. Lanac se ne sme prekinuti ni po koju cenu.

Treće subote odnosi devet zrna tamjana. Odgovarajuća bajalica će biti upriličena i za taj dan.

Neophodno je potom pribaviti i devet grančica bosiljka.

Ciklus se nastavlja bajanjem nad devet novčića.

Šesta subota očekuje devet izdanaka cera. Taj deo može biti posebno zahtevan.

Sobu gatare će zatim osvetliti devet sveća.

U pretposlednjem subotnjem jutru obred će se upriličiti nad vodom koju domaćica mora natočiti u tri flaše. Starica će je presuti u devet posuda. Prva količina je ulazna, druga za čišćenje dok je treća izlazna. Voda donosi, spira i odnosi.

Krug čišćenja se zatvara flašom vina. U devet odvojenih posuda, podrazumeva se.

Presni kolač se umesi petkom pred svaku subotu. Svi pribavljeni predmeti i obredni kolač moraju biti obmotani čistim belim platnom pre i posle rituala. Voda i vino se popiju u kući, dok se ostali predmeti ostave ispod nekog rodnog drveta ili na nekom već postojećem zapisu. Kolač se deli među ukućanim dok se deo nameni i životinjama u domaćinstvu.

Potraga – potvrda zapisa

Potraga se sprovodi u cilju pronalaska središta zavetine – one desete subote.

Domaćica kuće, u kojoj se dešava neobjašnjivo, mora dovesti staricu do mesta gde je grom udarao. Često se ne može sa sigurnošću znati koje je drvo takla nebeska svetlost. Posebno ako ih je skupina na imanju.

Na putu do mesta potrage mogu uslediti pojave koje baš i nisu uobičajene. Roj pčela iznad glava dveju žena što ih prati smatra se dobrim znamenjem. Prelazak zmije preko puta, u drugu ruku, nikako ne sluti na dobro.

Zapis će imati urezan krst u svojoj kori ili uklesan beleg u kamenu. Nakon uspešne potrage starica će pravom bajalicom, glogovim krstom i kandilom u plamenu ustanoviti tačan datum nastanka zavetine. Udar groma se često poklapa sa jednim od tri dana Trojice. Ako u selu budu sva tri zapisa, svaki će biti vezan za jedan od ta tri dana. U to nema sumnje. Tu nema greške.

Zavetina štiti porodicu i stoku, imanja i celo selo. Ispod takvog drveta će se vršiti svi važni obredi, namenjivati daće, slaviti slave, čak i Uskrs i Božić. Sveto mesto je okićeno lončićima, kuhinjskim krpama, peškirima i drugim poklonima. Mali obredni kolači, preskuri, namenjuju se u senci zapisa trima suđajama – od sela do sela poznatim i kao ursaturi, ili raturi ili suraturi. Pripremi se i četvrti kolač, a taj se namenjuje isključivo zavetini.

U važnim danima prinose se i svi oni elementi, onih devet, a uz to još i ulje. Najbolji darovi se spreme za 44 svetih – redom po kalendaru. A i boje se moraju ispoštovati. Bogorodici se na zavetini uvek namenjuju crne čarape.

Članovi porodice i plemena se vezuju za svece, svako za svog a po datumu rođenja. Na zapis se ne ide sekirom ili testerom! Nema svetijeg mesta u mahali! Poput manastira ili bilo koje druge bogomolje. Zavetina je obeležen je krstoma, a zaliva se vinom.

Izvor: Ljiljana Bukić iz sela Zlot

Autor: Aleksandar Bogdanović